Здравље: Зашто је алкохол толико опасан за мозак младих људи

Осамнаест година сам напунио дан пре него што сам напустио породични дом да бих отишао на факултет и тако на згодан начин прескочио минимум година потребан у Великој Британији за куповину алкохола.

Баш на време да се упустим у истраживање студентских пабова и барова.

Када сам отишао код докторке у близини мог новог дома, она ме је упитала колико јединица алкохола пијем сваке недеље, што је био уобичајен начин да се измери количина унетог алкохола у Великој Британији - мала чаша вина је износила једну и по јединицу.

„Око седам", рекао сам јој, брзо сабирајући неколико коктела од вотке и ђуса од поморанџе у којим сам увече уживао са пријатељима из школе.

Мислио сам да се ради о ниској бројци, али ја никада нисам био неко ко крши правила.

„То ће почети да расте сад кад си дошао овде", узвратила је докторка уз скривени осмех.

Била је у праву.

У року од неколико наредних недеља, ја сам без проблема пио флашу вина пре него што бих на шанк поређао чашице са жестоким пићем.

Знао сам да опијање може да узме данак у односу на животни век, али нисам схватао да доноси опасност и по мој младалачки живот у поређењу са неким ко има 30, 40 или 50 година.

Зар нису ризици исти за све одрасле људе?

Да сам тада знао оно што данас знам о јединственом начину на који алкохол утиче на мозак младих људи, вероватно бих био опрезнији.

Са 18 година, мој мозак је и даље био у фази метаморфозе, и било му је потребно још најмање седам година да достигне зрелост.

Ово мења начин на који реагујемо на алкохол, а његова конзумација током тог критичног периода може имати дугорочне последице на наш когнитивни развој.

Млади нису свесни ризика

Разговарајући са стручњацима о утицају алкохола на младе људе, био сам изненађен и неким другим открићима.

Истраживања која долазе са свих страна света почињу да потпуно преокрећу читав низ уобичајених претпоставки које се тичу алкохола и годишта корисника.

Таква је, рецимо, идеја о томе да континентална Европа има много здравију културу конзумирања алкохола него што је то случај у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама (САД), као и да дозвољавање младим људима да пију код куће током оброка доводи до тога да они постају одговорнији по питању употребе алкохола.

Да ли ће ова нова научна сазнања променити законе који се тичу испијања алкохола већ је комплексно политичко питање, али повећана позорност може у најмању руку да омогући будућим генерацијама да буду информисаније када оду на неку забаву.

А могло би да помогне и родитељима да донесу одлуку на који начин ће контролисати присуство алкохола у свом дому.

Резултати студије Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" из Србије показују да пије чак 50 одсто младих, петина њих се повремено опија, док седам одсто редовно конзумира алкохол.

Порастао је и проценат девојчица узраста од 11 до 13 година које пију алкохол, указује исто истраживање, рађено 2022. године.

„Наглашавам да се код адолесцената до 18 година свако пијење сматра ризичним, односно злоупотребом алкохола, јер може да утиче на њихов развој.

„Она има различите нијансе: од ризичног пијења, преко штетног пијења до зависности од алкохола", објаснила је Биљана Килибарда, докторка са Института за РТС.

Иако се указује на штетност конзумирања алкохола, докторка наводи да млади и даље потцењују тај ризик, што је у складу са њиховим узрастом.

„Тек 20 одсто ученика првих разреда средњих школа сматра да је пијење четири-пет пића заредом у једној прилици штетно.

„То 'ексцесивно пијење' је посебно опасно и повезано је са опијањем.

„Последице алкохолизма могу да буду погубне не само за кориснике, већ и за друге људе у случају туча и саобраћајних несрећа", додала је докторка.

Мала тела, велики мозгови

Да будемо јасни: алкохол је отров.

Опасности су разне: фаталне несреће, болести јетре и многи облици рака.

Чак и мале количине могу да буду канцерогене, што је навело Светску здравствену организацију да објави да „када се ради о конзумацији алкохола, нема безбедне дозе која не угрожава здравље".

Мало је активности које не носе никакав ризик, а претње опасним последицама се често поништавају због ужитка који алкохол може да донесе.

Зато су наше здравствене политике вођене принципом лимитирања штете умеренијим уносом алкохола.

Ово је у Америци дефинисано са отприлике две чашице жестоког пића дневно за мушкарце и једног таквог пића за жене - а и многе друге земље нуде ту врсту процене.

Иако се пиво и вино сматрају безбеднијим пићима, у Америци се сматра да врста пића није битан фактор, већ да је важна количина унетог алкохола:

„Кригла од пола литре пива има исту количину алкохола као и једна чаша вина или чашица жестоког пића".

Законодавство прати сличну логику када се бави годиштима младих који купују алкохол: закони штите децу, али дозвољавају младим људима да сами доносе одлуке.

У највећем броју европских земаља та граница се достиже са 18, а у САД са 21 годином.

Погледајте и ову причу

Постоји, ипак, велики број разлога због којих алкохол може да буде још опаснији за младе, чак и ако су старији од минималног броја година неопходног да би могли да га купују и конзумирају.

Један од тих разлога је облик и величина тела: тинејџери не достижу висину и тежину одрасле особе до 21. године живота, а чак и након што престану да расту (вертикално), њима недостају обим и запремина некога ко је у тридесетим или четрдесетим годинама.

„Због тога испијање једне чаше алкохола резултира вишим нивоима алкохола у крви код млађих особа у поређењу са одраслим", каже Руд Рудбин, научник у постдокторским истраживањима на универзитету у Мастрихту и аутор књиге Beyond Legislation (Мимо закона), која се бави повећањем старосне границе неопходне за куповину и конзумацију алкохола.

Ситнија тела адолесцената карактеришу и другачије размере у односу главе и тела.

Са сигурношћу могу да тврдим да сам изгледао као оне играчке/фигуре са великим главама, а те релативне пропорције такође могу да утичу на ниво интоксикације који млади могу да искусе.

Када пијете алкохол, он улази у ваш крвоток и шири се целим телом.

У року од пет минута он стиже и до вашег мозга и без имало проблема пробија ону мрежу крвних судова и ткива која је ту да заштити мозак од штетних супстанци.

„Релативно велики део алкохола заврши у мозгу младих људи и то представља још један разлог због којег младе особе чешће долазе у ситуацију да имају тровање алкохолом", каже Рудбин.

Обликовање мозга

Подједнако су важне и промене које се појављују унутар лобање.

Раније се сматрало да се нервни развој завршава у раном тинејџерском добу, али прегршт најновијих истраживања показује да се у мозгу адолесцената одвија сложено пренапајање које се не завршава до 25. године живота.

У најважније промене се убраја и губљење сиве мождане масе док мозак поткресује синапсе које ћелијама обезбеђују међусобну комуникацију.

У исто време бела маса - снопови задужени за повезивање познатији као аксони, прекривени масним, изолационим омотачем - увећава се.

„Они су као мождани супер ауто-пут", каже Линдзи Сквеља, неуропсихолошкиња са медицинског универзитета у Јужној Каролини.

Резултат је ефикаснија нервна мрежа која је у стању да брже обрађује информације.

Лимбички систем који учествује у процесима као што су уживање или награђивање, први је који почиње да сазрева.

„Ове области су током адолесцентског периода исте као и код одраслих особа", објашњава.

Префронтални кортекс, који је иза чела, нешто спорије сазрева.

Ова регија је одговорна за сложеније размишљање - у које убрајамо емоционалну регулацију, доношење одлука и самоконтролу.

Релативни дисбаланс развоја ове две регије може да објасни зашто адолесценти и млађе особе више ризикују од одраслих људи.

„Адолесцентски мозак, многи људи описују као аутомобилске команде са папучицом за гас без кочница", каже Сквеља.

„Купање наших неурона у алкохолу - за који се зна да инхибира - може само да појача ову јурњаву за узбуђењем.

„Код оних нарочито плаховитих тинејџера, алкохол може да створи зачарани круг непримереног понашања и делинквенције.

„Импулсивнији клинци пију више алкохола, а онда то опијање изазива још импулсивније понашање", каже она.

Погледајте причу о Музеју мамурлука у Загребу, главном граду Хрватске

Често и обилно испијање алкохола може код тинејџера да погорша развој мозга на дуже стазе.

Лонгитудинална истраживања показују да је конзумирање алкохола у раним годинама повезано са бржом деградацијом сиве масе, док је развој беле масе ограничен.

„Оних супер ауто-путева је све мање код деце која почињу да пију алкохол", каже Сквеља.

Последице некада и нису моментално видљиве у когнитивним тестовима; регије одговорне за решавање проблема у младом мозгу морају да раде нешто напорније да би надокнадиле губитак.

Али такво стање не може да потраје вечно.

„После више година конзумирања алкохола, приметна је мања активност мозга и лошији резултати на тестовима", каже Сквеља.

Рана конзумација алкохола може да има утицај и на ментално здравље, као и на касније проблеме са алкохолом.

Ово нарочито важи за људе који у породици имају историју алкохолизма - што раније почну да пију, веће су шансе да ће и сами развити сличан проблем.

Гени повезани са повећаним ризиком од алкохолизма су најутицајнији током тог критичног периода развоја мозга.

„И што дуже неко издржи, мање су шансе да ће се ти гени активирати", додаје.

Европски модел?

Како би ова открића могла да утичу на избор који имају адолесценти - као и на одлуке њихових родитеља по питањима начина и времена када ће им дозволити да пију алкохолна пића у кући?

„Наша порука је да би требало да одлажу тај тренутак што више могу", каже Сквеља, „јер се мозак још развија и стога би требало дозволити мозгу да се развије и да буде што здравији пре него што се младе особе упусте у конзумацију алкохола и других супстанци".

А да ли би овакве препоруке требало уградити у законе, то је већ друга ствар.

Сквеља каже да током њених јавних предавања о конзумацији алкохола, посетиоци тих трибина често потежу питање „европског модела".

У неким земљама попут Француске, малолетницима је дозвољено да уз породични ручак попију чашу вина или пива.

Чак и ван Европе многи родитељи верују да постепено увођење у конзумацију алкохола у контролисаним условима младе учи како да се безбедно односе према пићу и како да касније избегну обимна опијања, док рестрикције воде ка синдрому привлачности „забрањеног воћа".

То је мит.

„Истраживања показују да што су родитељи попустљивији по питању дозвољавања конзумације алкохола, то су веће шансе да ће то дете касније имати у животу проблеме са алкохолом", каже Сквеља.

Једна обимна студија наводи на то да насупрот веровању у забрањено воће, ,,родитељи који примењују строжа правила везана за адолесцентско конзумирање алкохолних пића, у огромном броју случајева доприносе мањој потрошњи алкохола и мањем испољавању ризичног понашања повезаног са алкохолом".

Највећи број доказа наводи да увођење стриктнијих закона, са одређивањем минималне доби за куповину пића, такође охрабрује одговорнију конзумацију.

Тако имамо студију коју је спровео Александер Ахамер на универзитету Јоханес Кеплер у аустријском Линцу, у земљи у којој свако ко има више од 16 година може легално да купи пиво или вино.

Уколико строжији закони само воде ка појачаној чежњи за пићем, онда би неко могао да помисли да Аустрија има здравију културу конзумације алкохола него САД у којим је старосна граница за легалну куповину алкохола 21 година.

Али то баш и није тако.

Обе земље имају све више забележених случајева систематског опијања након истека прописаног минималног годишта.

„Али ово повећање је за 25 одсто веће у Аустрији са 16, него у Америци са 21 годином", каже Ахамер.

Другим речима, чекање као да охрабрује много одговорније понашање у тренутку када Американци добију дозволу да сами, легално, купују алкохол.

Током испитивања учесника у студији у вези са њиховим понашањем, Ахамер је открио да се код Аустријанаца перцепција опасности повезана са конзумацијом алкохола драстично мења када напуне 16 година.

„Када алкохол постане легалан, тинејџери почињу да га сматрају мање опасним него раније", каже Ахамер.

Лажан осећај безбедности са 16 година може да буде опасан, док после 21. године живота зрелији мозак има веће шансе да боље регулише потребе за алкохолом.

Идеја о здравијим европским навикама конзумације алкохола не држи воду ни касније у животу.

Према налазима Светске здравствене организације, подаци наводе да је половина од свих карцинома повезаних са алкохолом у европској регији изазвана лакшим и умеренијим конзумирањем алкохолних пића.

С обзиром на научне доказе, поставља се питање да ли би владе држава требало да поставе нову границу минималног броја година на 25 или чак и више - на тренутак када мозак престаје да се даље развија.

Стручњаци истичу да то није тако једноставно пошто бенефити јавног здравља морају да буду усклађени са перцепцијом личних слобода.

„Мислим да јавност нема превелику жељу да помери границу на 25 година", каже Џејмс Мекилоп који се бави зависничким понашањем на Мекмастер универзитету у Хамилтону, у савезној држави Онтарио.

„Високо постављено минимално годиште може бити доживљено и као патерналистичко, али и лицемерно уколико је доња старосна граница за гласање или служење војске 18 или 19 година".

Ахамер је са тим сагласан.

„У неком тренутку бисмо једноставно требали да дозволимо људима да сами доносе одлуке".

Уместо тога, Мекилоп предлаже да адолесцентима омогућимо бољу едукацију по питању ризика од алкохола и начина на који он може да утиче на развој мозга.

„Сама претпоставка да ће људи природно развити одговорне навике по питању конзумације је поприлично оптимистична", каже он.

Када се поново сетим свог одрастања, волео бих да сам тада знао неке ствари које се тичу трансформације мог мозга и ефеката које је конзумација алкохола у мом случају имала на његов развој.

Не верујем да бих био трезвењак - ја и данас пијем без обзира на то што знам за све здравствене ризике - али бих вероватно два пута размислио пре него што бих наручио додатну туру пића.

*Дејвид Робсон је награђивани научни писац.

Погледајте како се у граду без пијаће воде прави пиво

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]