Због чега све људи одговарају у Русији: Новчана казна за жуто-плаве патике

Мишљење које се противи званичној политици се не толерише у Русији Владимира Путина.

Критичари Кремља се већ годинама суочавају са многим законима који могу да се употребе против њих, а од инвазије на Украјину тај пакет казнених мера се проширио.

Законима се гуше основна права као што су слобода говора и слобода окупљања, иако су она садржана у Уставу Русије.

Репресивне казне, често несразмерне прекршају, подсећају на методе примењиване у бившем Совјетском Савезу.

Ширење 'лажних вести'

Закон који се највише примењује против критичара рата у Украјини је кривично дело ширења „намерно лажних вести" о руској војсци.

Државна дума усвојила је закон по хитном поступку након што је Русија напала Украјину 24. фебруара 2022. године.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је то „хитно било потребно због апсолутно незабележеног информационог рата који се води против наше земље".

Од тада је на основу тог закона оптужено или осуђено више од 300 људи, каже позната руска група за људска права ОВД-Инфо.

Иако закон помиње „лажне" информације, користи се против људи који истичу злочине који су добро документовани, али које Русија негира.

Иља Јашин је један од најистакнутијих критичара рата који је осуђен по овом закону.

Бивши председник савета посланика у једном од рејона града Москве осуђен је на осам и по година затвора због преноса уживо на Јутјубу током којег је позивао на истрагу о убиству цивила у украјинском граду Бучи.

У априлу 2023. године, истакнути опозициони активиста Владимир Кара-Мурза осуђен је на 25 година затвора за издају и ширење „лажних вести" о руској војсци.

Случај против њега делимично је био заснован на говору у којем је оптужио руске трупе у Украјини за ратне злочине због употребе касетних бомби у нападима на стамбена насеља и бомбардовање породилишта и школа.

Закон се примењује и на мање познате Русе.

Учитељица руског језика Раиса Болдова (61) добила је условну казну затвора од година дана и обављање рада у јавном интересу због објављивања критичких ставова о нападима на цивиле у Украјини, међу којима је било и бомбардовање породилишта у Маријупољу.

Суд је наредио и да мора да се подвргне психијатријској процени, што подсећа на језиве мере које су примењиване у бившем Совјетском Савезу када су дисиденти затварани у душевне болнице.

'Дискредитација' руске војске

Још једним недавно усвојеним законом уведене су казне за „дискредитацију руске војске", који се примењује на широк спектар активности које се тумаче или као подршка Украјини или критика рата, као што су:

Сеоски свештеник у Костромској области, у средишту европског дела Русије, је новчано кажњен због дискредитације руских оружаних зато што се молио за мир и помињао шесту Божју заповест „Не убиј".

Обрачун са 'страним агентима'

Руски закон о „страним агентима" дозвољава увођење ограничења критичарима власти без да су званично осуђени за било које кривично дело.

Појединци или организације које критикују или испитују владину политику су на мети власти ако се сматра да су примили новац из иностранства - чак и од рођака - или да су само под „страним утицајем".

Етикета страног агента се ставља на њихову целокупну јавну комуникацију, што треба да поткопа поверење у њих и подсећа на жигосање дисидента као „непријатеља народа" што је примењивано у бившем Совјетском Савезу.

Као „страни агенти" у Русији означени су организација за посматрање избора Голос, позната агенција за истраживање јавног мњења Левада центар, група за људска права ОВД-Инфо, покрет жена мобилисаних војника под називом Пут кући, и бројни независни новински сајтови и новинари, међу којима је и Дмитриј Муратов, добитник Нобелове награде за мир.

Књиге које су написали такозвани страни агенти почеле су да нестају из продавница и библиотека.

'Непожељне организације' и 'екстремисти'

Етикета „страног агента" може да отежа живот, али бити проглашен „непожељним" подразумева потпуну забрану.

У Русији су на овај начин забрањене разне врсте организација - од међународног еколошког удружења Гринписа до лондонског аналитичког центра Chatham House, као и низ важних руских медија.

Фондација за борбу против корупције покојног опозиционог лидера Алексеја Наваљног је распуштена након што је проглашена „екстремистичком" - још једна етикета која се користи за уклањање појединаца и организација из јавног живота.

Наваљни је осуђен на дуготрајну затворску казну и умро је иза решетака у фебруару 2024. године.

Његова удовица Јулија тврди да га је убио председник Путин, али није пружила доказе.

Неколико адвоката Наваљног су такође ухапшени под оптужбом за екстремизам.

Окупљања и протести

За одржавање демонстрација у Русији је потребна дозвола власти.

Ако је окупљање критички настројено према властима, практично је немогуће добити дозволу.

„Индивидуални протести" су дозвољени, али се многи редовно спречавају, под изговором ограничења због корона вируса.

Мушкарац је новчано кажњен јер је носио плаво-жуте ципеле - што се сматра кршењем закона који уређују политичке демонстрације.

Антониду Смолину, новинарку у Вологодској области, на северозападу европског дела Русије, посетила је полиција након пријаве да је на мрежама објавила фотографију на којој је у жутом капуту, а у позадини је плаво небо.

Међу активностима које су забрањене у Русији су „непоштовање" власти и позиви на увођење санкција земљи.

Закони као средство 'озакоњења репресије'

Према речима Наталије Прилутскаје из светске организације за заштиту људских права Амнести интернешенела, Кремљ користи законе да „озакони репресију", делом користећи нејасне формулације у неким руским законима.

„Те нејасноће омогућавају структурама за спровођење закона да сваку активност могу да квалификују као забрањену активност, или им барем то олакшавају", рекла је Прилутскаја за ББЦ.

Дмитриј Анисимов, портпарол руске групе за људска права ОВД-Инфо, тврди да су закони посебно важни за Кремљ због начина на који функционише руски безбедносни апарат.

„Руска безбедносна структура је прилично бирократска и потребне су јој правне норме за деловање", рекао је он.

Законодавство на које се позивају службе безбедности „намерно је осмишљено тако да омогући једноставну и широко обухватну примену", додао је он.

Прилутскаја каже да све то доприноси општој клими репресије, за коју криви председника Владимира Путина.

„Амбиције једног човека довеле су Русију на ивицу заиста дубоког понора", каже она.

Погледајте видео: Како Руси виде свет

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]