Животна средина: Бактерије које једу пластику помажу у самоуништењу отпада

Научници су развили „самосварујућу пластику", која би, како кажу, могла да помогне у смањењу загађења.

Полиуретан се користи у свему, од кућишта за телефоне до патика, али га је тешко рециклирати и углавном завршава на депонији.

Међутим, истраживачи су дошли до решења попут научне фантастике.

Коришћењем бактерија које једу пластику, развили су пластику која може да се самоуништи.

Споре остају неактивне током корисног века трајања пластике, али се враћају у живот и почињу да варе производ када су изложене хранљивим материјама у компосту.

Постоји нада да „можемо ублажити загађење пластиком у природи", рекао је истраживач Хан Сол Ким са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, Ла Јола.

А може бити и додатна предност у томе што споре повећавају жилавост пластике.

„Наш процес чини материјале робуснијим, тако да продужава њихов корисни век", рекао је истраживач Јон Покорски.

„Онда, када се то заврши, можемо да је елиминишемо из околине, без обзира на то како је одложена.

Пластика се тренутно прави у лабораторији, али би могла да буде у доступна за неколико година, уз помоћ произвођача, додао је он.

Врста бактерије која се додаје у пластику је Bacillus subtilisи користи се као адитив за храну и пробиотик.

Оно што је најважније, бактерије морају бити генетски модификоване да би могле да издрже веома високе температуре потребне за производњу пластике.

Али не верују сви у идеју развоја биоразградивих алтернатива конвенционалној пластици.

Неки научници тврде да је далеко боље смањити количину пластике која се користи.

Претпоследња рунда преговора УН-а о будућем споразуму о пластици управо је приведена крају у Канади, чији је циљ постизање глобалног споразума о борби против загађења пластиком.

Најефикаснији начин борбе против загађења пластиком је договор о глобалним правно обавезујућим резовима у производњи пластике, казао је професор Стив Флечер, директор Института за пластику Револушн на Универзитету у Портсмауту.

„Мора се водити рачуна о потенцијалним решењима која ова врста пружа, јер се стиче утисак да би требало мање да бринемо о загађењу пластиком јер ће свака пластика која исцури у животну средину брзо, и идеално безбедно, деградирати. Ипак, за већину пластике, то није случај", рекао је Њуз за ББЦ.

Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]