Стил живота: Калум Граб има 19 година, али живи као да је из 1940-их

Калум Граб има само 19 година, али живи као да је из 1940-их.

Скоро све што поседује је из тог периода, па и његова одећа - вози аутомобил из 1938, користи искључиво телефон из четрдесетих и вози бицикл из 1952. године.

„Шалим се са пријатељем да је то превазишло опсесију", каже Граб.

„Старомодан сам за све паре".

Толико старомодан да је Калумов ауто 10 година старији од његове баке Ен, са којом од 12. године живи у шкотском Киркалдију, недалеко од Единбурга.

И док 75-годишња Ен редовно користи мобилни телефон, њен унук га чак и не поседује.

„Нисам добар са технологијом", наводи Калум.

„Био сам приморан да због колеџа имам лаптоп - мрзео сам га."

У четрдесете се заљубио током прве године средње школе.

„Увек сам волео историју", истиче.

„Када сам био млађи, читао сам дневнике мог прадеде из заробљеништва и једноставно волим све о том периоду."

Сада скупља све што има везе са тим периодом, попут лампи и старинских грамофона, на којем слуша музику из четрдесетих - Френка Синатру, Веру Лин и Ен Шелтон.

„Не бих могао да наведем ниједног модерног певача."

Међутим, Калум је за ББЦ-јев програм Добро јутро Шкотска - преко његовог старинског телефона - рекао да постоји једна ствар из послератног периода коју дефинитивно не ради.

„Не штедимо на храни... Превише је волим", каже он.

Последњи додатак колекцији му је аутомобил „остин кембриџ" из 1938, ког је назвао Попи.

За њега је штедео од 13. године.

„Једног дана ми је пришао и рекао да жели тај аутомобил", каже његова мама Клер.

„Нисам мислила да ће се то заиста и догодити."

Аутомобил је за 7.000 фунти купио почетком новембра од човека ког је упознао током посете музеју.

„Нема појасеве, али апсолутно ми се свиђа", каже Калум.

Погледајте видео: Човек који покушава да премота године

Уз аутомобил је добио и оригинални документ на ком пише да је 1938. коштао 215 фунти, што је еквивалент данашњих 18.000 фунти (око 2,5 милиона динара).

Старински аутомобил није противзаконито возити без појаса, што Калум ради сваког дана.

„Осећај је као да сте се вратили у прошлост, посебно идете старим сеоским путевима.

„Преживео је мањи судар у Лондону, може да иде само 80 километара на сат, али људима то не смета... Одлично је возити га."

У родном Крикалдију, Калум је у међувремену постао славан.

Чак га је и локална пекара позвала да паркира ауто испред локала на свечаном отварању.

„Људи свих узраста ми машу кад возим, и стари и млади", каже Калум.

„Волимо да возимо дуж обале, успут свратим до антикварнице, јер је тешко набавити одећу коју осим... Бака се плаши, зна да ћу кући увек донети нешто са собом."

Људи се, ипак, понекад шокирају када каже да нема мобилни телефон.

Током дана доста времена проводи одржавајући и сервисирајући аутомобил, иако за њега није потребан технички преглед, зато што је произведен пре више од 40 година.

А када није са колима, дружи се са пријатељима или ради у локалном склоништу за псе.

Каже да има пријатеље свих узраста, иако признаје да више заједничких тема има са људима много старијим од њега.

„Увек разговарам са старијима, сећају се оца или деде у оваквим колима."

Калумова бака, Ен Вокер, наводи да је њена кућа постала средише Калумове колекције.

„Будим се уз призор (некадашњег британског премијера) Винстона Черчила и старог аутомобила", каже она.

У њеној кући Калум живи од 12. године, када му је деда Џон изненада преминуо.

„Од Калума сам научила више о историји него што сам икада знала", наводи 75-годишњакиња.

„Увек заједно гледамо старе филмове, он је заљубљен у (некадашњу америчку глумицу) Џинџер Роџерс."

Калумова мајка Клер ради у вртићу и каже да га је увек подржавала у одлуци како ће да живи.

„Када је имао 12 година отишао је на школски излет и вратио се са старомодним шеширом.

„То ми је било смешно и питала сам га где га је нашао.

„'Тако желим да се облачим', рекао је и од тада је то он", каже његова мама.

У међувремену га је, каже, гледала како израста у правог господина из 1940-их.

Калум за то време не може да разуме фасцинацију других људи његовом колекцијом.

„Никад не мислиш да си толико занимљив... Ово је само мој живот", каже.

„Многи од ових аутомобила стоје у музеју и никада се не користе, што не би требало да буде тако - намењени су за вожњу и мени за то служе

„Али лепо је видети реакцију људи, увек им затрубим кад прођем."

„Године су само број": Полумаратон на прагу десете деценије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]