Кина: Како је иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет

Светски лидери и представници 130 земаља окупили су се у Пекингу на прослави десетогодишњице кинеске Иницијативе појаса и пута (БРИ), амбициозног пројекта за успостављање два нова трговинска пута који повезују ову земљу са остатком света.

Премијери и председници, међу којима је и Владимир Путин, састају се 17. и 18. октобра да би обележили овај догађај, а велики број учесника знак је огромног утицаја који иницијатива вредна више билиона долара има на свет - и колико је тога у иностранству у власништву кинеске државе и компанија.

У последњој деценији, у иницијативи је учествовало 150 земаља које чине три четвртине светске популације.

Међутим, она је наилазила и на успехе и на неуспехе.

Зашто је Кина покренула Појас и пут?

Кина је покренула Иницијативу појас и пут највише да би се изборила са проблемима као што су прекомерна производња и све већи трошкови рада у оквиру рапидно нарастајуће економије, према тврдњама аналитичара.

Иницијативу финансира кинеска резерва страних валута у вредности од три билиона долара, сакупљена од осамдесетих кад је усвојила приступ развоју окренут више ка споља, каже професор Лоренс С. Рирдон са катедре за политичке науке Универзитета у Њу Хемпширу, у САД.

Кинеске грађевинске фирме, суочене са смањеном потражњом код куће, почеле су да траже нове пројекте у иностранству.

Откако је преузео власт 2012. године, председник Си Ђинпинг промовисао је Појас и пут да би проширио тржиште за кинеску робу и појачао глобални утицај земље.

Кинеска предузећа у државном власништву су сарађивала, желећи готовину из кинеских фондова за извозне инвестиције.

Заједно су одобриле разне пројекте на Глобалном југу.

Како су бирани глобални пројекти?

Током десет година, Појас и пут је проширио нагласак са инфраструктуре на дигиталну технологију, безбедност и одрживи развој.

Кина је уложила у више од 3.000 пројеката у склопу Иницијативе, према званичним подацима.

Петнаест држава које су добиле највише средстава су Индонезија, Пакистан, Сингапур, Русија, Саудијска Арабија, Малезија, Уједињени Арапски Емирати, Бангладеш, Перу, Лаос, Италија, Нигерија, Ирак, Аргентина и Чиле, каже Амерички институт за истраживање јавних политика (АЕИ).

Њен утицај се протеже широм света, а Кенија се нада да ће на самиту успети да добије средства.

Кина тврди да је избор пројеката заснован на економским потребама, али критичари тврде да она жели да створи кинеско-центрички модел глобалне контроле.

„Геополитички и дипломатски критеријуми су макар једнако важни као и економски у одређивању како и где Кина дистрибуира средства из Иницијативе", каже Џереми Чен, експерт за Источну Азију из Евроазијске групе.

Италија је једина земља међу 15 навећих прималаца која гласа мање често уз Кину у Генералној скупштини УН-а од већине других земаља, каже Чен.

Италија је недавно наговестила да ће изаћи из Појаса и пута.

Подаци АЕИ показују да средства Иницијативе углавном одлазе у земље у којима Пекинг има јаке стратешке интересе за продубљивање односа, као што су Индонезија и Пакистан.

Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати - две богате Заливске државе - су међу највећих седам прималаца средстава из Појаса и пута.

Ове земље, које су велики произвођачи нафте, дају Пекингу стратешке алате за борбу против потенцијалних ризика које представља западна политика, као што су америчке санкције.

Шта је успело?

Неки пројекти Иницијативе Појаса и пута су били заиста успешни.

Разлог је прост: многима земљама је потребна боља инфраструктура, укључујући путеве и железницу.

У Индонезији је недавно отворена прва брза пруга - названа Вуш.

Њени возови повезују престоницу Џакарту са Бандунгом, популарном туристичком дестинацијом.

Она смањује време путовања са три сата на само 40 минута прохујавши том рутом брзином од 350 километара на час.

И док неки тврде да је Вуш непотребан зато што већ постоје добри путеви и приступачнији возови који ће вас одвести тамо, „многи људи у Индонезији уопштено гледано цене пројекте Иницијативе", каже Таухид Ахмад, истраживач са Индонезијског истраживачког института ИНДЕФ.

У Лаосу, железничка пруга која повезује главни град Вијентијан са Кунмингом у кинеској покрајини Јунан отворена је 2021. године.

Ова траса је смањила време путовања из Вијентијана до кинеске-лаоске границе на свега 3 сата, омогућивши путницама да стигну до Кунминга за само један дан.

Било је и других истакнутих успеха за Иницијативу, као што је лука Пиреј у Грчкој, која се често назива европском „Змајевом главом".

Кинеска компанија у државном власништву сада контролише више од 60 одсто луке и може да обради велики број контејнера са бродова.

Шта није успело?

Појас и пут има славне промашаје.

Џун Тојфел Драјер, професорка политичких наука на Универзитету у Мајамију, каже да иницијатива пати од лошег планирања, са „кредитима за пројекте који никад нису били комерцијално одрживи и неадекватним надзором грађевинских радова."

Глобално економско успоравање, раст каматних стопа и виша инфлација отежали су неким земљама враћање дугова Кини.

Милијарди долара зајма су пропали, а развојни пројекти су заустављени.

Један пример је лука Хамбантота у Шри Ланки, где је влада прогласила банкрот 2022. године.

Земља није могла да врати кинеске зајмове, тако да је предала луку Кину на 99 година коришћења.

Пакистан се суочава са сличним проблемима као један од крупних учесника Иницијативе.

Земља није успела да врати дуговања на време и морала је да тражи помоћ од Међународног монетарног фонда.

Повремено је национална електродистрибуциона мрежа морала да затвара своје погоне да би уштедела на рачунима за гориво.

Пекинг је недавно одбио захтев Исламабада за додатна средства од Иницијативе појаса и пута у Кинеско-пакистанском економском коридору.

Као разлози су наведени забринутост због политичке нестабилности, безбедносних ризика за кинеске раднике и пакистанске кредитне способности.

Многе друге земље, укључујући Етиопију и Кенију, носе се са сличним изазовима.

Економисти из Светске банке процењују да око 60 одсто свих зајмова повезаних са Појасем и путем сада укључују земље у финансијским недаћама.

То је довело до критике кинеске праксе позајмљивање као „дипломатијом дужничке замке".

Шта каже јавност?

Анкете указују на то да многе земље постају подозривије према ширењу кинеског утицаја.

У Пакистану су људи испочетка били оптимистични у вези са Појасем и путем, очекујући економски просперитет и раст пословања.

Међутим, много година касније, у животима локалних заједница није било значајних побољшања као што су обећавали Пакистан и Кина.

У Гвадару, лучком граду у Пакистану, становници су постали огорчени према овим пројектима зато што виде врло мало развоја мимо пута са четири траке на главној обалској магистрали.

Вијетнам је добио 670 милиона долара у кинеском кредиту за велики урбани железнички пројекат у Ханоју.

Међутим, он још увек није одредио било какве нове инфраструктурне пројекте у склопу Појаса и пута.

Железнички пројекат Кет Лин Ха Донг у Вијетнаму започет је 2011. године, али се суочио са одлагањима и повећаним трошковима.

На крају је завршен у новембру 2021. године.

Време изградње поставило је негативан пример за друге инфраструктурне пројекте и нарушило поверење јавности - мада се мора напоменути да време изградње за сличне пројекте у западним земљама може бити слично или чак дуже.

Изгледа је Кина препознала ове забринутости.

Председник Си сада заговара „мале и лепе" пројекте у склопу Појаса и пута.

Последњих година је дошло до пада и у броју нових пројеката у склопу Појаса и пута и у обиму кинеских улагања у иностранству.

Ако се загледамо у будућност, изгледа да ће се Иницијатива појас и пут суочити са неким слично тешким изазовима.

„Питање је да ли ће кинеска партијска држава моћи да настави да шири развојне пројекте, зато што важни примаоци нису успевали да исплате дугове", закључује професор Рирдон.

Приредили: Исарија Праитингјаем и Ендрју Веб

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]