Израел и Палестинци: Одакле се Израелци снабдевају оружјем

Владе западних земаља налазе се под све већим притиском да обуставе продају оружја Израелу због начина на који овај води рат против Хамаса у Појасу Газе.

Израел је велики извозник оружја, али његова војска умногоме зависи од увезених летилица, навођених бомби и пројектила да би спроводио оно што експерти називају једном од најжешћих и најразорнијих ваздушних кампања у скоријој историји.

Групе активиста и неки политичари међу западним савезницима Израела тврде да извоз оружја мора да се обустави зато што, како кажу, Израел не чини довољно да заштити животе цивила и осигура да довољно хуманитарне помоћи стигне до њих.

У петак је Савет за људска права Уједињених нација подржао забрану оружја, са 28 земаља које су гласале за, шест против и 13 уздржаних.

САД и Немачка - које су заслужне за огромну већину израелског увоза оружја - гласале су против.

Немачка је рекла да је то учинила зато што резолуција није изричито осудила Хамас.

Рат је покренуо напад Хамаса на Израел 7. октобра, у ком је погинуло око 1.200 људи, углавном цивила, према израелској рачуници.

У Гази је погинуло више од 33.000 људи, од тога 70 одсто жене и деца, саопштило је Министарства здравља које води Хамас.

Израел инсистира да његове снаге раде на избегавању цивилних жртава, оптужује Хамас да намерно гура цивила у ватру и тврди да не врши ограничавања у испорукама помоћи.

Сједињене Америчке Државе

САД су убедљиво највећи снабдевач оружјем Израела, помогавши му да изгради једну од технолошки најсофистициранијих војски на свету.

Према Стокхолмском институту за међународно истраживање мира (СИПРИ), Сједињене Државе су заслужне за 69 одсто израелског увоза оружја између 2019. и 2023. године.

САД снабдевају Израел годишњом војном помоћи у износу од 3,8 милијарди долара према десетогодишњем споразуму чији је циљ да одржи, како каже, „квалитативну војну предност" у односу на суседне државе.

Израел је користио грантове за финансирање наруџби здружених јуришних ловаца Ф-35, невидљивих летелица које се сматрају најнапреднијим свих времена.

Земља је до сада наручила 75 комада, а примила више од 30 ових летелица.

Била је то прва земља сем САД која је добила Ф-35 и прва која га је употребила у борби.

Део помоћи - 500 милиона долара годишње - издвојен је за финансирање програма одбрамбених пројектила, у који спада заједнички развијени системи Гвоздена купола, Стрела и Давидова праћка.

Израел се ослањао на њих током рата да би се одбранио од ракетних, пројектилских и напада дроновима палестинских оружаних група у Гази, као и других про-иранских оружаних група у Либану, Сирији и Ираку.

У данима после Хамасовог напада од 7. октобра, председник Џозеф Бајден рекао је да САД „убрзано шаљу додатну војну помоћ" Израелу.

Од почетка рата, обелодањене су само две продаје америчке војске Израелу након добијеног одобрења по хитном поступку - једна за 14.000 комада тенковске муниције вредних 106 милиона долара и друга за 147 милиона компоненти за прављење артиљеријских граната од 155 милиметара.

Али амерички медији су известили да је администрација председника Бајдена такође у тишини обавила више од 100 продаја војне опреме Израелу, од којих је већина била испод износа у доларима који би захтевао да Конгрес буде формално обавештен.

За њих се каже да садрже хиљаде прецизно навођених примерака муниције, бомбе малог пречника, бомбе за разарање бункера и мала оружја.

Међутим, извештај СИПРИ-ја каже да је упркос овим испорукама, укупна количина израелског увоза оружја из САД 2023. године била скоро иста као 2022. године.

Једна погодба која је довољно велика да захтева обавештавање Конгреса јесте продаја у вредности од 18 милијарди долара и до 50 ловаца Ф-15, која је ове недеље завршила у вестима.

Конгрес још није одобрио тај споразум.

Иако би летелица морала да се изгради од нуле и не би била одмах испоручена, очекује се покретање жестоке расправе о овој продаји од Бајденове Демократске странке, чији су многи заступници у Конгресу и присталице све забринутији због поступака Израела у Гази.

Сенаторка Елизабет Ворен рекла је да је спремна да блокира споразум и оптужила Израел за „неселективно бомбардовање" у Гази.

Немачка

Немачка је следећи највећи извозник оружја у Израел, заслужна за 30 одсто увоза између 2019. и 2023. године, према СИПРИ-ју.

Закључно са почетком новембра, продаја оружја Израелу из европских земаља износила је 300 милиона евра - што је десетоструко повећање у односу на 2022. годину - а већина тих дозвола за извоз била је одобрена после напада од 7. октобра.

Већину тих продаја чиниле су компоненте за системе ваздушне одбране и комуникациона опрема, према новинској агенцији ДПА.

Канцелар Олаф Шолц био је ватрени поборник права Израела на самоодбрану током читавог рата и, иако се његов тон о израелским делима у Гази последњих недеља променио и дошло је до извесне расправе у Немачкој, чини се да продаја оружја није у опасности од отказивања.

Италија

Италија је трећи највећи извозник оружја у Израел, али је чинила свега 0,9 одсто израелских увоза између 2019. и 2023. године.

У њих су наводно спадали хеликоптери и поморска артиљерија.

Продаја је прошле године износила 13,7 милиона евра, према националном заводу за статистику ИСТАТ.

Неких 2,1 милиона евра од извоза одобрено је између октобра и децембра, упркос уверавањима владе да ће их блокирати према закону којим се забрањује продају оружја земљама које воде рат или за које се сматра да крше људска права.

Министар одбране Гуидо Кросето рекао је парламенту прошлог месеца да је Италија испунила постојеће уговоре након што их је проверила од случаја до случаја и осигурала се да се „не тичу материјала који би могли бити употребљени против цивила".

Друге земље

Британски извоз оружја у Израел је „релативно мали", према тврдњама британске владе, и износио је само 53 милиона долара 2022. године.

Кампања против трговине оружјем (ЦААТ) каже да је од 2008. године Велика Британија одобрила дозволе за извоз оружја у Израел вредне укупно 727 милиона долара.

Већина њих била је за компоненте коришћене у америчким ратним авионима који заврше у Израелу.

Али британска влада се налази под све већим притиском да обустави чак и ове извозе.

Премијер Риши Сунак изјавио је да Велика Британија има „веома опрезан режим одобравања извоза" и додао да Израел „мора да се понаша у складу са међународним хуманитарним правом".

Влада Велике Британије такође припрема процену која ће изрећи мишљење по питању ризика да је Израел прекршио међународно право својим делима од почетка 2024. године.

Али виши извор из владе рекао је за ББЦ да се ембарго на оружје за Израел „неће десити".

Влада Канаде, чија је продаја оружја Израелу 2022. године износила 15,7 милиона долара, рекла је у јануару да је обуставила нове дозволе за извоз оружја док не буде сигурна да се оно користи у складу са канадским законима.

Међутим, дозволе одобрене раније остале су важеће.

Израелска одбрамбена индустрија

Израел је такође изградио властиту индустрију одбране уз америчку помоћ и сада се котира као девети највећи извозник оружја на свету, са нагласком на напредним технолошким производима уместо на масивном хардверу.

Он чини удео од 2,3 одсто глобалне продаје између 2019. и 2023. године, према СИПРИ-ју, са Индијом (37 одсто), Филипинима (12 одсто) и САД-ом (8,7 одсто) као три главна примаоца.

Продаје су 2022. године биле вредне 12,5 милијарди долара, према израелском Министарству одбране.

Беспилотне летелице су чиниле 25 одсто ових извоза, а следили су пројектили, ракете и системи ваздушне одбране (19 одсто), као и радарски и електронски системи за ратовање (13 одсто), рекло је Министарство.

У септембру, непосредно пред сам почетак рата, Немачка је пристала на споразум од 3,5 милијарди долара са Израелом да купи софистицирани систем одбране од пројектила по имену Стрела, који пресреће балистичке пројектиле дугог домета.

Споразум - највећи Израелов свих времена - морале су да одобре САД зато што су заједнички развиле систем.

Америчке војне залихе у Израелу

Израел је такође дом огромног америчког складишта оружја подигнутог 1984. године да би се унапред изградиле залихе за њихове властите трупе у случају регионалног сукоба, као и да би омогућиле Израелу брз приступ оружју у хитним случајевима.

Пентагон је послао око 300.000 артиљеријских граната од 155 милиметара из Залиха муниције за ратне резерве-Израел у Украјину после руске инвазије.

Залихе муниције у складишту такође су наводно слате Израелу од почетка рата у Гази.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]