Газа, Украјина: Зашто се критикују УН и да ли би могле боље да раде?

Од избијања сукоба у Гази генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш упорно је позивао на постизање споразума о хуманитарном примирју.

Он је прошле недеље још једном поновио тај позив и упозорио да зараћене стране игноришу међународно право.

Рекао је да жели да види „процес који ће довести до одрживог мира и за Израелце и за Палестинце, заснован на решењу о две државе."

Прошлог месеца он се први пут позвао на Члан 99 Повеље Уједињених нација, који омогућује шефу УН-а да скрене пажњу Савета безбедности на било које питање које он сматра претњом по међународни мир и безбедности.

Израел је до сада одбијао позив на примирје, рекавши да ће наставити офанзиву све док Хамас не буде био поражен, а премијер Бенјамин Нетанјаху је одбацио идеју о стварању палестинске државе.

У Гази је погинуло најмање 25.000 људи, према Министарству здравља које води Хамас, у израелској војној кампањи чији је циљ елиминисања ове групе после напада 7. октобра.

Од почетка рата у Гази, Савет безбедности није успевао да се договори о резолуцији о примирју.

У децембру је усвојио резолуцију која тражи више помоћи за Појас Газе, али је стао код позива на примирје.

На две претходне резолуције ставиле су вето САД, ватрени савезник Израела.

Иако је Генерална скупштина Уједињених нација гласала огромном већином за примирје двапут - последњи пут је резолуцију подржало 153 земље чланица од 193 - није направљен ниједан корак ка примирју.

Одлуке Скупштине нису обавезујуће.

'УН су у коми'

Професор Фаваз Гергес из Лондонске школе економије и политичких наука каже да руска инвазија на Украјину од пре две године и сада рат у Гази показују да је Савет безбедности Уједињених нација „паралисан и дисфункционалан" и да је Генерална скупштина УН „више симболичка институција него извршна агенција".

Он доживљава пат позицију у Савету безбедности УН као нуспроизвод повратка ривалитета између великих сила у ком се сукобљавају Кина и Русија с једне стране и САД и Европа са друге.

„Уједињене нације, све заједно са властитим агенцијама, налази се у коми", каже он.

„Ово је гори тренутак него током Хладног рата."

Савет безбедности има 15 чланица, од којих се 10 ротирају, а пет су сталне.

Обично називане П5, те сталне чланице су САД, Велика Британија, Француска, Русија и Кина.

Оне имају моћ вета, што значи да свака може да блокира резолуцију чак и ако се све остале чланице сложе око ње.

САД су ставиле вето на две резолуције које позивају на примирје у Гази, а Русија је стављала вето на резолуције о Украјини.

„У УН-у, двоструки аршини су огроман проблем", каже Луи Шарбоне из Хјуман рајтс воча.

„Свака америчка тврдња да су генерално посвећени поштовању међународног права је потпуно шупља када говоре исправно за Русију, али то не примењују и на Израел", каже он.

„И нису само САД оне са двоструким аршинима. Тешко је слушати Русију како говори о потреби да се заштите цивили у Гази док она чине злочине над њима у Украјини."

'Давно прошло време'

Синан Улген, виши сарадник експертске групе Карнеги Европа, каже да састав Савета безбедности УН-а одсликава једно давно прошло време.

„Пет земаља које су се нашле на победничкој страни после светског рата пре 80 година имају право на вето а ниједној другој земљи није омогућена та конкретна полуга", каже он.

„На пример, Африка није заступљена у П5. Једна од најнасељенијих земаља света, Индија, није заступљена, Латинска Америка није заступљена. Такође, не постоји ниједна земља са већински муслиманским становништвом у П5.

„То више не задовољава потребе актуелног светског поретка."

Улген сугерише друге промене које би помогле да се модернизује ова институција:

• Европска унија би могла да добије једно место

• за вето моћи П5 могли би да се вежу нови услови

• Генералној скупштини би могао да се омогући тип гласања супервећине како би се надјачао вето једне сталне чланице

Он такође указује на став САД, које би кад би дошло до тога, пристале или биле благонаклоне према трећем статус у оквиру Савета безбедности УН: сталне чланице без моћи вета.

Али он каже да, иако би то омогућило Савету безбедности УН да буде инклузивнији и има ширу заступљеност, то не би елиминисало проблем постајање таоцем вета једне земље (на пример, амерички ветои) као што може да се види у рату у Гази.

Сваки предлог реформе Савета безбедности УН морале би да ратификују две трећине свих чланица УН и све земље П5.

Снабдевач хуманитарном помоћи

Чак и пре рата у Гази, Уједињене нације су пролазиле кроз фазу изазова, тврди Ричард Гован из Међународне кризне групе.

Током прошле године, каже он, Савет безбедности УН имао је проблема да реагује на рат у Судану, државни удар у Нигеру, а Русија и Запад су се константно кошкали око Украјине.

Упркос овим недостацима, он верује да Савет безбедности УН и даље има велику вредност као једно од неколико малобројних места на којима САД, Кина и Русија могу да се састану и доносе споразуме, као у случају Авганистана.

„Кад је Америка напустила Кабул а западне силе се повукле из Авганистана, остале су УН, а агенције УН-а су наставиле да воде школе и пружају хитну помоћ милионима људи", каже он.

„Кад тамо не бисте имали УН које разговарају са Талибанима, читава земља би највероватније имплодирала од масовне глади."

„Слично, у Гази, у Сирији, на јако много других места, агенције за помоћ УН-а и даље снабдевају храном и лековима све оне који пате."

Систем УН-а се састоји од много фондова, програма и специјализованих агенција, од којих свака има властиту област рада, вођство и буџет.

У њих спадају УНХЦР (Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице), Светски програм за храну, ММФ (Међународни монетарни фонд) УНДП (Програм Уједињених нација за развој), СЗО (Светска здравствена организација) и многе друге, које су усредсређене на области као што су одрживи развој, економски раст, трговина, здравље, климатске промене, безбедност, постизање мира, реструктурирање и хуманитарна помоћ.

„Често се бавимо само Саветом безбедности а заборављамо колико људи у Уједињенима нацијама ради вредно и ризикују животе", истиче Луи Шарбоне.

У сукобу у Гази погинуло је више од 100 хуманитарних радника Уједињених нација, што је највећи губитак у 78-годишњој историји ове организације.

У оквиру система УН, додаје он, постоје механизми за отварање истрага, могу се уводити санкције другим државама да би се осигурало да одговарају за тешке злочине, могу се одобрити миротворачке мисије и пратити кршења људских права у пост-конфликтним ситуацијама.

Али он се слаже да Савет безбедности УН има проблема.

„Кад се све сабере и одузме, УН су организација за 193 земље чланице. Онолико је добра колико и земље од којих је сачињена", каже он.

„Било да Русија штити Сирију или саму себе због злочина у Украјини, или САД штите Израел од притиска, или Кина штити Северну Кореју или покушава да ућутка критике властитих злочина против човечности над Ујгурима…

„Можете да имате савршену организацију са савршеном повељом, али то ништа неће вредети ако земље нису вољне да се држе властитих обавеза."

'Дуга борба'

У септембру ће УН одржати Самит за будућност у нади да ће то бити прилика да се размотре реформе у управљању светом и да се поврати поверење.

Ричард Гован мисли да иако би то могла да буде моћна платформа за разговор о могућој реформи, званичници УН ће бити савршено свесни да се самит одржава мање од два месеца пре америчких избора.

„Убедити дипломате да се упусте у стварно темељне преговоре о реформи УН кад мисле да би 2025. година могла да означи повратак Трампове администрације биће веома тешко", каже он.

Професор Гергес верује да није реално очекивати да ће САД прихватити било какву врсту структурне реформе која би могла ослабити њихов положај у оквиру Савета безбедности.

„Ово је дуга борба. Не говоримо о деценији, говоримо о деценијама", каже он и истиче да су УН и даље потребне свету.

„Ако УН буду престале да постоје, последице ће бити хаос. Буквално ће на снагу ступити закон џунгле", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]