Балкан, реке и загађење: Сателитски снимак - код Вишеграда и даље хиљаде кубика отпада

Око 9.000 кубика отпада - стабала, пластике, фрижидера и другог смећа - и даље плива површином Дрине код Хидроелектране Вишеград на граници Србије и Босне и Херцеговине.

Апокалиптичне слике с почетка године, за нијансу су боље, пошто је из воде, кажу из хидроелектране, извађено око 3.500 кубика смећа, а сателитски снимци од 3. марта које је ББЦ добио сведоче о тренутној ситуацији.

Чишћење реке почело је првог радног јануарског дана и од тада се, по речима Милорада Каностревца, руководиоца службе грађевинског одржавања на ХЕ Вишеград која је ангажована на чишћењу, из реке свакодневно извади око сто кубика смећа.

Отпад је стигао за време великих вода крајем прошле и почетком ове године, а нове количине више не долазе, тврди Каностревац за ББЦ на српском.

„То у суштини и није смеће.

„Највише је дрвета - око 90 одсто, а 10 одсто је људски отпад - од флаша, па до фрижидера и свега.

„Пошто је то лагано, исплива на површину и створи слику да је заправо све смеће, а није", каже Каностревац.

Лим, Тара, Дрина до Вишеграда, када су велике воде, донесу седам-осам кубика стабала, тврди.

„Све смеће стиже од извора Лима, та река највише отпада доноси. Доста је растиња поред реке и покупи га. То је природна појава.

„Друга ствар је с људским фактором и отпадом који бацају. То је посебна прича", прича Каностревац.

Према његовим речима, највеће количине отпада долазе сваке године у јесен када доток воде буде више од хиљаду кубика у секунди.

На почетку јануара проток воде био је 2.200 кубика, па је река почистила све са собом и донела до хидроелектране.

Додатни проблем створило је пуцање сајле која је постављена пре неколико година недалеко од Вишеграда како би зауставила долазак отпада.

Отпад који је стигао до бране угрозио је мало рад турбина и производњу струје, каже Каностревац.

Преостале количине отпада, каже, требало би да буду извађене у следећих пет месеци.

Не очекује се да ће у међувремену стићи нове велике количине.

„Отпад доноси вода која је јача од хиљаду кубика у секунди.

„Сигурно да неће скоро бити тако јаког протока, а ако и буде приближно, терен је већ очишћен јачим дотицајем у акумулацији", каже Каностревац.

Најгора 2010.

Милорад Каностревац у хидроелектрани ради од 1990. и каже да је за тих више од 30 година било и горих призора него данас.

„Најгоре је било 2010. када је Дрина плавила.

„Ко зна колико је тада смећа било.

„Није ни вађено овде, већ је пропуштано даље до Бајине Баште, а одатле даље. До Београда и даље."

У оквиру службе грађевинског одржавања реку тренутно чисти једна екипа од максимално 10 људи и камион који товари 15 кубика.

Проблем - дивље депоније

Недалеко од екипе и машинерије Хидроелектране на Дрини, отпад однедавно чисти и специјално пловно возила, наведено је на сајту ХЕ на Дрини.

Пловило може да сакупи 20 тона отпада дневно.

Проблеми на вишеградском језеру нису узроковани радом хидроелектране него је отпад дошао реком Лим, из градова Бијело Поље, Пријепоље, Прибој, рекао је недавно Јовица Влатковић, извршни директор за инвестиције и развој Електропривреде Републике Српске, објављено је на сајту хидроелектране.

„Ову ситуацију морамо заједнички решити", нагласио је Влатковић.

И директор предузећа ХЕ на Дрини Недељко Перишић изјавио је да су проблем дивље и нелегалне депоније на обалама Дрине и свих њених притока.

Погледајте видео: Зашто је овај момак бацио 4.000 пластичних боца у Саву

Међудржавна сарадња

Слике огромних количина отпада на површини река Дрине и Лима, почетком ове године преплавиле су друштвене мреже.

Реаговао је невладин сектор и удружења грађана из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, а у причу су се укључиле и надлежне институције.

Прво је почело чишћење Дрине, које и даље траје.

Затим је почело и чишћење Лима код Прибоја, које је завршено.

Из реке је тада извучено више од 7.500 хиљада кубика пливајућег отпада.

Ових дана слике Лима и језера Потпећ су много лепше него почетком године, али смећа има и даље у знатно мањим количинама, прича за ББЦ на српском Саша Бјелић, еколошки активиста из Прибоја.

„На самом језеру Потпећ нема много отпада, накупља се полако, али нема ни пола од оног пре", говори Бјелић о тренутним прибојским призорима.

„Мислим да је разлог то што су почели да пуштају смеће преко бране у Потпећу.

„Тако се иначе радило и пре", каже.

Додаје да тренутно има више смећа низводоно, на обалама Лима у граду - „нема много на једном месту, али има свуда по мало".

„Кесе висе по врбама - класика", каже Бјелић.

Крајем јануара одржан је састанак преставника надлежних министарстава Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, као и ентитета Република Српска.

Циљ је био утврдити „неопходне кораке за решавање деценијског проблема плутајућег отпада на Лиму и Дрини", наводи се у заједничком саопштењу.

Пре тачно месец дана, 4. фебруара, Министарство заштите животне средине Србије саопштило је да је „завршено чишћење Потпећког језера" и да су из њега уклоњене десетине хиљада кубика отпада који је транспортован у Регионални центар „Дубоко" код Ужица.

Као прилог тој тврдњи на сајту су објављене и фотографије језера - пре и после акције.

Сада ће, како је најављено, бити примењене друге мере како би дугорочно био решен проблем загађења Потпећког језера.

Једна од њих је изградња санитарних депонија ван плавих зона, као и затварање постојећих са рекултивацијом дивљих и несанитарних депонија у сливном подручју, додаје се у саопштењу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]