Русија и Украјина: Данска затворила истрагу о експлозији гасовода Северни ток, каже да је била „саботажа", али не и ко је одговоран

Данска полиција саопштила је да затвара истрагу о експлозијама које су оштетиле два гасовода намењена за транспорт руског гаса у Немачку.

Данске власти су закључиле да су гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени у „саботажи" у септембру 2022, али су додале и да нема основа за покретање кривичног поступка.

Још није познато ко је одговоран за експлозије на Северном току 1 и 2.

Раније у фебруару, и Шведска је затворила истрагу о подводним експлозијама.

„Главни циљ" истраге био је да се утврди да ли је Шведска учествовала у инциденту или се користила њена територија, изјавио је Матс Љунквист, јавни тужилац.

Закључио је да случај није у шведској надлежности.

Немачка и даље истражује инцидент.

У септембру 2022. откривено је цурење у три од четири гасовода источно од данског острва Борнхолм у Балтичком мору.

Сеизмички институти су непосредно пре цурења забележили велике подводне експлозије.

Убрзо потом, шведски тужиоци су саопштили да су трагови експлозива пронађени на неколико предмета на лицу места и навели да је до експлозија дошло због „очигледне саботаже".

Данска полиција саопштила је да је истрага, спроведена са данском обавештајном агенцијом ПЕТ, била „комплексна и опсежна" и саопштила да неће даље коментарисати случај.

Реагујући на изјаву данске полиције, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао: „Ситуација је готово апсурдна".

„С једне стране препознају да је дошло до намерне саботаже, али са друге стране не настављају истрагу", додао је.

Гасовод Северни ток 1, са два паралелна крака, простире се у дужини од 1.200 километара испод површине Балтичког мора, од руске обале надомак Санкт Петербурга до североистока Немачке.

Отворен је 2011. и максимални капацитет овог гасовода је 170 милиона кубних метара гаса, који се шаље из Русије за Немачку.

Изградио га је руски енергетски гигант Гаспром.

Северни ток 2 протеже се паралелно са првим гасоводом и он је у руском власништву.

Изграђен је у септембру 2021, али није пуштен у рад јер је Немачка одбила да га одобри.

Пројекат је у потпуности заустављен само неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године.

Шведска обавештајна служба Сапо саопштила је да прикупљене информације о овом случају поделила са другим државама.

Аналитичари тврде да би немачка истрага била делотворнија да је Сапо дошао до додатних информација.

Сапо је саопштио да је истрага затворена зато што је утврђено да шведске власти више нису у могућности да наставе случај.

Неколико скандинавских медија су 2023. објавили да су забележена „сумњива кретања руских бродова" у тој области у месецима који су претходили експлозијама.

Москва пориче одговорност, називајући га чином међународног тероризма и упире прст у Сједињене Америчке Државе и Велику Британију.

Прошле године, амерички обавештајни званичници рекли су листу Њујорк тајмс да је проукрајинска група можда планирала напад, али је Кијев негирао умешаност у овом случају.

Западни лидери су престали да директно оптужују Русију, али је Европска унија претходно рекла да Москва користи снабдевање гасом као оружје против Запада због подршке Украјини.

У недавним извештајима помињала се јахта Андромеда са шест људи, изнајмљена у Немачкој, а која се зауставила у Данској и Пољској пре експлозије.

Борис Писторијус, немачки министар одбране, рекао је 2023. године да су експлозије на Северном току могле да буду „напад под лажном заставом" како би деловало да је Украјина кривац.

Шта је „напад под лажном заставом" прочитајте у посебном тексту.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]