Блиски и Далеки исток: Како Кина помаже Ирану да избегне санкције

Иранско испаљивање више од 300 пројектила и дронова на Израел средином априла довело је до обновљених позива за строже санкције на ирански извоз нафте, који је жила куцавица њене привреде.

Упркос мера предузетих против ове земље, ирански извоз нафте остварио је у првом кварталу 2024. године највећи ниво у последњих шест година, достигавши 35,8 милијарди долара према иранском шефу царине.

Али како Иран успева да избегне санкције на његов извоз нафте?

Одговор је у трговачким методама које користи највећи ирански купац нафте Кина, која је одредиште 80 одсто иранског извоза од отприлике 1,5 милиона барела дневно, према извештају америчког Конгресног одбора за финансијске услуге.

Зашто Кина купује нафту од Ирана?

Трговина са Ираном има ризике, најпре у виду америчких санкција, па зашто онда Кина, највећи купац нафте, то уопште ради?

Напросто зато што је иранска нафта јефтина и доброг квалитета.

Светске цене нафте скачу због међународних сукоба, али Иран, жељан да прода властиту нафту која је под санкцијама, нуди цену са попустом.

Према извештају заснованом на подацима трговаца и пратилаца бродова које је сакупио Ројтерс у октобру 2023. године, Кина је уштедела скоро 10 милијарди долара у првих девет месеци 2023. године путем рекордне куповине нафте од Ирана, Русије и Венецуеле, од којих су сви продавали по цени са попустом

Светска репер за цену сирове нафту флуктуира, али је обично испод 90 долара по барелу.

Хомајун Фалакшахи, виши нафтни аналитичар података и аналитике из фирме Кплер, процењује да Иран тргује сировом нафтом са попустом од 5 долара по барелу.

Прошле године је овај попуст износио чак 13 долара по барелу.

У игри су геополитички интереси, према Фалакшахију.

„Иран је саставни део крупне игре између САД и Кине", каже он.

Подржавањем иранске привреде, „Кина појачава геополитичке изазове за САД и Блиски исток, нарочито сада док су у току напетости са Израелом", додаје он.

„Рафинерије-чајници"

Аналитичари верују да су Иран и Кина током година развили софистицирани систем за трговину санкционисаном техеранском нафтом.

„Кључни елементи овог трговинског система су кинески 'чајници' [мале независне рафинерије], танкери 'тамне флоте' и кинеске регионалне банке са ограниченим међународним учешћем", каже за ББЦ Маја Николадзе, заменица директора Геоекономског центра при Атлантском савету.

„Чајници" у којима се рафинише иранска нафта су мале, полунезависне рафинерије, алтернативе великим компанијама у државном власништву.

„То је индустријски жаргон", објашњава Фалакшахи, „зато што су рафинерије испрва изгледале као чајници, са веома основним објектима, углавном лоциране у региону Шандунг, југоисточно од Пекинга."

Ове мале рафинерије представљају мањи ризик по Кину у поређењу са државним компанијама које оперишу на међународној сцени и неопходан им је приступ америчком финансијском систему.

„Мале приватне рафинерије које немају иностране операције, не морају да тргују у доларима и не треба им приступ страним средствима", рекао је Фалакшахи за ББЦ на персијском.

„Тамне флоте"

Нафтни танкери могу да се прате по светским океанима преко софтвера који бележи њихову локацију, брзину и грубу путању.

Да би избегли систем праћења, Иран и Кина користе „мрежу танкера са опскурним власничким структурама, које не пријављују своје тачне локације", каже Николадзе.

„Они потпуно могу да заобиђу западне танкере, услуге бродског превоза и услуге посредништва. На тај начин, они не морају да се повинују западној регулативи, па ни санкцијама", додаје она.

Ови бродови „тамне флоте" који носе нафту обично деактивирају своје Аутоматске идентификационе системе (АИС), поморски транспондерски систем, да би избегли откривање, или варају претварајући се да су на једној локацији док су заправо на другој.

Верује се да ове флоте учествују у трансакцијама са брода на брод са кинеским примаоцима у међународним водама, изван ауторизованих зона трансфера, а понекад по лошим временским условима да би прикрили активности, отежавши тако да се открије порекло нафте.

Фалакшахи из Кплера сугерише да се ови трансфери обично одигравају у водама Југоисточне Азије.

„Постоји зона, источно од Сингапура и Малезије, која је историјски одувек била локација са много танкера који би допловили тамо и пребацивали товаре једни другима."

Следећа је фаза „ребрендирање".

Уз помоћ ове методе, објашњава Фалакшахи, „други брод исплови из малезијских вода до североисточне Кине и испоручи сирову нафту. Циљ је поново да изгледа као да сирова нафта није из Ирана, већ, на пример, из Малезије."

Према америчкој Управи за енергетске информације (ЕИА), царински подаци указују на то да је Кина увезла 54 одсто више сирове нафте из Малезије 2023. него 2022. године.

И заиста, количина коју је Малезија пријавила да извози у Кину превазилази њене укупне производне капацитете за сирову нафту, према аналитичарки Атлантског савета Николадзе, „због чега се верује да је оно што Малезија пријављује заправо извоз иранске нафте".

Било је извештаја како су малезијски и индонезијски званичници запленили иранске танкере због „неауторизованих трансфера нафте" прошле године у јулу и октобру.

Мање банке

Уместо преко међународног финансијског система који надгледа Запад, Маја Николадзе објашњава да се трансакције спроводе преко мањих кинеских банака.

„Кина је савршено свесна ризика који долазе са куповином санкционисане иранске нафте, због чега не жели да укључи велике и важне банке у ове трансакције", каже она.

„Уместо тога, она користи мале банке које немају међународно учешће"

Такође се верује да се исплате за иранску нафту извршавају у кинеској валути да би се избегао финансијски систем којим доминира амерички долар.

„Тај новац ће завршити на рачунима у кинеским банкама који имају везе са иранским режимом", објашњава Фалакшахи.

„Потом ће се тај новац користити за увоз кинеске робе, а очигледно постоји део овог новца који се враћа у Иран.

„Али изузетно је тешко разумети како се ово дешава и да ли Иран успева да поврати сав свој новац", додаје он.

Неки извештаји сугеришу да Иран користи „мењачнице" у оквиру властите земље да додатно забашури траг новца.

Страх од раста цена

Амерички председник Џозеф Бајден потписао је 24. априла страни пакет помоћи Украјини, у који је спадало и проширење санкција за ирански нафтни сектор.

Нови закон проширује санкције да би обухватиле стране луке, бродове и рафинерије које свесно обрађују или шаљу иранску сирову нафту кршећи постојеће америчке санкције и такође проширује такозване секундарне санкције да би обухватиле све трансакције између кинеских финансијских институција и санкционисаних иранских банака које се користе за куповину нафте и нафтних деривата.

Аналитичар из Кплера Фалакшахи каже да би Вашингтон могао да оклева са спровођењем овога у дело у потпуности.

„То је просто зато што је главни приоритет за Бајденову администрацију цена горива код куће. То је много важније чак и од њене спољне политике", додаје Фалакшахи.

Иран је трећи највећи произвођач у Организацији земаља извозница нафте (ОПЕЦ), и производи око три милиона барела нафте дневно, или око три одсто потпуног светског учинка.

Прекид њеног снабдевања може да изазове велики скок међународне цене нафте, према експертима.

„Бајден зна да ако САД смање извоз из Ирана, то ће значити мање залиха на тржишту, што ће повећати цену сирове нафте у свету. Ако се то догоди, то ће повећати и цену горива у САД", каже Фалакшахи, додавши да је то нешто што би Бајден желео да избегне пред председничке изборе.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]