Свемирска трка: Зашто се заоштрава конкуренција за одлазак на Месец

Аполо 11 је 1969. године однео База Олдрина и Нила Армстронга на месечеву површину, а наредне Аполове мисије омогућиле су још десеторици Американаца да ходају по Месецу све до децембра 1972. године, кад су САД престале да шаљу људске посаде.

Сада, након паузе од више од пола века, обновљено је интересовање за пут до Месеца.

Сједињене Америчке Државе раде на плану да поново пошаљу астронауте, међу њима и једну жену.

Америка у томе није усамљена, јер Кина и Индија такође планирају да пошаљу нове мисије на Месец.

Зашто и колико се to разликује од истраживања свемира из шездесетих?

Геополитика

Америчке људске посаде из тог времена биле су одговор на Совјетски Савез који је послао Јурија Гагарина у орбиту око Земље 1961. године.

Слетање на Месец било је огромно достигнуће и моћна политичка порука, која је побудила машту света.

„Тешко је рећи шта би било спектакуларније од: 'Узећемо људе са ове Земље и поставићемо их на Месец'", каже Оливер Мортон, виши уредник Економиста и аутор књиге Месец, историја за будућност.

На то ко је следећи утичу геополитика и жеља да се искористе ресурси Месеца.

Различите земље, па чак и приватне компаније које у томе учествују, имају другачије циљеве.

Русија, Кина, Индија, Јапан и ЕУ су успешно слетели сондама без посаде или ровером на месечеву површину, али никад са човеком.

Сада се трка води између САД-а и Кине.

„Њу мотивише геополитика - тако да имате коалиције предвођене Америком и Кином које су најавиле слање људских мисија на Месец, а обе склапају уговоре са међународним партнерима и покушавају да стигну тамо у наредних пет до 10 година", каже Ерик Бергер, виши уредник за свемир у Арс техниџи.

Ресурси

Прва мисија на Месец није путовала да би истраживала већ да би просто стигла до њега.

Сада то више није само питање лета на Месец, већ развијања технологије која ће омогућити људима да остану тамо и искористе све што он има да понуди.

„Људи су створења са Земље… Неки од њих сада желе да се прошире и да имају колоније на Марсу, Месецу, у вештачки насталим насељима у дубоком свемиру.

„То о чему говоримо овде је домен чисте научне фантастике", каже Кристофер Њумен, професор свемирског права и политике на Универзитету у Нортамбрији, у Великој Британији.

Додаје да је амбицијa неких да имају колоније како би осигурали да ће људска раса моћи да преживи догађај који би изазивао масовно изумирање на Земљи.

Погледајте видео: Зашто је баш Нил Армстронг први крочио на месец

Пит-стоп

Америчка мисија за одлазак на Месец жели да оде још даље.

„Идеја није довести га назад на Земљу, већ основати базу тамо, тако да би Месец могао да се доживи као својеврстан пит-стоп на путу до Марса", објашњава Намрата Госвами, професорка Школе глобалног менаџмента Тандерберд на Државном универзитету у Аризони.

Будући да је гравитација на Месецу мања, било би могуће лансирати ракету одатле са мање горива него кад је лансирате са Земље - и зато га разне земље доживљавају као стратешку предност, додаје.

С обзиром на то да су неки делови Месеца непрестано изложени сунчевом светлу, такође постоји потенцијал да се тамо генерише соларна енергија.

Идеја је да се та енергија пребацује на Земљу преко великих сателита у ниској Земљиној орбити и да се шаље преко микроталаса.

Ниска Земљина орбита обухвата орбите око Земље висине 2.000 километара или мање, каже НАСА.

Индијске мисије на Месец потврдиле су тамошње присуство сумпора, алуминијума и других елемената близу месечевог Јужног пола.

Сада је нагласак на проналажењу још једног кључног елемента који може да пружи неопходну подршку.

„Залеђена вода је кључна јер ће вам она бити потребна ако желите да одржавате људско насеље, зато што може да се претвори у кисеоник", објашњава Госвами.

После еуфорије првог слетања на Месец, чак је и позних шездесетих било говора о путовању до звезда.

Међутим, то се неће десити у скорије време.

„Ово је одржива дестинација за људе изван ниске Земљине орбите која има ниску гравитацију.

„Прилично је лако стићи до ње, близу је. Треба три дана да би се стигло до Месеца. Људима би требало шест до осам месеци да стигну до Марса. Тако да је то заиста следећи велики корак", каже Бергер.

Одлазак до Месеца подразумева премошћавање значајних техничких проблема.

Као прво, треба вам моћна ракета да бисте пребацили астронауте у свемир и да их заштитите од радијације.

После тога, треба да се изведе меко слетање на месечеву површину, а потом астронаути морају да буду у могућности да се врате.

Ако дође до техничког проблема, немају никакве спољне помоћи или чак опцију да обуставе мисију.

Астронаути у свемирском возилу са Месеца ће поново ући у Земљину атмосферу при застрашујућој брзини - неколико километара у секунди.

То је зато што ће развити брзину враћајући се са Месеца за разлику од онога кад се враћају из ниске Земљине орбите, објашњава Бергер.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Једном кад различите државе стигну на Месец, шта ће се дешавати са његовим ресурсима такође је кључно питање.

Споразум о дубоком свемиру из 1967. године осигурава да ниједна земље не може да се позове на суверенитет у свемиру, али би стварност могла да се покаже много другачијом.

„Имајте у виду чињеницу да ће само оне земље са способношћу слетања на Месец и ископавања на његовој површини имати предност. Зато данас немамо правни режим за поделу ресурса на Месецу", каже Госвами.

Нова свемирска трка

Кина планира да изгради оперативну сталну месечеву базу 2030-их и тесно се придржава свих својих рокова.

Америка предвиђа да ће моћи да се прикључује на месечеву свемирску станицу до 2028. године, али тај програм већ касни.

Успех САД-а зависи углавном од способности милијардера Илона Маска и његове компаније за истраживање Спејс Икс да заврши ракету Старшип на којој тренутно ради.

Индија планира прве свемирске летове са људском посадом следеће године.

Планира да изгради свемирску станицу до 2035. године и да пошаље астронаута на Месец до 2040. године.

„Једна ствар која је јако занимљива у вези са кинеским свемирским програмом је њихова способност да се придржавају рокова. Кад бих морала, опкладила бих се да ће Кина бити прва земља у 21. веку која ће моћи да слети на Месец како би искористила свемирска истраживања и изградила трајну базу", каже Госвами.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]