Холивуд: „Забавно је бити отац у 84. години", каже чувени глумац Ал Паћино

'Кум' никада није био кум.

Бар делује поприлично сигуран да је тако.

Са једним од највећих холивудских глумаца свих времена, Алом Паћином разговарам у апартману у хотелу на Беверли Хилсу.

Чини се да је изненађен чињеницом да га нико није питао да буде кум.

„Не могу да тврдим, али претпостављам да се не дружим са људима који би ме то питали.

„Не сећам се да ме је било ко то питао", каже он.

Ако сте његово кумче, а он је заборавио, онда знајте „да није ништа лично", као што каже његов лик Мајкл Корлеоне у филму Кум.

Ал Паћино је недавно провео доста времена осврћући се на сопствени живот, јер је у 84. години написао аутобиографију Сони бој, како га је мајка звала.

Поједини разлози због којих је желео да живот 'стави на папир' јесте што је 2023. године постао отац - четврти пут.

Дечак сада има 16 месеци и зове се Роман.

Књига је на неки начин гаранција да ће Роман имати прилику да сазна причу његовог оца.

„Желим да будем ту за ово дете и надам се да јесам.

„Надам се да ћу остати здрав, а он зна ко му је тата, наравно", каже глумац.

Ал Паћино се никада није женио, а није више ни у вези са Романовом мајком Нуром Алфалом, филмском продуценткињом, али деле старатељство.

Ипак, већина његовог ангажмана око детета је, како каже, ограничена на онлајн комуникацију.

„С времена на време ми шаље поруке", каже Паћино.

„Све што ради је ми је занимљиво. Разговарамо, ево ја са њим свирам хармонику на другом видео снимку. Успоставили смо такав контакт и забавно је", додаје. И после свих ових година, Ал Паћино и даље осваја публику.

Његове пријатеље је занимало зашто је написао мемоаре, а он признаје да се „некако каје због тога".

И раније су му нудили да напише аутобиографију, али му чини да је сада био прави тренутак и да му се „много тога догодило у животу и да би могло бити довољно занимљиво да неко прочита".

Оно што му је посебно пријало је присећање на детињство и одрастање у јужном Бронксу у Њујорку.

Јасно је и да му не смета да се поново подсети његових највећих филмова.

Кум

Прошло је више од пола века како је филм Кум Френсиса Форда Копола прославио Ал Паћина.

Други део филма, Кум 2, у децембру слави 50. годишњицу.

Оба филма освојила су Оскара за најбољи филм.

(Кум 3 је снимљен 1990. године, али Ал Паћино каже да је „са њим било проблема").

Истина је да је мало недостајало да Паћино уопште не буде у тим филмовима.

Ствари су тада биле прилично другачије.

Буквално му је дата понуда коју није могао да одбије.

Са уживањем и озареног лица, глумац се присећа како га умало нису отпустили током прве две недеље снимања.

„Када редитељ разговара са вама и каже: 'Знаш, много сам веровао у тебе. Шта се дешава?', а сви око тебе шапућу, почињеш да се осећаш непожељно", каже.

Студио је притискао Кополу и желео да редитељ замени Ала Паћина, сматрајући да му глума није довољно убедљива.

Али једна сцена је то променила.

Реч је о једној од најпознатијих, када Мајкл Корлеоне - лик Ала Паћина - убија шефа мафије и корумпираног полицајца пиштољем скривеним у тоалету ресторана.

У тих неколико минута, Ал Паћино показује сву снагу и моћ и због тога је то ванвременска сцена.

Глумац верује да је режисер Копола померио распоред снимања како би се што пре видело „месо које је студио силно желео да види".

„Сада тврди да није", смеје се Паћино.

У сваком случају, та сцена му је променила живот.

Има и фасцинантну теорију о томе ко би га заменио да је отпуштен.

„Пада ми на памет Боб (Роберт) де Ниро", каже Ал Паћино.

Да је заиста дошло до тога, то би сигурно променило филмску историју.

„Да, наравно. Зашто не?", смеје се Паћино.

„Па, нисам незаменљив сам, знате", додаје.

Ипак, филм Лице са ожиљком (Scarface) из 1983. године заузима посебно место у његовом срцу.

„Било је нечег... било је моћно".

Док говори о ултранасилном, гангстерском филму, види се озареност на његовом лицу.

Описујући успон филма од мањег успеха на благајнама до култног класика, каже да је реч „о срећној причи".

„Хип-хоп заједница га је пригрлила и у њему је могла да види причу", каже Ал Паћино, додајући да је филм оборио рекорде у продаји ВХС касета.

Предочио сам му мишљење да је то можда филм за који би он сам волео да је добио Оскара, а не деценију касније због улоге слепог војног ветерана у Мирису жене (Scent of a Woman).

„Да, то је занимљиво. Да, волео бих да сам био и номинован.

„То не значи да одбацујем Мирис жене", каже он.

Али, импликације су јасне.

Будућност Холивуда

Оно што се уочава кроз читав интервју јесте колико Ал Паћино још воли велики екран.

Иако је продаја улазница на благајнама пала за 40 одсто у протеклих десет година, он не може да замисли Лос Анђелес без биоскопа.

„То не може да се догоди."

Застаје, па понавља: „То не може да се догоди."

Набраја редитеље за које верује да ће чувати биоскопе.

„То је оно што Скорсезе ради. То је оно што Тарантино ради, а то ради и Копола", сматра Паћино.

Храбро је поменути Кополу, имајући у виду да се његов последњи самофинансирајући филм Мегалополис сматра једним од највећих промашаја свих времена по продаји улазница.

Међутим, постоји нешто дубоко уверљиво у Паћиновом ставу када сумира зашто верује да ће све бити у реду са биоскопима.

„Можда из мене говоре моје године.

„Ствари се настављају, а потом мењају, јер то смо ми (људи)", додаје Ал Паћино.

Делује да му не смета да се, када га више не буде на овом свету, вештачка интелигенција употреби за оживљавање његовог лика.

„Моја деца ће се побринути за то и верујем им", каже глумац. Неће, додаје, да поставља било какве услове где би потенцијално могао да се користи његов лик.

„Није ме брига за то", слеже раменима.

Уместо 45 минута колико је било предвиђено да траје интервју, разговарамо скоро сат и 20 минута.

Јасно је колико ужива да прича.

Посебно издваја период пандемије корона вируса и како верује да је током ње можда и умро, када се срушио у кући.

(„Људи сада мисле да не верујем у загробни живот, јер сам рекао да ништа нисам видео. Нема белих тунела. Можда за мене нема загробног живота, а можда неко други иде негде, јер је урадио нешто што ја нисам.")

Срећан је и када говори о 2011. и сазнању да су му банковни рачуни празни.(„Био сам без новца. Нестао је, а мој рачуновођа је био у затвору. Трошио сам 400. 000 долара месечно и нисам знао да се то дешава. Мораш бити глуп.")

Питам га шта тренутно гледа.

Управо је одгледао другу сезону Нетфликсове серије Чудовиште (Monster), која прати случај браће Менендез који су проглашени за убиство њихових родитеља.

Тог јутра је послао поруку Хавијеру Бардему и честитао му на одиграној улози.

Леонардо Дикаприо и Адам Драјвер су још два млађа глумца којима се заиста диви.

Открива ми и да је Џејми Фокс најбољи шахиста у Холивуду.

Ал Паћино је одиграо много партија шаха и смеје се када га питам да ли је некада победио Де Нира.

„Чак ни не знам да ли зна правила", додаје.

Док разговарамо, ставља мобилни телефон на сто, и уочавам нешто што ме је прилично изненадило.

Телефон је обложен маском на којој је слика анимираног јунака Шрека.

Бирала ју је његова најмлађа ћерка Оливија и одлучио је да је задржи како би јој угодио.

Иако има маску са Шрековим ликом, једна ствар коју не жели да ради јесте да позајмљује гласове за анимиране филмове.

„Покушао сам, али не могу", каже ми.

Питам га да ли он то сугерише да један од најбољих глумаца не може да да глас цртаним јунацима, чак, ни рецимо, панди?

„У реду, мислим да могу, али стварно не желим", одговара уз осмех.

Осим што није био кум, постоји још један ствар која му недостаје - звезда на холивудској Стази славних.

Чим се покрене та тема, он одмах прекида: „Ма, ја немам звезду".

Он то зна већ неко време зна.

„Постоји ли механизам за то? Да се буде звезда?", пита асистента Мајка.

„Био си заузет човек?", одговара му Мајк.

Питам га да ли жели да има сопствену звезду.

„О да, наравно", одговара ми.

Ал Паћино има 84 године и даље је човек са холивудским сновима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]