Економија: Вештачка интелигенција погађа 40 одсто послова и погоршава неједнакост, кажу из ММФ-а

Вештачка интелигенција погађа скоро 40 одсто радних места, показује нова анализа Међународног монетарног фонда (ММФ).

Кристалина Георгиева, извршна директорка ММФ-а, каже да „у већини случајева, вештачка интелигенција погоршава неједнакост".

Додаје да би доносиоци одлука требало да се позабаве овим „забрињавајућим трендом", како би „спречили утицај технологије на тензије у друштву".

Нагли раст заступљености вештачке интелигенције скреће пажњу на предности, али и ризике које носи.

Утицај вештачке интелигенције би могао да порасте у будућности, погађајући око 60 одсто радних места у развијеним земљама, наводи се у извештају ММФ-а.

У око половини случајева, употреба вештачке интелигенције доноси користи, као што је повећање продуктивности.

Међутим, постоје и примери када вештачка интелигенција може да преузме рад на задацима које тренутно извршавају људи.

То би могло да смањи потражњу за радном снагом, да утиче на плате, па чак и да доведе до укидања радних места.

Када се ради о мање развијеним земљама, где су приходи ниски, вештачка интелигенција утицаће на тек 26 одсто радних места, предвиђају из ММФ-а.

На сличан закључак указује и извештај глобалне банкарске групације Голдман Сакс из 2023. године, у којем се процењује да би вештачка интелигенција могла да замени око 300 милиона послова са пуним радним временом.

Ипак, у том извештају се прогнозира и појављивање нових послова.

Георгиева каже да „многе земље немају инфраструктуру или квалификовану радну снагу која би им омогућила да искористе предности вештачке интелигенције, што повећава ризик да технологија временом погорша неједнакост међу народима".

Како се предвиђа, што се више вештачка интелигенција буде развијала, радници са вишим приходима и млађи запослени могли да се сретну са непропорционалним повећањем плата.

Међутим, то неће бити случај са радницима са нижим примањима и старијим радницима, кажу из ММФ-а.

„Од суштинског је значаја да државе успоставе свеобухватне механизме социјалне заштите и програме преквалификације за угрожене раднике", оцењује Георгиева.

„На тај начин, можемо учинити транзицију вештачке интелигенције инклузивнијом, сузбијајући неједнакост".

Анализа ММФ-а објављена је уочи Светског економског форума који се одржава у Давосу, у Швајцарској.

Вештачка интелигенција је једна од тема о којој ће се разговарати, у светлу раста популарности апликација као што је ЧетГПТ.

Широм света, доносе се нове регулативе које се односе на вештачку интелигенцију.

Прошлог месеца, званичници Европске уније постигли су привремени договор о првим свеобухватним законима на свету, који регулишу употребу вештачке интелигенције.

Кина је прва у свету увела неке од прописа о вештачкој интелигенцији, као што су правила о развоју и примени алгоритама.

У октобру, председник Америке Џозеф Бајден потписао је уредбу, која обавезује програмере да властима стављају на располагање податке о безбедности вештачке интелигенције.

Месец дана касније, Велика Британија је била домаћин самита о вештачкој интелигенцији и безбедности, где је неколико земаља потписало Декларацију о безбедном развоју технологије.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]