Напади у Црвеном мору: Следи нови „шок“ за светску трговину после акција Хута у Црвеном мору

Цене свакодневне робе као што су телевизори и патике могле би нагло да скоче ако бродови буду били приморани да користе руте које заобилазе Црвено море због учесталих напада побуњеника Хута, кажу стручњаци за ББЦ.

Бродски гиганти зауставили су пловидбу многих пловила овом рутом након низа напада на трговачке бродове у мореузу Баб ал-Мандаб, на јужном улазу у Црвено море.

Ова рута је изузетно важна за глобалну економију: тренутно се процењује да 12 одсто светске трговине пролази кроз Суецки канал на северном крају Црвеног мора, што подразумева 30 одсто светских бродских контејнера.

Напади већ подижу цену превоза робе бродом.

Једна компанија за поморску безбедност рекла је за ББЦ да бродови који још плове кроз ову област све више траже оружану пратњу и саветнике за безбедност.

Ембри каже да су трошкови осигурања за путовања такође рапидно скочили и сада су у просеку око 0,5 одсто вредности трупа брода, а до пре само неколико недеља износила је тек 0,015 одсто.

Ова разлика могла би да износи десетине хиљада долара додатних трошкова по путовању.

Стручњаци који су говорили за ББЦ кажу да би напуштање руте преко Црвеног мора подигло трошкове превоза робе, осигурања и других поморских логистичких услуга и за до 30 одсто, а додатни трошкови би се наплаћивали од потрошача.

Ризици по светску трговину

Побуњеничка група Хути из Јемена, која ужива подршку Ирана, каже да напада бродове који путују за Израел како би се осветили за израелску војну операцију у Гази.

Међутим, она је отварала ватру и на бродове који се нису тамо заустављали, тврде власници пловила.

Хути су у понедељак преузели одговорност за два напада на трговачке бродове близу Баб ал-Мандаба, међу њима танкер Свон Атлантик и брод са контејнерима МСЦ Клара.

Безбедносни извештаји тврде да је први брод погођен дроном, а да је близу другог одјекнула експлозија.

Многе велике компаније, међу којима Бритиш петролеум (БП), хонконшки ООЦЛ, Мерск, Хапак Лојд, МСЦ и ЦМА ЦГМ, сада су обуставиле активности у Црвеном мору преко Суецког канала или преусмериле бродове око јужне Африке и Рта добре наде.

Али то ће умногоме повећати дужину већине путовања.

Морско путовање између Залива и Лондона, на пример, износи око 12.000 километара и за њега је потребно 14 дана преко Суецког канала, док је пут преко Рта добре наде дуг 20.900 километара и за њега је потребно тридесетак дана.

Ова друга рута стога је скоро 75 одсто дужа у погледу даљине и времена у поређењу са оном преко Суецког канала.

Проблем Панамског канала

Тајминг претње по превоз робе бродом кроз Суецки канал посебно је злосрећан јер је ова рута почела да доживљава повећани саобраћај из разноразних разлога.

Суша у области Панамског канала смањила је број бродова који могу да се крећу овим пролазом сваког дана.

Неколико трговачких бродских група пребацило се на коришћење Суецког канала да би испоручивало товар, нарочито течни природни гас, дестинацијама у Азији или западној обали Америке, уместо да чекају недеље у редовима како би прошли кроз Панамски канал, каже за ББЦ египатски стручњак за поморски саобраћај Салех Хегази.

Ако и рута кроз Суецки канал буде морала да се избегава, то ће представљати велики проблем за светску трговину, додаје он.

Највећи светски извозник природног течног гаса 2022. године био је Катар, са извезених 114,1 милијарду кубних метара.

„Ако 50 одсто ове количине путује на запад преко Суецког канала а путовање се продужи са 10 дана преко Суецког канала на месец дана преко Рта добре наде, онда ће са доласком зиме стићи и тешка времена за становнике Европе", каже Хегази.

Други сукоби су такође довели до повећања трговине преко ове руте.

Ахмед Ал Шами, саветник египатског министра за саобраћај за поморске саобраћајне послове, рекао је да је рат у Украјини удвостручио трговину горивом кроз Суецки канал.

Међународне реакције

Ал Шами сматра да велике светске силе не смеју да игноришу ове претње „по главну артерију светске трговине", истакавши да ово није први пут да је мореуз Баб ал-Мандаб доживео овакву ситуацију.

И заиста, америчка влада је најавила међународну коалицију која ће се усредсредити на безбедност у Црвеном мору, после читавог таласа напада.

Прошле суботе су САД и Велика Британија најавиле да су обориле 15 дронова изнад Црвеног мора, за које кажу да су били лансирани из области под контролом Хута у Јемену, са трговачким бродовима као главном метом.

Америчка војска каже да Хути „уживају пуну подршку Ирана", којег оптужује за наоружавање и обучавање побуњеника.

Амерички секретар за одбрану Лојд Остин каже да „несмотрени напади Хута" на трговачке бродове „ометају слободни ток трговине, угрожавају невине поморце и крше међународно право".

„Црвено море је кључни пловни пут од суштинске важности за слободу поморства и велики трговачки коридор који омогућује међународну трговину", додаје он.

Мисија названа „Операција Чувар просперитета" обухватиће учешће Велике Британије, Бахреина, Канаде, Француске, Италије, Холандије, Норвешке, Сејшела и Шпаније.

Хути су претходно упозорили међународну заједницу да не примењује силу у Црвеном мору као реакцију на њихове нападе на бродове.

Шок за ланце снабдевања

Влада бојазан да било какво ометање канала може да производе домино ефекат у светским ланцима снабдевања, као што се десило 2021. године, кад је брод који је превозио контејнере Евер Гивен привремено блокирао канал, али аналитичари кажу да ће размере зависити од тога колико све буде потрајало.

„Суецки канал ће неизбежно осетити последице ако криза буде потрајала више недеља", каже Хегази за ББЦ.

„Међутим, ако криза буде била решена у року од неколико дана, неће бити крупнијих последица, зато што се у децембру светски трговински бродски саобраћај обично смањи због сезоне празника и годишњих одмора."

Заид Ал Барзанџи, економиста из Вашингтона, рекао је да је последњих дана већ дошло до повећања од око 10 одсто у трошковима бродског превоза.

„Ако Хути наставе са нападима, ако се настави рат у Гази, и ако се друге транспортне компаније повуку из Црвеног мора, говоримо о додатном повећању од 10 до 15 одсто у року од два-три месеца."

Уз то, компаније ће бити погођене зато што ће роби бити потребно више времена да стигне на одредиште, што ће додатно притискати ланце снабдевања.

„Уместо да превоз робе траје месец дана, трајаће три месеца", додаје Ал Барзанџи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]