Северна Кореја: Прича о посредницима који помажу пребеглима у Јужну Кореју да пошаљу новац породицама

„То вам је као у шпијунским филмовима, људи стављају живот на коцку", каже Хванг Џи-Сунг, јужнокорејски посредник који више од деценије помаже пребеглима из Северне Кореје да шаљу кући преко потребан новац.

Пре много година, људи из Северне Кореје за оне који добијају помоћ од пребеглих у Јужну Кореју сковали су термин „стабло са Халасана", каже Хванг.

Халасан се односи на планину Хала, славни вулкан на јужнокорејском живописном острву Џеџу.

„Особа из породице из стабла са Халасана сматра се најпожељнијим супружником, чак и бољим него члан Комунистичке партије", каже он.

Анкета из 2023. године, Центра за базу података за севернокорејска људска права, невладине организације у Јужној Кореји, који је испитала око 400 пребеглих из Северне Кореје, показала је да је око 63 одсто њих пребацивало новац породицама на Северу.

Међутим, са све више интервенција и у Северној и у Јужној Кореји, пребацивање новца са југа на север постало је изузетно ризично.

То је сада сложен и тежак задатак, који захтева мрежу посредника и курира из читаве Јужне Кореје, Кине и Северне Кореје.

На забитим локацијама воде се тајни разговори уз помоћ прокријумчарених кинеских телефона.

Користе се шифрована имена.

Улози су изузетно високи јер су ови трансфери забрањени и у Јужној и у Северној Кореји.

Погледајте видео: Слање новца рођацима у Северну Кореју „као у шпијунском филму"

Од 2020. године, лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун појачао је тражење посредника, све како би прекинуо доток новца и „реакционарне идеологије и културе" из Јужне Кореје.

Они ризикују да буду послати у озлоглашене политичке затворске кампове, познате као кван-ли-со, где се верује да је страдало на стотине хиљада људи.

„Број посредника у Северној Кореји је опао за више од 70 одсто у поређењу са од пре неколико година", каже Џу Су Јеон, Хвангова супруга, такође посредница.

Јужна Кореја такође забрањује такве трансфере, али су у прошлости власти гледала кроз прсте на то.

Сада се то мења.

У априлу прошле године, у Хвангов и Џуин дом у покрајини Гјеонги - близу Сеула, јужнокорејске престонице - упала су четири полицајца, који су је оптужили да је прекршила закон о новчаној трансакцији са иностранством.

Најмање још седам посредника је под истрагом.

Полиција није одговорила на ББЦ-јев упит о њеном случају.

Јужнокорејске власти су рекле Хвангу да било какав трансфер новца у Јужну Кореју мора да се обави преко „легитимне банке".

„Ако постоји нека, обавестите ме", каже он, додавши да не постоји институција која сме легално да прими новац у Северној Кореји, будући да су две Кореје технички још у рату.

Међукорејски односи су се константно погоршавали откако је Северна Кореја 2020. дигла у ваздух заједничку канцеларију за везу са Јужном Корејом.

Почетком месеца, севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је чак рекао да више није могуће постићи поновно уједињење са Југом, што је циљ овековечен у уставу.

Тајни позиви

Све почиње телефонским разговором између пребега у Јужној Кореји и њиховим породицама у Северној Кореји.

Ти разговори омогућени су приливом прокријумчарених кинеских телефона у пограничним покрајинама, које могу да се прикључе на кинеске телекомуникационе мреже.

Позиве организују посредници у Северној Кореји.

Да би позиви били могући, они често морају да преваљују велике удаљености, понекад чак да се пењу на планине да би уговорили разговоре.

Након више сати чекања, веза се успоставља, а особа пребегла у Јужну Кореју пристаје на суму коју ће послати породицама.

Међутим, разговор мора бити кратак да би се избегло прислушкивање Министарства за државну безбедност.

Пребег потом, преко посредника у Јужној Кореји,потом врши уплату на кинески рачун.

Ово је такође изузетно ризично зато што Кина пажљиво прати прилив страни валута.

На кинеским посредницима је да пренесу новац у Северну Кореју.

Њихове границе су релативно танке јер је Кина најважнији савезник Северне Кореје.

Трансфери новца од пребега се понекад маскирају као трансакције између Кинеза и севернокорејских трговачких компанија.

Они упошљавају неколико курира у Северној Кореји да испоруче новац породицама.

„Људи који испоручују новац не знају једни друге", каже Ким Џин Сеок, који је радио као курир у Северној Кореји пре него што је побегао из земље 2013. године.

„Тако и треба да буде, јер им животи висе о концу."

Посредници морају да користе псеудониме и смишљају шифре да би саопштили кад је безбедно породицама да добију средства.

Хванг, који има око 800 клијената, каже да је чак срео породице које су одбиле да добију новац.

„Плашиле су се да је то можда замка коју је поставила тајна полиција и говорили би ствари као што су: 'Не примамо новац од издајника.'"

Једном кад је новац испоручен, посредници узимају проценат од око 50 одсто.

„Севернокорејски посредници ризикују животе да би зарадили 500.000 до 600.000 вона (од 40.000 до 50.000 динара) по трансферу", каже Хванг.

„Данас, ако вас ухапси полиција и будете осуђени, чека вас 15 година затвора. осуде вас за шпијунажу, а бићете послати у кван-ли-со."

Хванг нам показује снимке са сведочанствима Севернокорејаца који су добијали новац преко његових посредника.

„Гладовала сам сваки дан и јела траву", плаче старица на једном од тих снимака, руку отечених од копања по шуми у потрази за храном.

На истом снимку, друга жена каже: „Толико је тешко овде да желим да вам се захвалим сто пута."

Џу каже да јој се срце сломи сваки пут кад гледа те снимке.

„Неки људи који су пребегли су оставили за собом родитеље и децу. Они просто желе да буду сигурни да ће њихова породица у Северној Кореји преживети, да би једног дана поново могли да буду заједно."

Она каже да је милион вона (око 80.000 динара) довољно да се трочлана породица прехрањује годину дана у Северној Кореји.

Прекинута сламка спаса

Не зна се због чега је Јужна Кореја почела да хапси посреднике.

Адвокат Пак Вон Јеон, који пружа правну помоћ пребеглим људима, сматра да фактор може бити претерана ревносност, јер је ове године овлашћење да се истражују случајеви националне безбедности пребачено са полиције на Националну обавештајну службу.

„Ако полиција не успе да докаже оптужбе за шпијунажу, кривично ће их гонити према закону о новчаној трансакцији са иностранством", каже он.

Под све већим притиском обе владе, ова сламка спаса за породице пребеглих из Северне Кореје могла би да буде прекинута.

Хванг је спреман да случај супруге, ако буде била осуђена, доведе све до Врховног суда.

Он верује да суштина уплате пребеглих није само у новцу.

„То је једини начин да се сруши Северна Кореја без оружаних борби", каже он.

„Заједно са новцем, стижу и вести да је Јужна Кореја напредна и богата… Тога се Ким Џонг Уннајвише плаши."

Ким верује да људи попут њега неће престати да шаљу новац најмилијима код куће, упркос томе што власти са обе стране желе да их у томе зауставе.

Он каже да ће лично путовати у Кину да испоручи новац ако буде било потребно.

„Прихватио сам ризик да можда никад нећу поново видети децу, али макар ће моја деца имати добар живот", каже он.

„Слаћемо новац како год знамо и умемо, без обзира на све."

Данас живи као возач камиона у Јужној Кореји.

Спава у возилу пет дана недељно и штеди колико год може да би сваке године послао четири милиона вона (око 300.000 динара) жени и двојици синова у Северној Кореји.

Изнова и изнова пушта аудио снимак који је добио од породице.

„Како си, тата? Јеси се много напатио? Наша патња није ништа у поређењу са твојом", каже један од његових синова.

Ким Џин Сеок је псеудонимзбог заштите безбедности.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]