Русија и шпијунажа: Зашто научници завршавају иза решетака

Руски председник Владимир Путин често се хвали да је његова земља водећа светска сила у изради хиперсоничног оружја, које путује пет пута брже од брзине звука.

Али низ руских физичара који раде на науци која то омогућује последњих година је оптужен за издају, завршавајући у затвору, што групе за заштиту људских права виде као претерано гушење слобода.

Већина ухапшених су старији људи, а тројица су сада мртва.

Један је одведен из болничког кревета у позном стадијуму боловања од рака и умро је убрзо после тога.

Владислав Галкин, 68-годишњи академик, један је од ухапшених, на чији је дом у Томску у јужној Русији извршена рација у априлу 2023. године.

Наоружани мушкарци са црним маскама упали су му у четири ујутро, претурали по орманима и заплењивали папире са научним формулама, каже један његов рођак.

Галкинова жена Татјана каже да је рекла њиховим унуцима, који су волели да играју шах са њим, да је он на пословном путу.

Додаје да јој је руска безбедносна служба ФСБ забранила да говори о овом случају.

Од 2015. године, ухапшено је 12 физичара, који су на неки начин били повезани са хиперсоничном технологијом или институцијама које раде на њој.

Сви су оптужени за велеиздају, у коју може да спада и прослеђивање државних тајни страним земљама.

Руска суђења за издају одржавају се иза затворених врата, тако да није најјасније за шта су они тачно оптужени.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Кремљ је само рекао да су „оптужбе озбиљне" и да не може да коментарише више од тога зато што су истрагу уплетене специјалне службе.

Али колеге и адвокати одбране тврде да ови научници нису учествовали у раду на оружју и да су неки од случајева засновани на тврдњи да су они отворено сарађивали са страним истраживачима.

Критичари тврде да ФСБ жели да створи утисак да се страни шпијуни отимају за тајне о руском оружју.

Хиперсонична технологија односи се на пројектиле који могу да путују изузетно великим брзинама и такође мењају правац током самог лета, избегавајући противваздушну одбрану.

Русија каже да је користила два типа овог оружја у рату у Украјини - кинжал, који се испаљује из летелица, и крстарећу ракету Циркон.

Међутим, Кијев тврди да су његове снаге обориле неке од пројектила кинжал, довевши у сумњу његове могућности.

Иако је технологија израђена и примењена, хапшења су се наставила.

Убрзо после Галкиновог хапшења, пред суд је истог дана изведен још један научник, Валериј Звегинцев, са којим је Галкин заједнички написао неколико студија.

Државна новинска агенција Тас навела је извор који тврди да је до хапшења Звегинцева можда довео чланак објављен у иранском часопису 2021. године.

И Галкин и Звегинцев су именовани у чланку о механизмима усисавања ваздуха за ултрабрзе летелице који је објавио часопис.

У лето 2022. године, ФСБ је ухапсио двојицу колега са истог института, Звегинцевог директора и бившег шефа лабораторије за рад на аеродинамици при великим брзинама.

Запослени на Институту за теоријску и примењену механику (ИТАМ) написали су отворено писмо подршке тројици ухапшених колега.

Сада уклоњено са интернет странице института, писмо је наводило да су они били познати по „бриљантном научном раду" и да су „одувек били верни" интересима њихове земље.

У писму пише и да је ИТАМ-ова експертска комисија упорно проверавала рад који је јавно дељен у потрази за поверљивим информацијама, али да није пронађена ниједна.

„Хиперсонична технологија је тема за коју сте сада у обавези да шаљете људе у затвор", каже Јевгениј Смирнов, адвокат Прве дивизије, руске организације за заштиту људских права.

Смирнов је бранио научнике и друге оптужене за издају на суду пре него што се преселио из Русије у Праг 2021. године, из страха од реперкусија због свог рада.

Он каже да ниједан од десетак научника није имао никакве везе са одбрамбеним сектором, већ да су само проучавали научна питања попут деформације метала при хиперсоничним брзинама или ефеката турбуленције.

„Овде није суштина у прављењу ракета, већ у проучавању физичких процеса", објашњава, али истиче да би евентуална открића касније могли да користе творци оружја.

Хапшења су почела неколико година раније са Владимиром Лапигином.

Лапигин, који сада има 83 године, затворен је 2016. године, али је пуштен на условну слободу четири године касније.

Он је радио 46 година за главни истраживачки институт руске свемирске агенције ТсНИИМасх.

Лапигин је осуђен због софтверског пакета за аеродинамичке калкулације који је послао кинеском контакту.

Он каже да је демо верзију послао у склопу расправе о потенцијалној продаји пуног пакета у име института.

Али он стоји иза тога да верзија коју је поделио није садржала никакве тајне информације, већ само пример који је „више пута описан у отвореним публикацијама".

Лапигин је за ББЦ рекао да сви који су ухапшени наизглед у вези са хиперсоничном технологијом „нису имали никакве везе" са израдом оружја.

Други приведени научник је Дмитриј Колкер, специјалиста са Института за ласерску физику, такође у Сибиру, који је ухапшен 2022. године док је био у болници у узнапредовалом стадијуму рака гуштераче.

Његова породица је рекла да су оптужбе против њега биле засноване на предавању које је одржао у Кини, али да је садржај предавања одобрио ФСБ и да је са њим путовао агент.

Колкер је умро два дана после хапшења, у 54. години.

„Постоји конфликт у оквиру самог система", каже колега једног од ухапшених научника, који је желео да остане анониман.

Од научника се и даље очекује да објављују у иностранству и сарађују са страним колегама, „а за то време, ФСБ мисли да је сваки контакт са страним научницима и писање за иностране часописе издаја Домовине", каже он.

Научници из ИТАМ-а се слажу са тим.

„Просто не разумемо како можемо да наставимо да обављамо свој посао", стоји у њиховом отвореном писму.

„Оно чиме нас награде данас… сутра постаје разлог за кривично гоњење."

Они упозоравају да се научници плаше да учествују у неким областима истраживања, док талентовани млади запослени напуштају науку.

Писмо је био редак пример јавне подршке.

Други институти на којима су радили ухапшени научници нису коментарисали.

Верује се да и други случајеви имају везе са међународном сарадњом.

Истрага о другој двојици научника имала је везе са Хексафлајем, европским пројектом за развој хиперсоничних цивилних летелица, према Смирнову, који је радио на том случају.

Тај пројекат, сада завршен, предводила је Европска свемирска агенција и започет је 2012. године.

Агенција је за ББЦ рекла да су „сви технички доприноси и размене били договорени и предвиђени" у оквиру споразума о сарадњи Русије и европских страна у пројекту.

Обојица научника су прошле године осуђена на 12 година затвора, мада је руски Врховни суд наложио поновно суђење за једног од њих.

Друга хапшења су повезана са студијом аеродинамике док свемирска летелица поново улази у Земљину атмосферу.

Финансирао ју је програм Европске уније, а водио Институт флуидне динамике Фон Карман из Белгије.

Истражитељи ФСБ-а били су забринути због заобљеног купастог облика који је изгледао као бојева глава у истраживању које је један од научника, Виктор Кудрјавцев, послао Институту Фон Карман, према тврдњама његове удовице Олге.

Институт каже да програм, који је вођен од 2011. до 2013. године, „врло недвосмислено искључивао војна истраживања".

Он каже да „није могао да нађе никаквог трага откривању информација" код Кудрјавцевљевог тима.

Групе за заштиту људских права примећују образац.

Смирнов каже да су му у приватним разговорима официри ФСБ-а признали да су случајеви о дељењу хиперсоничних тајни отварани „да би задовољавали жеље оних са врха".

Он верује да ФСБ жели да ода утисак да шпијуни лове руске тајне о пројектилима да би „удовољили Путиновом егу".

Ови случајеви се догађају усред општег раста броја случајева издаје.

Сергеј Давидис, који предводи иницијативу подршке руским политичким затвореницима у центру за људска права Меморијал, говори о „атмосфери шпијунске маније и изолационизма", нарочито откако је Русија покренула тоталну инвазију на Украјину.

Говорећи из Литваније, где се његова организација преселила пошто је забрањена у Русији, Давидис каже како верује да ФСБ, жељан да покаже како добро ради свој посао, „буџи статистику у извештајима преко фабриковања случајева".

Али он верује да би у хапшењима научника могли да буду присутни и други фактори, као што је надметање за државне уговоре или чак порука Кремља колико је незадовољан свим научницима који раде не хиперсоничној технологији.

Смирнов каже да ФСБ понекад нуди смањене казне ако осумњичени призна кривицу и свали је на друге.

Кудрјавцев је добио понуду за споразумно признање кривице према којем би је признао и уперио прстом у неког другог, према речима његове удовице Олге.

Он је то одбио.

Умро је од рака плућа у 77. години, пре него што је његов случај доспео на суд.

Пензионисани генерал ФСБ-а Александар Михаилов каже да ФСБ „мора да заштити поверљивост" војне технологије и да „несумњиво" морају постојати „чврсте основе" за тешке пресуде као што је 14-годишња затворска казна изречена у мају једном од тројице научника из ИТАМ-а Анатолију Маслову.

Генерал Михаилов каже да је тренутни скок броја случајева издаје производ ширења слободе и демократије из деведесетих.

Додаје да је то довело до промене у ставу у односу на совјетска времена, кад су они са приступом државним тајнама били „темељно проверавани" и „разумели одговорност" због њиховог обелодањивања.

„Неки људи су превише причали и дошло је до цурења информација", додаје он.

Што се Галкина тиче, сада је прошло више од годину дана откако су му упали маскирани агенти.

Његов рођак каже да је провео прва три месеца у самици.

Татјана, његова супруга, открива да може да говори са њим преко телефона испред стаклене преграде и да је недавно чак размишљала да затражи да и она буде ухапшена „јер он само седи тамо, дан за даном".

„Могла бих да тражим да ме сместе у исти притвор за преткривични поступак. Било би то лако - само треба да осумњичите некога за нешто."

Други ухапшени научници у Русији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]