Моника Левински и Сторми Денијелс: Политички скандали који спајају две ере

Деведесетих година прошлог века, афера између америчког председника Била Клинтона и стажисткиње Монике Левински изазвала је глобалну сензацију и покренула поступак импичмента .

Да ли би скандал везан за Сторми Денијелс и Доналда Трампа могао да произведе сличне последице?

Председник Трамп негира да је 2006. био у вези са порно глумицом али, као и у Клинтоновом случају, нагласак није толико на сексу колико на лагању.

Где су сличности, а где разлике? Како би се скандал Клинтон/Левински одвијао 2018? Ево како ми то видимо...

Клинтон и Левински: кратка историја

„Нисам имао сексуалне односе са том женом" - ове Клинтонове речи, изговорене страсно и уз махање прстом 1998, ушле су у историју као један од цитата који се памте.

Осим што звучи чудно, ова реченица је била лаж.

Накнадно се испоставило да је председник ипак имао „односе" са стажисткињом Моником Левински, која је тада имала двадесетак година. Њена пријатељица и колегиница Линда Трип ју је потајно снимила кад јој се исповедала.

Када је Левински на захтев суда дала писмену изјаву у тужби за сексуално узнемиравање коју је чиновница Пола Џонс поднела против Клинтона (тужба је одбачена), она је порекла да су имали сексуалне односе.

Председник Клинтон је исто то рекао под заклетвом, због чега је касније оптужен за кривоклетство.

Трамп и Сторми: кратка историја

Порно звезда Сторми Денијелс тврди да је 2006, много пре председничких избора, добровољно ступила у однос са Трампом док је он био звезда телевизијске серије „Шегрт".

Она каже да се то десило само једном, у хотелској соби за време турнира у голфу, али су се после још неколико пута видели и чули.

Трамп негира да је имао сексуални однос, до кога је наводно дошло док је његова супруга Меланија била у другом стању.

Почетком године су се појавиле тврдње да је 2016, уочи избора, Трампов адвокат Мајкл Коен платио Сторми Денијелс 130 000 долара да не прича о афери.

У међувремену су Трамп и његови адвокати давали противречне изјаве о тој исплати, као и да ли ју је Трамп одобрио.

Порно глумица је поднела тужбу против Трампа, тражећи да се уговор о ћутању раскине јер га Трамп није потписао, а тужила га је и за клевету.

Трампови адвокати су поднели противтужбу, у којој траже да због кршења уговара плати 20 милиона долара.

Сад кад смо се подсетили шта је било, хајде да упоредимо аргументе …

„То је било 10 година пре него што је Трамп постао председник!"

Тачно. Међутим, до исплате је дошло током председничке кампање, што је правна основа случаја.

Ако је Денијелс исплаћена новцем из кампање, тиме је прекршен савезни закон.

„Не треба да нас занима с ким председник спава!"

Тачно. Брачна превара није разлог за смену.

У Клинтоновом случају, међутим, аргумент гласи да председник који лаже под заклетвом није подобан да обавља ту дужност.

У Трамповом случају, његови противници тврде да је прекршено поверење и кажу да је онај ко плаћа за ћутање вероватно подложан уценама, укључујући оне које долазе од непријатељски настројених странаца.

„Трамп је имун на скандале!"

Данас многи сматрају да је афера са Моником Левински оно по чему ће Клинтон остати упаћен као председник.

У Трамповом случају, међутим, има толико скандала да је случај Сторми Данијелс само подзаплет. Хоће ли и то преживети? Рано је рећи како ће се та прича завршити.

Моника: Некад и сад

Моника Левински за себе каже да је „вероватно прва особа на свету која је глобално понижена путем интернета".

Прича о њој је прво објављена да порталу Драџ Рипорт, у време кад се скоро нико није информисао путем интернета. Истраживачки новинар Мајкл Ајсикоф, који је тада радио за Њузвик, је први написао причу, али су уредници оклевали да је пусте, због чега су после зажалили.

Ајсикоф се присећа да је Њузвик тада на брзину направио интернет страницу.

„Била је то прва прича на сајту", рекао је, додајући да су је уредници слали људима факсом, јер нису били сигурни да ће умети да је нађу.

Прича је након тога „експлодирала", написала је у недавно објављеном тексту Џесика Бенет за недељник Тајм. „Вол Стрит Џурнал је у штампаном издању написао да је Моника „фуфица".

Осим понижавајућег искуства да јој су јој изглед и сексуални живот сецирали широм света, Левински је могла да заглави 27 година затвора због лажног исказа, а затвором су претили и њеној мајци, зато што није хтела да открије детаље разговора са ћерком.

Више од 10 година након афере, Левински се скривала од јавности.

А онда је 2014. написала есеј од 5000 речи за Венити Фер под насловом „Срамота и преживљавање". Написала је да је патила од пострауматског стрес синдрома, често мислила о самоубиству и да због озлоглашенсти годинама није успевала да нађе посао.

„За разлику од осталих актера афере, ја 1998. нисам имала оформљени идентитет коме бих могла да се вратим. Кад не знате ко сте, врло је тешко одбацити ужасну слику коју вам намећу други".

Данас је Левински самоуверена жена, активна је на Твитеру и води кампању против злостављања. Неки миленијалци је чак виде као узор.

„Кад сам се као тинејџерка ближе обавестила о скандалу, она је у мојим очима постала особа са којом сам могла да се поистоветим", каже Ив Пејзер, двадесечетворогодишња новинарка из Њујорка.

„Мислим да феминисткиње моје генерације виде Монику Левински као жртву сексуалних манипулација људи на високим положајима", каже она за ББЦ.

„Стиже олуја"

Као ветеранка порно индустрије, тридесетдеветогодишња Сторми Денијелс је навикла на злонамерне коментаре и има дебелу кожу.

Кад је на друштвеним мрежама заспу женомрзачким коментарима у вези са Трампом, често им директно одговара пркосном мешавином псовки и хумора. (Комичарка Розен Бар је недавно избрисала увредљив твит на рачун Денијелс након што јој је ова „спустила").

Денијелс, чије је право име Стефани Клифорд, је кренула на велику стриптиз турнеју под насловом „Учинимо да Америка поново буде пожудна" и појавила се у хумористичком програму "Уживо суботом увече".

У свом маниру, шаљиво је поручила председнику: „Душо, знам да не верујеш у климатске промене, али стиже ти олуја". (Њено име у буквалном преводу са енглеског значи „олујна").

Трампове присталице које је критикују тврде да она све то ради због самопромоције. Она одговара да иза ње већ стоји успешна каријера.

Многи Американци просто не знају шта да мисле о њој.

Када је ЦНН интервјуисао групу жена које подржавају Трампа, оне су углавном рекле да јој не верују због тога што је била у порнићима, мада је једна казала: „Мени је ње жао. Саосећам са њом".

Социолошкиња Хинда Мандел, ауторка књиге „Секс скандали, род и моћ у савременој америчкој политици", каже да је Сторми Денијелс разбила калуп кад је реч о секс скандалима.

„Она се не стиди и то јој даје моћ", каже Мандел за ББЦ. „Она има свој глас и користи га да исприча своју верзију приче".

Шта је променила кампања против злостављања?

Кампања #MeToo на друштвеним медијима, која је покренута након низа оптужби о злостављању, је довела до тога да јавност боље увиђа проблематичне аспекте секса и моћи.

Ни Левински ни Денијелс нису тврдиле да су у односе ушле против своје воље. Међутим, друге жене су оптужиле обојицу мушкараца за сексуално злостављање - што обојица поричу.

Сторми Денијелс је јасно поручила да њена прича није из #MeToo категорије. Она каже да не жели да је доживљавају као жртву и да је била потпуно свесна шта ради.

Канадски часопис Меклин, међутим, каже да је она, макар несвесно, играла улогу. „Кампања #MeToo се не може свести само на сексуално напаствовање, него и о томе да ли женама треба веровати", пише у чланку.

Глас Монике Левински се донедавно није могао чути.

„Врло је тужно што истакнуте феминисткиње у то време нису могле да схвате колико су се сексистички и силеџијски политичари и медији односили према Левински", каже Ив Пејзер.

Она подсећа на књижевницу Глорију Стејнем, која је у контроверзном чланку за Њујорк Тајмс оспортавала оптужбе против Клинтона. Тајмс је у међувремену избрисао тај текст из архиве, а Стејнем је за лондонски Гардијан рекла да данас не би написала тако нешто.

„Женама треба веровати", рекла је у новембру прошле године, на врхунцу скандала око Харвија Вајнстина.

Клинтон је преживео, може ли Трамп?

Бил Клинтон је остао на власти до краја мандата. Републиканци у Конгресу су покренули импичмент, али је Сенат, у коме је већину имала Демократска странка, зауставио поступак.

Ипак, случај Поле Џонс је донео једну промену: суд је одлучио да амерички председници више немају имунитет против приватних тужби за ствари које су се десиле пре него што су ступили на дужност.

Да ли ће „олујна" Сторми довести до Трамповог пада?

„Афера око Коена (адвоката) би могла да га сруши", каже Ајсикоф. „Шта ако то није била једина исплата, него један у низу аранжмана за које још не знамо? То су врло озбиљна питања". "

Он, међутим сматра да демократе, ако поново преузму контролу над Конгресом, неће хтети да покрећу импичмент због Денијелс, с обзиром на то како су се понашали кад је на тапету био Клинтон. „Морали би да поједу све што су рекли у то доба".

Постоји извесна динамика секс скандала у политици, каже Хинда Мандел. „То је као да љуштите лук: нешто голицаво и блудно може да доведе до озбиљних политичких последица".

„Људи се у овим ситуацијама обично прво ухвате за оно што је најлакше сварити, а онда се поделе по политичкој линији, свако уз своју странку"."

У међувремену, каже, чека да види шта ће се десити ако се у центру неког новог скандала нађе жена на власти. „То се досад није догодило, а ако се деси, питам се: да ли ће се тада све променити?"