Зашто се светски лидери састају у Уједињеним нацијама

Питања о међународном развоју и како се борити против климатских промена биће примарне тачке дневног реда кад се светски лидери буду састали на Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку.

Једна од великих тема највероватније ће бити и рат у Украјини.

Шта су Уједињене нације и Генерална скупштина?

Уједињене нације (УН) су међународна организација оформљена 1945. године после окончања Другог светског рата, са циљем одржања међународног мира.

Она сада има 193 земље пуноправне чланице, као и две државе нечланице - Свету столицу (област Рима у надлежности папе) и државу Палестину.

Генерална скупштина УН-а главно је заседање на ком се одлучује о томе шта организација треба да ради.

То је једино заседање на ком су заступљене све 193 чланице УН-а.

Генерална скупштина одржава се сваког септембра у седишту УН-а у Њујорку.

Ове године је започела 5. септембра.

Међутим, већина светских лидера појавиће се за главна заседања која почињу 18. септембра.

О чему ће се расправљати на Генералној скупштини?

Конференција о одрживом развоју одржаће се 18. и 19. септембра, када ће земље расправљати о томе како постићи „циљеве одрживог развоја" УН-а.

Оне укључују окончање светске глади и сиромаштва, унапређење прихода и образовања широм света, као и повећање приступа чистој води и санитацији.

Генерална дебата одржава се између 19. септембра и 23. септембра, а наставиће се 26. септембра.

На овим заседањима могу да говоре представници сваке земље у УН-у и покрећу питања која их се тичу.

Самит климатских амбиција одржава се 20. септембра.

Њен циљ је да убрза деловање у борби против климатских промена.

Ту су и конференције о финансирању економског развоја, борби против пандемије и нуклеарном разоружању.

Председник Генералне скупштине УН-а бира се једном годишње, а ове године је то Денис Франсис, дипломата из Тринидада и Тобага.

Шта може да проистекне са Генерална скупштине УН-а?

Генерална скупштина УН-а представља јединствену прилику за шефове држава света и шефове влада да се састану на једном месту.

То је описано као „дипломатски спид дејтинг".

Најважнији исходи Генералне скупштине УН-а често потичу са састанака између националних лидера одржаних на маргинама.

Очекује се да ће бити присутан украјински председник Владимир Зеленски, а он ће можда одржати говор и пред Саветом безбедности УН-а о рату у својој земљи.

Међутим, руски председник Владимир Путин, кинески председник Си Ђинпинг и француски председник Емануел Макрон неће бити присутни.

Постоје најаве да ни британски премијер Риши Сунак неће присуствовати.

Како функционише генерална дебата УН-а?

Традиција налаже да први говорник увек буде лидер Бразила или његов представник, након чега говори земља домаћин, САД.

Бразил отвара догађај зато што се у раним данима скупштине, када нико није желео да крене први, он често јављао да буде први говорник, а онда је то постала традиција.

Током догађаја, лидер сваке земље или њен представник обраћа се скупштини.

Они могу да говоре било којим од шест званичних језика Уједињених нација: арапским, кинеским, енглеским, француским, руским и шпанским.

Говорници су замољени да њихово обраћање буде краће од 15 минута, мада се то редовно игнорише.

Кубански лидер Фидел Кастро држи рекорд за најдужи говор на Генералној скупштини - четири и по сата - из 1960. године.

Делегати седе по абецедном реду, према енглеском преводу имена њихових земаља, али земљу која седи прва увек бира генерални секретар УН-а.

Ове године је то Северна Македонија.

Који су најчувенији инциденти на Генералној скупштини?

Шведска еколошка активисткиња Грета Турнберг је 2019. године поручила светским лидерима на Самиту о климатској акцији на Генералној скупштини УН-а: „Украли сте моје снове и моје детињство својим празним причама. Како се усуђујете?".

Она је тада имала 16 година,

Бивши амерички председник Доналд Трамп је 2017. године рекао за лидера Северне Кореје Кима Џонга Уна: „Ракетни човек је у самоубилачкој мисији."

Либијски лидер пуковник Гадафи је 2009. године говорио више од сат и по, у једном тренутку се пожаливши што делегати напуштају конференцијску салу.

Он је такође оптужио велике силе да су издале начела Повеље УН-а, чијим је примерком касније треснуо о земљу.

Венецуелански председник Уго Чавез је 2006. године назвао тадашњег америчког председника Џорџа В. Буша „ђаволом".

Он је рекао да подијум са ког је Буш говорио претходног дана „још мирише на сумпор".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]