Русија, Америка и енергетика: Договор Вашингтона и Берлина о Северном току 2

Сједињене Америчке Државе постигле су договор са Немачком како би спречиле Русију да користи гасовод Северни ток 2 као полугу политичке моћи и утицаја у Европи.

Америка неће уводити санкције компанији Северни ток 2 АГ и њеном менаџменту, а Немачка ће помоћи развоју украјинске енергетике.

Обе стране се обавезују да ће предузети корака против Русије ако покуша да услови Украјину у вези са испорукама гаса.

„Немачка се обавезала да ће предузети мере на националном нивоу, као и да ће тражити мере, па и санкције на нивоу ЕУ, ако Русија користи енергију као оружје против Украјине", рекла Викторија Њуланд, заменица америчког државног секретара.

Украјински званичници тврде да Северни ток 2 угрожава националну безбедност.

Украјинске власти се од 2014. боре против сепаратиста на истоку земље које подржава Русија.

Русија је исте године припојила полуострво Крим, а власти у Кијеву се прибојавају руског напада у пуном обиму када Северни ток 2 буде потпуно оперативан.

Украјинске власти тврде и да држава годишње губи око три милијарде долара због транзита гаса.

Пољска се такође противи гасоводу који води од Виборга у Русији, на обали Балтичког мора, до Лубмина у Немачкој.

Влада у Варшави тврди да тај пројекат вредан 10 милијарди долара угрожава безбедност Централне и Источне Европе.

Русија то негира и описује пројекат као комерцијално користан за све укључене стране.

Према америчко-немачком споразуму, Украјина ће добити 50 милиона долара кредита за зелену енергетску у технологију.

Поред тога, Кијев ће добити и гаранцију отплате накнада за транзит гаса које ће изгубити до 2024. због заобилажења, наводи новинска агенција АП.

Делимично одрицање од санкција

Сједињене Државе у договору са Немачком обећавају да неће обновити санкције против Северног тока 2 АГ и његовог руководства.

Али истовремено задржавају право да наметну циљане санкције против учесника у пројекту.

Американци су још увек против нафтовода, али тврде да ће споразум са Немачком смањити вероватноћу да ће Русија користити залихе енергије као оружје против Украјине и других земаља у региону, наводи агенција Ројтерс.

САД страхују да би Русија могла да прекине испоруке енергената Украјини и другим земљама.

То би могао да постане један од облика агресије, као и чињеница да ће Украјина бити лишена транзитних такси за постојећи копнени цевовод.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је у јуну на саслушању у Представничком дому Конгреса да је друга фаза Северног тока завршена 98 одсто, иако су америчке санкције успориле пројекат.

Саветник америчког Стејт департмента Дерек ШолСцхолле, који се у уторак и среду у Кијеву састао са преставницима владе и кабинета председника државе, рекао је да САД неће дозволити Русији да енергентима уцењује Украјину.

Компромис са Берлином и уступак Москви

Кирил Бељанинов, Вашингтон

Викторија Њуланд, заменица америчке државне секретарке, најавила је да би споразум САД и Немачке требало Украјини да пружи гаранције одржавања транзита руског гаса најмање наредних 10 година.

„Морамо радити на смањењу економске зависности Украјине од руског гаса", рекла је она говорећи на саслушању у Сенатском комитету за међународне послове.

„Да овај споразум није потписан, онда, с обзиром да је гасовод 95 одсто завршен, Украјина била изложена још већем ризику ".

Током брифинга у Стејт департменту, висока званичница администрације први пут је открила детаље споразума о којем водећи светски медији извештавају неколико дана заредом.

Према споразуму Вашингтона и Берлина, Немачка ће издвојити више од 200 милиона евра за подршку енергетском сектору Украјине и организоваће такозвани „зелени фонд" од милијарду долара за подршку енергетској независности земље.

Поред тога, и Вашингтон и Берлин су обећали да ће искористити све расположиве могућности за продужење уговора о транзиту руског гаса, који истиче 2024. године.

И демократе и републиканци у америчком Конгресу нису крили разочарање поводом овог споразума.

Чак и током предизборне кампање, Џо Бајден је споразум о изградњи гасовода који заобилази Украјину назвао „лошим послом".

Будући државни секретар Блинкен, током потврђивања кандидатуре у Сенату, обећао је да ће „учинити све" да заустави пројекат .

Пакети санкција које је амерички Конгрес одобрио у децембру 2019. и почетком 2020, заправо су замрзли изградњу Северног тока 2, али само четири дана после Бајденове инаугурације 24. јануара, настављени су радови.

Упркос предизборним обећањима, америчка администрација у то време није ништа предузела, већ је започела разговоре са Берлином о могућем компромису.

За неколико месеци Вашингтон је јасно ставио до знања да је Бела кућа спремна на уступке и Берлину и Москви.

Супротно захтевима, Стејт департмент је саопштио да неће наметати санкције оператеру цевовода, компанији Северни ток 2АГ, која је у потпуности у власништву Газпрома, и његовом топ менаџеру, дугогодишњем пријатељу Владимира Путина, Матијасу Варнигу.

У Москви се ова одлука протумечена као испољавање политичке слабости.

Газпром је смањио испоруке гаса Европи, упркос растућој потражњи.

Путин је заузврат јавно објавио да Москва може размотрити повећање снабдевања преко Украјине само ако власти у Кијеву промене понашање.

Вашингтон је одлучио да не се прави да не примећује руску реторику.

Уместо тога, саветник Стејт департмента Дерек Шол отпутовао је у Кијев 20. јула како би наговорио украјинске власти да се уздрже од јавних протеста против завршетка гасовода.

Амерички Конгрес, међутим, неће окончати борбу против Северног тока.

Почетком јула, посланица Демократа Марси Каптур и републиканац Анди Харрис предали су амандман на Закон о финансирању Стејт департмента којим се захтева тренутна обнова санкција против оператора гасовода.

Амандман се, међутим, односи само на буџет Стејт департмента за 2022. годину.

Погледајте видео о Ангели Меркел и америчким председницима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]