„Зашто га нисте ухапсили?": Црвени тепих за Путина у Монголији, Украјина бесна

Прва посета Владимира Путина Монголији од 2023. године изазвала је велику пажњу светске јавности, али и бес Украјине, јер власти у Улан Батору нису ухапсиле руског председника по налогу Међународног кривичног суда који га терети за ратне злочине у Украјини.

Монголија је потписница Римског статута и раније је признала надлежност Међународног кривичног суда.

Путинов авион је у понедељак увече слетео у монголску престоницу Улан Батор, где га је дочекала почасна гарда, поред које је прошао црвеним тепихом.

Уочи доласка руског председника, мала група људи протестовала је на главном тргу, држећи транспаранте са поруком: „Склоните одавде ратног злочинца Путина".

Руски лидер борави у посети Монголији на позив председника те земље Ухнагина Хурелсуха, који је, како подсећа агенција ТАСС, такав предлог изнео током састанка у Пекингу у јесен 2023. године.

Убрзо по Путиновом доласку у Улан Батор, портпарол украјинског Министарства спољних послова Георгиј Тихој осудио је одлуку монголских власти да не ухапсе руског председника по налогу МКС.

Суд са седиштем у Хагу терети Путина да је одговоран за илегалну депортацију деце из Украјине у Русију током рата,

„Пропуст монголске владе да поштује обавезан налог МКС за хапшење Путина је тежак ударац за Међународни кривични суд и међународни систем кривичног правосуђа", саопштио је портпарол украјинског Министарства спољних послова.

„Монголија је дозволила оптуженом злочинцу да избегне правду, чиме је поделила одговорност за ратне злочине. Радићемо са партнерима како би Улан Батор сносио последице", додаје се

У понедељак је портпарол Кремља Дмитриј Песков поново рекао да се Москва не плаши Путиновог хапшења у Монголији по налогу МКС.

„Не постоји такав проблем са Монголијом", рекао је Песков, а преноси ТАСС.

Монголија није јавно одговорила на позив Украјине да ухапси Путина.

Шта је рекао Међународни кривични суд?

Крајем прошле недеље, портпарол МКС-а др Фади Ел-Абдалах рекао је за ББЦ да државе чланице суда „имају обавезу да сарађују у складу са Римским статутом".

У споразуму је клаузула да државе чланице могу бити ослобођене обавеза ако би њихово извршење проузроковало да „крше већ постојећу уговорну обавезу" према другој држави или да наруше дипломатски имунитет представника или имовине треће земље.

Портпарол МКС је појаснио да ће случајеви „несарадње" држава потписница бити детаљно испитани, након чега би скупштина, коју чине све државе потписнице, могла „предузети све мере које сматра потребним [против прекршилаца]".

МКС нема властите агенције за спровођење закона.

Осумњичене хапсе земље чланице на њиховој територији, за шта је потребна одговарајућа воља власти ових држава.

Путин прошле године није отишао у Јужноафричку Републику, такође потписницу Римског статута, где је позван на самит БРИКС-а.

Саопштено је да је јужноафрички председник од њега то посебно тражио.

Путин је ретко путовао у иностранство откако је почео рат у Украјини, а све земље које је посетио од издавања налога за хапшење не признају јурисдикцију МКС-а.

Монголија је 2002. године признала надлежност МКС.

Монголија има репутацију демократске земље.

Организација Фридом хаус је класификује као слободну земљу, а Русију не.

Раније су украјинске власти позвале Монголију да ухапси Путина током његове посете и преда га Међународном кривичном суду у Хагу.

Песков је рекао да Кремљ није забринут због посете и да су сви њени детаљи „пажљиво припремљени".

Зашто је Путин отишао у Монголију?

Путин је дошао у Монголију како би присуствовао прослави 85. годишњице победе совјетских трупа над Јапаном 1939. године у бици на Халкин Голу у Монголији.

Руски председник је последњи пут посетио земљу пре пет година, а и тада је присуствовао свечаностима поводом обележавања годишњице битке на Халхин Голу.

Монголија одржава пријатељске односе са Русијом од распада Совјетског Савеза 1991. године.

Она није осудила руску инвазију на Украјину и није гласала за разне резолуције о том сукобу у Уједињеним нацијама.

Ова земља без излаза на море, која се граничи и са Кином, ослања се на Русију за гас и струју.

Русија је годинама преговарала о изградњи гасовода за пренос 50 милијарди кубних метара природног гаса годишње из региона Јамала у Кину преко Монголије.

Пројекат, познат као Снага Сибира 2, део је стратегије за компензацију пада продаје гаса у Европи, након што су западне земље увеле санкције Москви због инвазије на Украјину.

„Монголија је 2023. године увезла из Русије више од 90 одсто бензина и дизел горива.

„Изгледи за сарадњу у сектору гаса су веома добри", изјавио је Путин у Улан Батору.

Дизајнерски планови за Снагу Сибира 2 „завршени", додао је он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]