Film: Da li je „Američka istorija iks" nagovestila preporod belog nacionalizma

Jedan brutalni i kontroverzni nezavisni film je 1998. godine prikazao sumornu viziju belog nacionalizma u Sjedinjenim Američkim Državama.

Četvrt veka kasnije, postavlja se pitanje da li je ovaj film predvideo jedan rastući pokret 21. veka.

Kada je film Američka istorija iks bio premijerno prikazan 1998., pre 25 godina, upozorio nas je na sve snažniju oluju belog, supremacističkog nasilja.

Ovaj nezavisni krimi triler su pratile i kritike i pohvale, ali i određena mera skepticizma.

Neki od kritičara su se ogradili od onoga što su videli u bioskopima i film nazivali ,,bombastičnim" ili ,,sirovom melodramom".

Istakli su da su rasistički fanatici u filmu više ličili na karikature nego na bilo šta što je zaista moglo da nikne na multikulturalnom tlu američke demokratije.

U filmu sve snažniji neonacistički pokret počinje da regrutuje harizmatične lidere, da od migranata pravi žrtvene jarce, da eksploatiše do tada neslućenu međusobnu povezanost koju je omogućilo pojavljivanje interneta i da koristi dugotrajne rasne animozitete prisutne u belim porodicama - što je sve rezultiralo otvorenim rasnim ratom.

Na samom početku filma koji se odigrava u Venis Biču u Kaliforniji, tinejdžer Deni Vinjard (Edvard Furlong) pali crvenu lampicu kod svog srednjoškolskog učitelja Jevrejina domaćim zadatkom napisanim u vidu hvalospeva Adolfu Hitleru kojeg slavi kao heroja i borca za ljudska prava.

Doktor Svini (Ejveri Bruks), njegov razredni starešina, crnac, daje Deniju ultimatum: da pohađa njegov ad hok kurs pod nazivom Američka istorija iks ili da se suoči sa izbacivanjem iz škole.

Denijev zadatak je da analizira kako je njegov stariji brat Derek (Edvard Norton) upao u neonacističko Arijevsko bratstvo i završio u zatvoru.

Derekov zločin je bio čin žestokog i mučnog, do detalja prikazanog nasilja.

U monohromatskom flešbeku Derek, samo u boksericama i crnim vojničkim čizmama, golih grudi sa kojih sija istetovirani kukasti krst, na travnjaku ispred svoje kuće puca u dvojicu crnaca koji pokušavaju da ukradu njegov auto.

Jedan od njih je mrtav na licu mesta.

Drugi, ranjen, ali i dalje svestan, leži ispružen na travi, dok Derek nastavlja sa pokušajima da ga ubije i da mu smrska glavu udarcima o ivičnjak.

Nešto kasnije čuju se policijske sirene, a farovi njihovih automobila blještavim sjajem osvetljavaju Dereka koji diže ruke iznad glave u mesijanskoj pozi žrtve.

Od ovog ključnog trenutka, film se bavi okolnostima koje su podstakle Derekov bes i oblikovale ga u rasnu mržnju, kao i ispraznim razočaranjem koje sledi, a na kraju i njegovom neizvesnom potragom za iskupljenjem.

Scenario je skicirao pisac Dejvid Mekena tokom šest nedelja, dok su neredi u Los Anđelesu, izazvani prebijanjem Rodnija Kinga, besneli ispred njegovog doma.

Nakon druge verzije scenarija, on se konsultovao sa Tonijem Kejom, britanskim rediteljem reklama koji se spremao za svoj prvi igrani film.

Kej je Mekenu odveo na žurku skinhedsa na kojoj je prikupio bitne informacije od jednog belog nacionaliste.

,,Nekih pola sata sam razgovarao sa tipom koji je na glavi imao istetoviranu automatsku pušku M16.

Bilo je to prilično uznemirujuće, čak i zastrašujuće", priseća se Mekena.

Nakon što je snimanje filma završeno, ponašanje Tonija Keja koje je do tada bilo prilično nestabilno, postaje bizarno.

Na sastanak sa predstavnicima produkcijske kuće Nju Lajn Sinema, on je poveo pravu svitu u kojoj su bili rabin, sveštenik i monah, u pokušaju da ubedi direktore da njegov film nije samo komercijalni proizvod, već proročanstvo.

Prava bitka je, međutim, počela kada se Norton uselio u montažu i proizveo verziju koja je bila 18 minuta duža - i koja je naišla na spektakularan prijem na test projekcijama.

Besan i ljubomoran, Kej je potrošio oko 100.000 dolara u pokušaju da plaćenim reklamama u holivudskoj štampi razori ono što je sam video kao dvolično mešanje glavnog glumca u njegov posao.

Kada je studio odlučio da podrži Nortonovu verziju filma, Kej je pokušao da skine svoje ime sa špice filma, a na kraju je pokrenuo i tužbu vrednu 200 miliona dolara protiv Nju Lajn Sinema, koja je na kraju odbačena.

Deset godina kasnije, Kej priznaje da ga je sopstveni ego tada nadvladao: ,,Kada god mogu, ja iskoristim priliku da se izvinim svim ljudima koje sam tada povredio. Trudio sam se, davao sve od sebe, bila je to moja strast, ali svestan sam da apsolutno nisam bio u pravu".

Osporavanje ukorenjenog mita

Iz ovakvih čarki, iznikao je briljantan film - ali je za razumevanje ovakvog filma i dalje potreban popriličan trud.

Uporan mit o tome da su crne porodice nepopravljivo oštećene sopstvenom lenjošću i hedonizmom je generacijama bio prisutan u američkoj kulturi.

Kongres, na primer, pamti čuveni Mojnihanov izveštaj iz 1965. godine u kojem se za konstantnu rasnu nejednakost ne krive ekonomski faktori, već ,,splet patoloških okolnosti" u crnim porodicama.

Kasnije su političari počeli da koriste stereotipe poput ,,krekheda" (ovisnika o kokainu) ili ,,kraljica socijalne pomoći" u cilju obeležavanja crnih žena kao inkubatora nasilja, delinkvencije i superpredatora (mladih, impulsivnih i nasilnih maloletnih prestupnika).

Film Američka istorija iks je hrabro izmestio svetla reflektora sa oklevetanih crnih porodica u sferu belih familija, osvetlivši tako scenu koja je bila plodno tlo za negovanje rasističkih ideja.

Putem flešbeka vidimo trpezarisjki sto Vinjardovih i Derekovog oca, vatrogasca Denisa (Vilijam Ras) kako psuje ceo proces afirmativne akcije - vladina akcija koja se bavi poboljšanjem položaja diskriminisanih grupa i ispravljanjem istorijskih nepravda - kao pokriću za meritokratiju i kako besni zbog erozije literarnog kanona belih pisaca.

Kasnije, nakon smrti njegovog oca koji strada prilikom gašenja požara u kući u kojoj se proizvodio krek, Derek nastavlja sa njegovim vređanjem imigranata nazivajući ih parazitima i optužujući Rodnija Kinga da je drogama sluđena bitanga.

Kada se Derekova porodica i konačno raspadne, on se vezuje za surogat familiju u Arijevskom bratstvu u kojem ga naročito privlači očinska figura Kamerona Aleksandra (Stejsi Kič) koji se hrani njegovom kolebljivošću i koji ga koristi za privlačenje nezadovoljne omladine, čak i kada ga Derekova devojka Stejsi (Faruza Bolk) uz pomoć rasnih uvreda nagovara na nasilje.

Derekova sudbina usamljenog, paranoičnog momka koji traži bliskost sa ekstremistima je u skladu sa uznemiravajućim trendovima iz 1990-ih godina.

Teroristi poznati i kao ,,usamljeni vukovi", paravojne desničarske grupe i religiozni ekstremisti, bili su umešani u eskalaciju nasilnih događaja - smrtonosni obračun u Rubi Ridžu (Ajdaho) između federalnih agenata i desničarskih fundamentalista 1992, masakr u Vejku u Teksasu naredne godine i bombardovanje u Oklahoma Sitiju iz 1995. godine kada je poginulo 168 ljudi - u koje su bili uključeni prestupnici otuđeni od sopstvenih porodica i glavnih društvenih tokova.

Film Američka istorija iks je precizno predvideo način na koji će beli ekstremisti, u godinama koje će uslediti, koristiti otuđene bele mladiće iz urušenih porodica koji su u potrazi za prijateljima i svrhom.

Eliot Guld, koji igra školskog nastavnika Mareja i potencijalnog partnera Derekove i Danijeve majke Doris (Beverli DiAnđelo), za BBC kultura kaže da je u prvom mahu mislio da čita scenario za neku komediju sličnu Čaplinovoj satiri na Adolfa Hitlera u Velikom diktatoru.

Zatim je stigao do scene sa ivičnjakom.

,,Shvatio sam da se ne radi o komediji, već o horor priči i da bi moja uloga, kada sedim za trpezarijskim stolom, trebalo da posluži publici da i u sopstvenim kostima oseti tu jezivu mržnju.

Marej zna na šta su sve bili spremni nacisti i prepoznaje taj dehumanizujući prezir koji je utabao put pogromima i ostalim užasnim stvarima koje su se odigrale u Evropi i primećuje kako je Doris zabila glavu u pesak. On se jedini ne plaši Dereka jer zna koliki je ulog u ovom sukobu".

Rasizam pod lupom

Za Hajdi Birč, ekspertkinju u Globalnom projektu protiv mržnje i ekstremizma, film Američka istorija iks je veoma ličan.

Ona je odrasla u kraju u kojem je živeo Tom Mecger, ozloglašeni klanovac i osnivač Belog arijevskog otpora - ali i model po kojem je konstruisan lik Kamerona - a bila je i svedokinja ulaska mnogih njenih prijatelja iz detinjstva u Mecgerovu orbitu.

,,Ovaj film je pogodio pravo u metu u vreme dok su lideri još uvek bili zbunjeni ovakvim pretnjama", kaže Birč za BBC kulturu.

,,Način na koji on zadire u problematiku nejednakosti u kaznenoj politici, rasno motivisano policijsko nasilje, nemoć prosvetnih radnika suočenih sa bandama, ubedljive nastupe harizmatičnih demagoga nezadovoljnoj omladini, pa čak i u način na koji pristupa porodičnom ekonomskom slomu uvijenom u oblandu rasnog nezadovoljstva Vinjardovih - predstavlja pogled u kristalnu kuglu u kojoj se vidi budućnost bele supremacije".

Ono što je primetno, smatra Birč, je da pogledi koji su bili na margini i dalje nisu deo mejnstrim politike.

,,Sada imate milione ljudi koji prate Kjuanon i teorije zavere Velike zamene… Zapanjujuće je to na nekom nivou, ali je takođe na neki način i neupadljivo zbog toga što su se radikalne desničarske ideje toliko duboko infiltrirale u prihvatljive politike".

Doroti Roberts, sociološkinja koja je decenijama posvećeno proučavala pojave usmerene protiv crne populacije, za BBC kultura kaže da je film Američka istorija iks pod lupu stavio rasizam u belim domaćinstvima - ali u isto vreme, taj film je bio i krivac za ponovnu proizvodnju mitova štetnih po crnce.

,,Promena mišljenja je važan proces, ali ona ne ruši pravne i institucionalne barijere koje rasne nejednakosti održavaju na površini", kaže Roberts koja smatra da je ovakav narativ stvoren radi oproštaja Dereku jer je odlučio da se suprotstavi rasističkim idejama svog mlađeg brata.

,,Razrešenje se tiče spasenja belaca i njime kao da se zaboravlja koliko je duboko rasizam ukorenjen u američkom društvu i da se ono ne može poništiti samo cepanjem postera koji promovišu belu premoć sa zida spavaće sobe".

Roberts smatra da je mnogo podlija poruka da crni ljudi moraju da kontrolišu sopstveni bes i da je to preduslov za otpočinjanje suočavanja sa belom supremacijom.

Ona ističe da je prepoznatljivi lik direktora Svinija, nastavnika koji uspeva da izvuče Dereka iz kandži bele supremacističke ideologije nakon što ga brutalno siluju u zatvoru, ono što Spajk Li naziva ,,magičnim crncem" čija mistična mudrost i darežljivost vode bele protagoniste ka iskupljenju.

,,Svini je strpljiv, pomirljiv i civilizovan, i kao takav postaje sredstvo za isticanje negativnih karakteristika naoružanih crnih bandi koje su prikazane kao zloćudni ekvivalent belim supremacistima", kaže Roberts.

,,To je kao da crni ljudi moraju da savladaju neku nevidljivu lestvicu poštovanja pre nego što će dobiti pravo da se oslobode mržnje i nasilja".

Ukoliko je film Američka istorija iks i upao u zamku preoblikovanja stvarnosti u kojoj se crni životi odvijaju, on nije jedini kojem se to desilo.

Istina, u 1990-im godinama smo mogli da vidimo talas filmova crnih producenata i reditelja - među njima su i Spajk Li, Džuli Deš i Karl Frenklin - ali oni su ostali u senci blokbastera koji su u sebi nosili rasne stereotipe, kakve možemo da primetimo u filmovima Zelena milja Frenka Darabonta ili Diznijevog Aladina i ostalih filmova u kojim su, kako to kaže Nafkoti Tamirat, ,,gledaoci bez trunke krivice mogli da uživaju u tragediji".

Gledano iz tog ugla, film Američka istorija iks spada u one retke filmove iz 1990-ih koji se suprotstavljaju pretnji po američko društvo sa kojom mejnstrim kultura nije bila u stanju - ili nije htela - da se suoči.

Na koji način onda film Američka istorija iks predviđa preporod belog nacionalizma u današnjoj Americi?

Aleksandra Stern, autorka knjige Ponosni momci i bela etno država (Proud Boys and the White Ethnostate) i Endi Kembel, autor knjige Mi, ponosni momci (We are Proud Boy), slažu se da internet četovi i oglasne table, kao i poplava rasističkih tvitova, predstavljaju potentna sredstva za alternativnu desnicu i da tako ispunjavaju ono što Američka istorija iks eksplicitno opisuje kao budućnost radikalističkog organizovanja.

Oni takođe primećuju da je razmišljanje po kojem jedna strana sve dobija, a druga gubi (zero-sum) - ista ona retorika koju Derek koristi da posvađa rasne grupe u izmišljenoj borbi protiv bele degeneracije i nestanka - dovelo do stvaranja alternativne desnice upravo u ono vreme kada je 2008. godine izabran prvi crni američki predsednik.

Zatim smo bili svedoci stvaranja Ponosnih momaka 2016. godine, u vreme kada je Donald Tramp šokirao dobar deo Amerike kada je meksičke imigrante nazvao ,,kriminalcima" i ,,silovateljima".

Ponosni momci su postali glavni igrači u organizovanju smrtonosnog protesta pod imenom Ujedinimo desnicu (Unite the Right) u Šarlotsvilu 2017, a bili su i među prvima koji su upali u Kapitol 6. januara 2021. godine.

Ono što po Kembelu film Američka istorija iks nije uspeo da predvidi je da će ,,sve snažniji desničarski ekstremizam u Americi" uploviti u vode mejnstrim politike. Neki analitičari smatraju da se dešava upravo suprotna stvar i da je ekstremizam političke levice taj koji je pogoršao rasne podele kritičnom rasnom teorijom i vouk politikom.

Ipak, što se tiče Birč, film Američka istorija iks jeste predvideo priču o Americi XXI veka - osim što nije otišao tako daleko.

,,Mnogi od onih pogleda koj su neonaciste učinili parijama 1990-ih, sad su stavovi nekih republikanskih članova kongresa, a to je nešto što čak ni film Američka istorija iks nije uspeo da nasluti".

Rasizam, Nemačka i balet: „Ne dajem tebi veo, jer je beo, a ti si crna"

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]