Наука и здравље: Добровољци пуним плућима удишу загађени ваздух да помогну испитивање о утицајима на мозак

У лабораторији у Манчестеру, добровољци држе маске на лицима како би пуним плућима удисали загађен ваздух.

Да би помогли научницима да сазнају како загађење утиче на мозак, изложени су различитим врстама испарења, од дизела до средстава за чишћење.

Научници анализирају узорке крви и резултате когнитивних тестова који се раде пре и после излагања загађеном ваздуху.

Иако је добро познато да квалитет ваздуха утиче на плућа и кардиоваскуларни систем, штетност по мозак није много проучавана.

Један од водећих научника на студији је доктор Ијан Мадвеј, токсиколог са Империјалног колеџа у Лондону, чија ужа област је заштита животне средине.

„У последњих 10 година, почели смо у статистици да уочавамо повезаност загађења ваздуха са читавим низом можданих проблема - од начина на који деца уче, начина на који се мењају њихове когнитивне способности, до менталног здравља и повећаног ризика од деменције.

„Овом студијом покушавамо да спроведемо експеримент да бисмо разумели зашто постоји таква повезаност и да откријемо који су то основни биолошки механизми који повезују загађење ваздуха са штетним утицајем на људски мозак".

Огледи се врше на Универзитету у Манчестеру где истраживачи стварају четири врсте загађења: издувни гасови дизел мотора, дим од сагоревања дрвета, испарења од средстава за чишћење и од кувања (ствара се пржењем крменадле у дигестору/капели).

Нивои загађивача се пажљиво мере и контролишу, затим се они уводе у ваздушну комору, која је заправо пластична врећа величине собе, и одводе до маске да их добровољци удишу.

Учесници истраживања долазе у лабораторију више пута током неколико месеци и сваки пут су по сат времена изложени другачијој врсти загађивача или чистом ваздуху.

Они никада не знају шта удишу.

Професор Гордон Мекфиганс, из Центра за атмосферске науке на Универзитету у Манчестеру, каже да је главни задатак да се рангирају нивои ризика повезани са сваким загађивачем, како у затвореном простору тако и на отвореном.

„Постоји много нових доказа да загађење ваздуха у затвореном простору заправо може бити штетније од оног на отвореном", објашњава он.

„И наравно, када отворите прозор или имате механичку вентилацију, спољни загађивачи могу да уђу у просторију, а унутрашњи да изађу, тако да су сви изложени разним врстама загађивача.

„Мислим да треба да сачинимо свеобухватне смернице за људе како би били свесни могућности различитих врста утицаја на њихово здравље".

Тим каже да испитивања мозга представљају непосредан начин за сагледавање когнитивних функција, док биолошки узорци могу да открију шта се дешава у телу.

„Оно што желимо да урадимо је да разумемо начине на које загађење заправо утиче на мозак", каже проф. Мекфиганс.

Професор наглашава да тим жели да утврди да ли загађивачи стижу у мозак непосредно или имају посредно дејство.

Једна могућност је да загађивачи изазивају упале у другим деловима тела, на пример у плућима, а да хемијске супстанце настале овим биолошким процесом касније доспевају у мозак.

„Тренутно, једноставно не знамо", каже он.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), 99 одсто светског становништва удише ваздух који је изнад дозвољене границе за уобичајене загађиваче коју су одредиле Уједињене нације (УН), а да здружени утицај спољашњег и унутрашњег загађења ваздуха доприноси превременој смрти седам милиона људи сваке године.

Тим каже да је кључно открити како загађење утиче на здравље мозга.

Иако се чини да је студија мала, јер обухвата 13 људи, она представља једну од највећих анализа те врсте до сада.

Наиме, сваки добровољац је изложен појединачном дејству четири загађивача (и чистом ваздуху), и ти резултати се међусобно упоређују, а затим се и унакрсно упоређују са резултатима свих других учесника испитивања како би се урадила анализа која ће имати статистички значај.

Брајони Ивенс је једна од учесница испитивања.

Каже да је срећна да удише загађиваче за потребе науке и да чита књигу док је сатима прикључена на ваздушну комору.

„Ако ће на овај начин да прикупе више података, заиста вреди уложити сопствено време и помоћи им да израде ову студију", каже она.

„Све што може да се учини да се открије то што нам наноси штету, само у нашем свакодневном животу, а што може да се промени, стварно је вредно труда".

Резултати испитивања се очекују у наредних неколико месеци.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]