Филм: Да ли је „Америчка историја икс" наговестила препород белог национализма

Један брутални и контроверзни независни филм је 1998. године приказао суморну визију белог национализма у Сједињеним Америчким Државама.

Четврт века касније, поставља се питање да ли је овај филм предвидео један растући покрет 21. века.

Када је филм Америчка историја икс био премијерно приказан 1998., пре 25 година, упозорио нас је на све снажнију олују белог, супремацистичког насиља.

Овај независни крими трилер су пратиле и критике и похвале, али и одређена мера скептицизма.

Неки од критичара су се оградили од онога што су видели у биоскопима и филм називали ,,бомбастичним" или ,,сировом мелодрамом".

Истакли су да су расистички фанатици у филму више личили на карикатуре него на било шта што је заиста могло да никне на мултикултуралном тлу америчке демократије.

У филму све снажнији неонацистички покрет почиње да регрутује харизматичне лидере, да од миграната прави жртвене јарце, да експлоатише до тада неслућену међусобну повезаност коју је омогућило појављивање интернета и да користи дуготрајне расне анимозитете присутне у белим породицама - што је све резултирало отвореним расним ратом.

На самом почетку филма који се одиграва у Венис Бичу у Калифорнији, тинејџер Дени Вињард (Едвард Фурлонг) пали црвену лампицу код свог средњошколског учитеља Јеврејина домаћим задатком написаним у виду хвалоспева Адолфу Хитлеру којег слави као хероја и борца за људска права.

Доктор Свини (Ејвери Брукс), његов разредни старешина, црнац, даје Денију ултиматум: да похађа његов ад хок курс под називом Америчка историја икс или да се суочи са избацивањем из школе.

Денијев задатак је да анализира како је његов старији брат Дерек (Едвард Нортон) упао у неонацистичко Аријевско братство и завршио у затвору.

Дереков злочин је био чин жестоког и мучног, до детаља приказаног насиља.

У монохроматском флешбеку Дерек, само у боксерицама и црним војничким чизмама, голих груди са којих сија истетовирани кукасти крст, на травњаку испред своје куће пуца у двојицу црнаца који покушавају да украду његов ауто.

Један од њих је мртав на лицу места.

Други, рањен, али и даље свестан, лежи испружен на трави, док Дерек наставља са покушајима да га убије и да му смрска главу ударцима о ивичњак.

Нешто касније чују се полицијске сирене, а фарови њихових аутомобила бљештавим сјајем осветљавају Дерека који диже руке изнад главе у месијанској пози жртве.

Од овог кључног тренутка, филм се бави околностима које су подстакле Дереков бес и обликовале га у расну мржњу, као и испразним разочарањем које следи, а на крају и његовом неизвесном потрагом за искупљењем.

Сценарио је скицирао писац Дејвид Мекена током шест недеља, док су нереди у Лос Анђелесу, изазвани пребијањем Роднија Кинга, беснели испред његовог дома.

Након друге верзије сценарија, он се консултовао са Тонијем Кејом, британским редитељем реклама који се спремао за свој први играни филм.

Кеј је Мекену одвео на журку скинхедса на којој је прикупио битне информације од једног белог националисте.

,,Неких пола сата сам разговарао са типом који је на глави имао истетовирану аутоматску пушку М16.

Било је то прилично узнемирујуће, чак и застрашујуће", присећа се Мекена.

Након што је снимање филма завршено, понашање Тонија Кеја које је до тада било прилично нестабилно, постаје бизарно.

На састанак са представницима продукцијске куће Њу Лајн Синема, он је повео праву свиту у којој су били рабин, свештеник и монах, у покушају да убеди директоре да његов филм није само комерцијални производ, већ пророчанство.

Права битка је, међутим, почела када се Нортон уселио у монтажу и произвео верзију која је била 18 минута дужа - и која је наишла на спектакуларан пријем на тест пројекцијама.

Бесан и љубоморан, Кеј је потрошио око 100.000 долара у покушају да плаћеним рекламама у холивудској штампи разори оно што је сам видео као дволично мешање главног глумца у његов посао.

Када је студио одлучио да подржи Нортонову верзију филма, Кеј је покушао да скине своје име са шпице филма, а на крају је покренуо и тужбу вредну 200 милиона долара против Њу Лајн Синема, која је на крају одбачена.

Десет година касније, Кеј признаје да га је сопствени его тада надвладао: ,,Када год могу, ја искористим прилику да се извиним свим људима које сам тада повредио. Трудио сам се, давао све од себе, била је то моја страст, али свестан сам да апсолутно нисам био у праву".

Оспоравање укорењеног мита

Из оваквих чарки, изникао је бриљантан филм - али је за разумевање оваквог филма и даље потребан поприличан труд.

Упоран мит о томе да су црне породице непоправљиво оштећене сопственом лењошћу и хедонизмом је генерацијама био присутан у америчкој култури.

Конгрес, на пример, памти чувени Мојниханов извештај из 1965. године у којем се за константну расну неједнакост не криве економски фактори, већ ,,сплет патолошких околности" у црним породицама.

Касније су политичари почели да користе стереотипе попут ,,крекхеда" (овисника о кокаину) или ,,краљица социјалне помоћи" у циљу обележавања црних жена као инкубатора насиља, делинквенције и суперпредатора (младих, импулсивних и насилних малолетних преступника).

Филм Америчка историја икс је храбро изместио светла рефлектора са оклеветаних црних породица у сферу белих фамилија, осветливши тако сцену која је била плодно тло за неговање расистичких идеја.

Путем флешбека видимо трпезарисјки сто Вињардових и Дерековог оца, ватрогасца Дениса (Вилијам Рас) како псује цео процес афирмативне акције - владина акција која се бави побољшањем положаја дискриминисаних група и исправљањем историјских неправда - као покрићу за меритократију и како бесни због ерозије литерарног канона белих писаца.

Касније, након смрти његовог оца који страда приликом гашења пожара у кући у којој се производио крек, Дерек наставља са његовим вређањем имиграната називајући их паразитима и оптужујући Роднија Кинга да је дрогама слуђена битанга.

Када се Дерекова породица и коначно распадне, он се везује за сурогат фамилију у Аријевском братству у којем га нарочито привлачи очинска фигура Камерона Александра (Стејси Кич) који се храни његовом колебљивошћу и који га користи за привлачење незадовољне омладине, чак и када га Дерекова девојка Стејси (Фаруза Болк) уз помоћ расних увреда наговара на насиље.

Дерекова судбина усамљеног, параноичног момка који тражи блискост са екстремистима је у складу са узнемиравајућим трендовима из 1990-их година.

Терористи познати и као ,,усамљени вукови", паравојне десничарске групе и религиозни екстремисти, били су умешани у ескалацију насилних догађаја - смртоносни обрачун у Руби Риџу (Ајдахо) између федералних агената и десничарских фундаменталиста 1992, масакр у Вејку у Тексасу наредне године и бомбардовање у Оклахома Ситију из 1995. године када је погинуло 168 људи - у које су били укључени преступници отуђени од сопствених породица и главних друштвених токова.

Филм Америчка историја икс је прецизно предвидео начин на који ће бели екстремисти, у годинама које ће уследити, користити отуђене беле младиће из урушених породица који су у потрази за пријатељима и сврхом.

Елиот Гулд, који игра школског наставника Мареја и потенцијалног партнера Дерекове и Данијеве мајке Дорис (Беверли ДиАнђело), за ББЦ култура каже да је у првом маху мислио да чита сценарио за неку комедију сличну Чаплиновој сатири на Адолфа Хитлера у Великом диктатору.

Затим је стигао до сцене са ивичњаком.

,,Схватио сам да се не ради о комедији, већ о хорор причи и да би моја улога, када седим за трпезаријским столом, требало да послужи публици да и у сопственим костима осети ту језиву мржњу.

Мареј зна на шта су све били спремни нацисти и препознаје тај дехуманизујући презир који је утабао пут погромима и осталим ужасним стварима које су се одиграле у Европи и примећује како је Дорис забила главу у песак. Он се једини не плаши Дерека јер зна колики је улог у овом сукобу".

Расизам под лупом

За Хајди Бирч, експерткињу у Глобалном пројекту против мржње и екстремизма, филм Америчка историја икс је веома личан.

Она је одрасла у крају у којем је живео Том Мецгер, озлоглашени клановац и оснивач Белог аријевског отпора - али и модел по којем је конструисан лик Камерона - а била је и сведокиња уласка многих њених пријатеља из детињства у Мецгерову орбиту.

,,Овај филм је погодио право у мету у време док су лидери још увек били збуњени оваквим претњама", каже Бирч за ББЦ културу.

,,Начин на који он задире у проблематику неједнакости у казненој политици, расно мотивисано полицијско насиље, немоћ просветних радника суочених са бандама, убедљиве наступе харизматичних демагога незадовољној омладини, па чак и у начин на који приступа породичном економском слому увијеном у обланду расног незадовољства Вињардових - представља поглед у кристалну куглу у којој се види будућност беле супремације".

Оно што је приметно, сматра Бирч, је да погледи који су били на маргини и даље нису део мејнстрим политике.

,,Сада имате милионе људи који прате Кјуанон и теорије завере Велике замене… Запањујуће је то на неком нивоу, али је такође на неки начин и неупадљиво због тога што су се радикалне десничарске идеје толико дубоко инфилтрирале у прихватљиве политике".

Дороти Робертс, социолошкиња која је деценијама посвећено проучавала појаве усмерене против црне популације, за ББЦ култура каже да је филм Америчка историја икс под лупу ставио расизам у белим домаћинствима - али у исто време, тај филм је био и кривац за поновну производњу митова штетних по црнце.

,,Промена мишљења је важан процес, али она не руши правне и институционалне баријере које расне неједнакости одржавају на површини", каже Робертс која сматра да је овакав наратив створен ради опроштаја Дереку јер је одлучио да се супротстави расистичким идејама свог млађег брата.

,,Разрешење се тиче спасења белаца и њиме као да се заборавља колико је дубоко расизам укорењен у америчком друштву и да се оно не може поништити само цепањем постера који промовишу белу премоћ са зида спаваће собе".

Робертс сматра да је много подлија порука да црни људи морају да контролишу сопствени бес и да је то предуслов за отпочињање суочавања са белом супремацијом.

Она истиче да је препознатљиви лик директора Свинија, наставника који успева да извуче Дерека из канџи беле супремацистичке идеологије након што га брутално силују у затвору, оно што Спајк Ли назива ,,магичним црнцем" чија мистична мудрост и дарежљивост воде беле протагонисте ка искупљењу.

,,Свини је стрпљив, помирљив и цивилизован, и као такав постаје средство за истицање негативних карактеристика наоружаних црних банди које су приказане као злоћудни еквивалент белим супремацистима", каже Робертс.

,,То је као да црни људи морају да савладају неку невидљиву лествицу поштовања пре него што ће добити право да се ослободе мржње и насиља".

Уколико је филм Америчка историја икс и упао у замку преобликовања стварности у којој се црни животи одвијају, он није једини којем се то десило.

Истина, у 1990-им годинама смо могли да видимо талас филмова црних продуцената и редитеља - међу њима су и Спајк Ли, Џули Деш и Карл Френклин - али они су остали у сенци блокбастера који су у себи носили расне стереотипе, какве можемо да приметимо у филмовима Зелена миља Френка Дарабонта или Дизнијевог Аладина и осталих филмова у којим су, како то каже Нафкоти Тамират, ,,гледаоци без трунке кривице могли да уживају у трагедији".

Гледано из тог угла, филм Америчка историја икс спада у оне ретке филмове из 1990-их који се супротстављају претњи по америчко друштво са којом мејнстрим култура није била у стању - или није хтела - да се суочи.

На који начин онда филм Америчка историја икс предвиђа препород белог национализма у данашњој Америци?

Александра Стерн, ауторка књиге Поносни момци и бела етно држава (Proud Boys and the White Ethnostate) и Енди Кембел, аутор књиге Ми, поносни момци (We are Proud Boy), слажу се да интернет четови и огласне табле, као и поплава расистичких твитова, представљају потентна средства за алтернативну десницу и да тако испуњавају оно што Америчка историја икс експлицитно описује као будућност радикалистичког организовања.

Они такође примећују да је размишљање по којем једна страна све добија, а друга губи (зеро-сум) - иста она реторика коју Дерек користи да посвађа расне групе у измишљеној борби против беле дегенерације и нестанка - довело до стварања алтернативне деснице управо у оно време када је 2008. године изабран први црни амерички председник.

Затим смо били сведоци стварања Поносних момака 2016. године, у време када је Доналд Трамп шокирао добар део Америке када је мексичке имигранте назвао ,,криминалцима" и ,,силоватељима".

Поносни момци су постали главни играчи у организовању смртоносног протеста под именом Ујединимо десницу (Unite the Right) у Шарлотсвилу 2017, а били су и међу првима који су упали у Капитол 6. јануара 2021. године.

Оно што по Кембелу филм Америчка историја икс није успео да предвиди је да ће ,,све снажнији десничарски екстремизам у Америци" упловити у воде мејнстрим политике. Неки аналитичари сматрају да се дешава управо супротна ствар и да је екстремизам политичке левице тај који је погоршао расне поделе критичном расном теоријом и воук политиком.

Ипак, што се тиче Бирч, филм Америчка историја икс јесте предвидео причу о Америци XXI века - осим што није отишао тако далеко.

,,Многи од оних погледа кој су неонацисте учинили паријама 1990-их, сад су ставови неких републиканских чланова конгреса, а то је нешто што чак ни филм Америчка историја икс није успео да наслути".

Расизам, Немачка и балет: „Не дајем теби вео, јер је бео, а ти си црна"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]