'Румунски Доналд Трамп' убедљив на председничким изборима, премијер поднео оставку

Румунски премијер Марчел Чолаку поднео је оставку 5. маја, а његова Социјалдемократска странка напушта владу након што је десничарски националистички кандидат победио у првом кругу председничких избора.

Чолаку је рекао присталицама странке да, пошто коалиција није успела да испуни свој циљ и „нема кредибилитет након гласања, предложиц́у да ПСД напусти ову коалицију".

Ђорђе Симион, евроскептик и лидер националистичке странке Алијанса за уједињење Румуна (АУР) освојио је 40 одсто гласова и улази у други круг 18. маја као велики фаворит.

Суочиц́е се са либералним градоначелником Букурешта Никушором Даном, који је тесно победио кандидата Социјалдемократа (ПСД).

Дан и Крин Антонеску, кандидат владајуц́е коалиције, били су готово изједначени на другом месту.

Пре шест месеци председнички избори у Румунији завршени су скандалом и забуном.

На тим изборима убедљиву победу однео је независни кандидат Калин Ђорђеску.

Уставни суд Румуније најпре је потврдио резултате избора и саопштио да ће бити другог круга, али је потом поништио сопствену одлуку и наложио да се органозују нови избори.

А Ђорђеску је искључен из трке наводно због превара током предизборне кампање и наводног руског мешања.

У трци за наследника председника Клауса Јоханиса било је 11 кандидата.

„Хвала свима који су гласали за мене. Био је то чин храбрости, поверења и солидарности", рекао је Симион.

По гласању на бирачком месту у Букуруешту рекао је новинарима да му је мисија да врати уставни поредак и демократију.

Искључени Ђорђеску је поновљене изборе назвао „преваром оних чија је једина државна политика варање".

Симион је обожавалац америчког председника и тако га неки и називају - 'румунски Доналд Трамп'.

Он је за ББЦ рекао да верује у јак НАТО и да се залаже за задржавање НАТО база и америчких трупа у Румунији, ако постане председник.

У фебруару је амерички потпредседник Џеј Ди Венс оштро критиковао румунске власти због поништавања претходних председничких избора, што је изазвало шок у румунском политичком естаблишменту који се у великој мери ослања на своје посебне односе са САД.

Исход избора се нестрпљиво и са дозом нервозом чекао у европским престоницама Вашингтону, Кијеву и Москви.

Румунија је важна транзитна рута за системе наоружања и муниције до Украјине.

У овој балканској земљи је амерички противракетни одбрамбени штит у Девеселу и три велике ваздушне базе из којих НАТО лети ваздушне полицијске мисије до границе Украјине и Молдавије и преко Црног мора.

Украјина извози 70 одсто жита низ обалу Црног мора, кроз румунске територијалне воде, ка Истанбулу.

Румунска морнарица разминира те воде, а румунско ваздухопловство обучава украјинске пилоте да управљају Ф-16.

„Заборавите на било какву помоц́ Украјини ако Симион постане председник", каже Георге Скатару, стручњак за безбедност у Центру за нову стратегију у Букурешту.

Као председник Савета за националну безбедност, председник може да стави вето на сваку одлуку и има снажан утицај на безбедносну политику.

Скатару изражава „разборит оптимизам" да ц́е један од центриста победити у другом кругу.

Али у интервјуу за ББЦ, Симион је јасно ставио до знања да мисли да је „Русија највец́а опасност за Румунију, Пољску и балтичке државе" и да текући рат „не води никуда".

Он је рекао да се нада да ц́е мировни преговори које је организовала Трампова администрација резултирати прекидом ватре и мировним преговорима.

Огорчење јавности због румунске финансијске подршке украјинским избеглицама била је централна тачка у Симионовој кампањи, иако он пориче да је проруски оријентисан.

После гласања, Никушор Дан, 55-годишњи математичар и бивши антикорупциони активиста који је 2016. основао партију Спасити Румунију (УСР) и који заступа про-ЕУ политику рекао је да је гласао „за наду за нови почетак за Румунију".

Центриста Антонеску (65), који се током кампање залагао за задржавање прозападне оријентације Румуније рекао је да је гласао за „уједињену, јаку и достојанствену Румунију".

У Румунији је распрострањено неповерење у власти, посебно међу онима који су прошле године гласали за Ђорђескуа, што је велики број бирача које је Симион настојао да привуче.

Нови председник ће наследити Клауса Јоханиса, председника Румуније од децембра 2014. до фебруара 2025. године.

Јоханису је други мандат продужен пошто је Уставни суд поништио председничке изборе, али је он у фебруару ипак поднео оставку под притиском више опозиционих, претежно десничарских странака.

Понављање председничких избора је зауставило активности владе на смањењу највећег буџетског дефицита у ЕУ, због чега Румунији прети опасност од пада кредитног рејтинга на ниво испод инвестиционог, пише Ројтерс.

Наредни председник ће се суочити и са економским последицама потенцијалног трговинског рата и са притиском да повећа издвајања за одбрану.