Ветропаркови: Како Шпанија решава проблем „вишка" зелене енергије

Равнице аутономне заједнице Кастиља-Ла Манче у средишњој Шпанији, некада су биле познате по ветрењачама.

Данас су их заменили ветрогенератори, много упечатљивији на хоризонту области недалеко од Мадрида.

Пејзажем доминира 28 огромних ветрогенератора ветропарка Сијере дел Ромерала, смештених на брдима недалеко од историјског града Толеда.

Ветропарк, којим управља шпанска фирма Ибердрола (Iberdrola), у последњих пет година допринео је убрзаној производњи обновљиве енергије у Шпанији.

Капацитет ветроелектрана, које користе кинетичку енергију ветра, главног извора обновљиве енергије последњих година, удвостручио се од 2008, док је у истом периоду капацитет соларних електрана порастао осам пута.

После Шведске, Шпанија има највећу инфраструктуру обновљиве енергије у Европској унији (ЕУ).

Педро Санчез, председник владе из Шпанске социјалистичке радничке партије, недавно је рекао да је његова земља „покретачка снага енергетске транзиције на глобалном нивоу".

Процват је почео 2018. године, убрзо након доласка на власт Санчезове владе, која је уклонила регулаторне препреке и увела субвенције за производњу енергије из обновљивих извора.

Пандемија ковида-19 додатно је све убрзала.

„Корона вирус је имао веома позитиван утицај на наш сектор", каже Хозе Доносо, директор шпанског Удружења за соларну фотонапонску енергију (УНЕФ), које заступа сектор соларних панела.

„Људи су штедели новац, имали времена да размисле шта да раде са њим, а многи од њих су одлучили да је боље уложити у кров него у банку."

У међувремену, влада је поставила нове амбициозне циљеве, међу којима и да се до 2030. године 81 одсто потрошње електричне енергије обезбеђује из обновљивих извора.

Међутим, овај позитиван тренд изазвао је забринутост у електроенергетској индустрији због неравнотеже између понуде и потражње.

Повремено се јавља и вишак електричне енергије.

Иако се шпанска економија опоравила од пандемијске кризе и бележи бржи раст од свих других великих економија ЕУ, потрошња електричне енергије је последњих година у паду.

Прошле године је потрошња електричне енергије била чак испод нивоа током пандемије 2020, а најнижа још од 2003. године.

„До 2005. смо видели да када је бруто домаћи производ (БДП) растао, потрошња електричне енергије је расла више од БДП-а", каже Мигел де ла Торе Родригез, директор одељења за развој система у компанији Red Eléctrica de España (РЕЕ) која управља националном електромрежом Шпаније.

„Недавно смо видели да је потражња порасла мање од БДП-а, што значи да се смањује енергетска интензивност, то јест, однос између потрошње и економске активности", каже он.

Погледајте видео: Да ли ће свет прихватити енергију ветра

Постоји неколико разлога за недавни пад потражње.

Један од њих је енергетска криза изазвана руском инвазијом на Украјину 2022. године, због чега су предузећа и домаћинства широм Европе смањили потрошњу.

Такође, енергетска ефикасност је унапређена.

Повећана употреба обновљиве енергије додатно је допринела смањеној потрошњи електричне енергије у националној мрежи.

Родригез каже да током дана, када је производња соларне енергије посебно велика, може доћи до поремећаја равнотеже понуде и тражње, што утиче на цене.

„Пошто електроенергетски систем увек мора да буде уравнотежен - потражња мора да буде једнака производњи, а то значи да током тих сати има вишка производње", каже он.

„То је довело до пада цена, посебно током одређених сати, када су цене биле на нули или чак у минусу."

Иако тако ниске цене погодују потрошачима, оне потенцијално представљају проблем у погледу привлачења улагања у индустрију.

„Због тога би инвеститори могли теже да се одлучују да повећају улагања у производњу електричне енергије из обновљивих извора", каже Сара Пицинато, стручњакиња за обновљиве изворе енергије у организацији Greenpeace Spain.

„То може да буде уско грло енергетске транзиције."

Забринутост због вишка електричне енергије у Шпанији покренула је расправе о потреби да се убрза „електрификација" привреде, што подразумева постепено укидање фосилних горива.

Санчезова влада поставила је циљ да до 2030. године 34 одсто привреде пређе на електричну енергију.

„Овај процес се одвија споро и морамо да га убрзамо", каже Хозе Доносо из УНЕФ-а.

„Струја је најјефтинији и најконкурентнији начин за производњу чисте енергије. Потребни су нам погони и објекти који користе струју уместо фосилних горива."

Потпуни прелазак на електричну енергију сматра се нереалним, јер ће транзиција бити тешка за поједине важне секторе као што су хемијска и металска индустрија.

Међутим, Доносо и многи други сматрају да постоје могућности за бржу електрификацију.

На пример, Шпанија заостаје за многим европским земљама у погледу уградње топлотних пумпи у домовима и употребе електричних аутомобила, који чине само око шест одсто возила у земљи.

Пицинато је сагласна да је електрификација кључна, али каже да постоје и други начини решавања проблема понуде и потражње.

Међу њима су бржи темпо укидања нуклеарне енергије и повећање капацитета за складиштење енергије.

„Да бисмо обезбедили потребну флексибилност, која омогућава боље балансирање производње и тражње током дана и током ноћи, морамо да ангажујемо више људи и више индустрија у управљању потражњом електричне енергије", каже.

Погледајте видео: Да ли су соларне фарме решење за климатске промене

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]