Економија: Зашто нам технологија не помаже да будемо продуктивнији

Често нам кажу да смо усред технолошке револуције.

И да се пословање и област рада трансформишу и побољшавају захваљујући рачунарима, интернету, бржој комуникацији, обради података, роботици, и сада - вештачкој интелигенцији.

Постоји само мали проблем у свему томе - ништа од свега овога се не одражава на економске податке.

Ако нам сва ова технологија заиста помаже да радимо брже и боље, онда за то постоји врло мало доказа.

У периоду од 1974. до 2008. године, у Великој Британији продуктивност, однос остварене производње по раднику, је расла 2,3 одсто на годишњем нивоу.

Међутим, у периоду од 2008. до 2020. године, стопа раста продуктивности пала је на око 0,5 одсто на годишњем нивоу.

А у прва три месеца ове године, продуктивност у Великој Британији је пала 0,6 процената у односу на исти период претходне године.

Слично је и у већини западних земаља.

У Сједињеним Државама, у периоду од 1995. до 2005. године, продуктивност је расла 3,1 одсто, али је пала на 1,4 процената у периоду од 2005. до 2019. године.

Чини се као да живимо у периоду великих иновација и технолошких достигнућа, али истовремено, раст продуктивности је много успорен.

Како објаснити овај очигледни парадокс?

Можда сви користимо технологију само да бисмо мање радили.

Рецима за бесконачно дописивање са пријатељима преко Воцапа, гледање снимака на Јутјубу, жучне препирке на Твитеру, или једноставно безумно претраживање интернета.

Или се иза свега крије нешто много веће.

Продуктивност је показатељ који економисти помно прате.

Погледајте видео: Изгарање током рада од куће

Иако је то веома сложен показатељ због негативног утицаја финансијске кризе 2008. године и тренутне инфлације, верује се да постоје два главна објашњења зашто технологија не повећава продуктивност.

Прво је да утицај технологије не меримо правилно.

Према другом објашњењу, економскe револуцијe обично дају одложене резултате.

То значи да се технолошка промена дешава, али да ће можда проћи деценије пре него што видимо све користи од ње.

Дејм Дајан Којл је професорка на Институту Бенет за јавне политике Универзитета у Кембриџу, и уважена стручњакиња за мерења продуктивности.

„Данас не постоји ништа што није дигитално, али је тешко видети шта се дешава, јер се ништа од тога не одражава на статистику.

Једноставно, не прикупљамо податке на начине који би нам помогли да разумемо шта се дешава".

На пример, предузеће које је улагало у сопствене рачунарске сервере и информационе технологије (ИТ), сада може све то да аутсорсује пружаоцу услуга у облаку у инострансству.

Предузеће које аутсорсује добија најбоље софтвере, увек најновије верзије, и софтвере који су поуздани и јефтини.

Али због начина на који меримо економски раст, то предузеће, због овог учинковитог потеза, сада изгледа мање, уместо веће.

Јер се сматра да оно више не улаже у његову ИТ инфраструктуру, док су претходна улагања била показатељ његовог економског раста.

Дејм Којл даје пример из индустријске револуције у 19-ом веку како продуктивност може да се не види у статистици.

„Имам сјајну књигу годишње статистике у Великој Британији за 1885. годину.

„Садржи 120 страна, од којих су скоро све посвећене пољопривреди, а 12 страна је о рудницима, железници и фабрикама памука", каже она.

Те године је индустријска револуција била на врхунцу, то је било време такозваних „мрачних ђавољих фабрика", али је ипак 90 одсто прикупљених података било о старом, све мање важном сектору економије, а само 10 одсто о оном које данас сматрамо једним од најважнијих економских промена у светској индустрији.

„Економију меримо кроз призму како је било у прошлости, а не како је данас", објашњава Дејм Којл.

Друго објашњење је да се технолошка револуција дешава, али само спорије него што очекујемо.

Ник Крафтс је професор емеритус историје економије на Пословној школи Универзитета у Сасексу.

Наглашава да су за огромне промене економских резултата за које мислимо да су се догодиле преко ноћи, заправо биле потребне деценије, и да би исто могло да се дешава данас.

„Парна машина Џејмса Вата је патентирана 1769. године", подсећа он.

„Међутим, прва озбиљна комерцијална железничка пруга, између Ливерпула и Манчестера, отворена је тек 1830. године, док је главна железничка мрежа изграђена до 1850. Тачније, 80 године после патента".

Исти образац се може приметити и код примене електричне енергије

Од тренутка када је сијалица Томаса Едисона први пут јавно засијала 1879. године до електрификације и замене парне машине у производњи, прошло је најмање 40 година.

Заправо, могуће је да смо сада у вакууму, сличном периоду када је свет био између парне машине на врхунцу и пуне примене електричне енергије.

Земље и предузећа који успеју да на најбољи и најбржи начин примене нове технологије оствариће већу продуктивност.

Као и у случају парне машине и електричне енергије, није само до технологије, него и до тога колико ваљано можете да је искористите, прилагодите и рабите - укратко, колико сте вични.

Дејм Којл сматра да се то већ дешава.

„Без обзира на делатност предузећа, већ сада постоји много доказа о све већим разликама између оних која могу да примене технологију правилно и оних која то не могу.

„Чини се да ако имате високо обучене људе, имате много података и знате како да користите напредне софтвере, и можете да промените пословне процесе на начин који ће омогућити људима да користе информације, ваша продуктивност ће расти вртоглаво.

„Али унутар исте области економије, постоје и друга предузећа која то не могу да ураде".

Проблем очигледно није у технологији, али у појединим случајевима она није ни решење.

Високи раст продуктивности оствариће само они који науче како је да користе на најбољи начин.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]