Климатске промене: Све више људи претражује појам ‘климатска анксиозност’

Број онлајн претраживања у вези са „климатском анксиозношћу" је порастао, показују подаци које је сакупио Гугл и ексклузивно доставио ББЦ-ју за серијал 100 жена.

Истраживања указују да од климатске анксиозности више пате жене него мушкарци.

Раст броја шумских пожара, поплава и суша широм света само су неки од видљивих знакова климатских промена.

Оно о чему се мање извештава је утицај климатских промена на људски ум.

Присутност климатске анксиозности, која се дефинише као забринутост због утицаја климатских промена, пријављује се у свим деловима света, нарочито код деце и младих људи.

Према подацима сајта Гугл трендови (Google Trends), претражавања у вези са „климатском анксиозношћу" бележе драматичан пораст.

Број претрага на енглеском језику у вези са „климатском анксиозношћу" порастао је у првих 10 месеци 2023. године 27 пута у односу на исти период 2017. године.

Током овогодишње Конференције УН о климатским променама (ЦОП28), чији је домаћин Дубаи, биће организовано и неколико расправа о менталном здрављу.

У истом периоду, забележен је и пораст броја претрага у вези са климатском анксиозношћу и на другим језицима.

Ово нису језици на којима се најчешће претражује појам „климатска анксиозност", али су неки од светских језика за које је ББЦ затражио податке од Гугла.

Број претрага би могао бити већи на језицима људи који имају већу свест о климатској анксиозности или оних који најчешће користе Гугл, и не указује нужно да су људи у земљама које имају већи удео у претраживању склонији климатској анксиозности.

Страница Гугл трендови комбинује претраживања за „климатску анксиозност" и „еко-анксиозност", појмове који се често користе као синоними мада имају мало другачија значења.

Климатска анксиозност је забринутост која је везана конкретно за свест о климатским променама.

Еко-анксиозност је више уопштена забринутост повезана са свешћу о претњама по еколошко здравље, у шта спадају загађење и губитак биодиверзитета.

Страница Гугл трендови не мери само укупни обим претраживања, него у обзир узима и узорак претрага како би утврдила трендове широм света.

Користи мерну јединицу које се зове „интересовања у претрагама" (search interest), којом се добија релативна популарност претрага у одређеном периоду.

Нордијске земље имале су највећи удео у глобалном претраживању у вези са климатском анксиозношћу у последњих пет година.

Тачније, Финска, Шведска, Данска, и Норвешка чиниле су више од 40 одсто свих претрага у вези са „климатском анксиозношћу".

Гугл наводи да су подаци прилагођени тако да у обзир узимају разлике у укупном обиму претраживања, што дозвољава поређење земаља са различитим бројем становника.

Зато земље са мањим бројем становника могу да се нађу на врху листе уместо оних са већим бројем становника.

Земље на југу, као што су Чиле, Филипини и Јужна Африка, имају мање уделе у броју претрага.

Земље које имају мали обим претраживања нису обухваћене анализом.

Гугл каже да је у последњих 12 месеци у свету забележио и пораст броја упита о будућности планете заједно са претраживањима о животној средини.

„Када погледате врсту упита које људи постављају, јасно је да траже одговоре, али такође желе да се ангажују", рекао је портпарол.

„На пример, 'како решити проблем климатских промена' био је један од најчешћих упита о климатским променама широм света у последње две године".

Подаци Гугла указују да је у последњих 12 месеци порастао број упита о будућности заједно са претраживањима о климатским променама (до 120 одсто), прилагођавању (до 120 одсто), одрживости (до 40 одсто), и емисијама гасова са ефектом стаклене баште (до 120 одсто).

Међу најчешћим претрагама о климатским променама у свету били су упити на шпанском језику „cuales son los riesgos del cambio climático?" или „који су ризици од климатских промена?" (до 150 одсто).

Гугл није објавио податке о полу људи који претражују интернет у вези са „климатском анксиозношћу", али истраживања указују да су жене склоније климатској анксиозности од мушкараца.

Налази студије из 2023. године који су објављени у стручном часопису Одрживост (Sustainability), на пример, показују да су испитанице широм света испољиле „већу забринутост и негативна осећања" о климатским променама.

Са друге стране, испитаници су били „оптимистичнији и исказали су веће поверење у власти".

Студија је заснована на онлајн анкети, која је спроведена 2021. године и која је обухватила 10.000 људи узраста од 16 до 25 година у 10 земаља.

Анализом одговора више од 44.000 испитаника који су учествовали у анкети Европско друштвено истраживање (European Social Survey) 2019. године, утврђено је да је забринутост због климатских промена присутнија код жена него код мушкараца.

Професорка Сузан Клејтон, коауторка истраживања Одрживост, нуди могућа објашњења ових налаза.

Она каже да је разлог веће забринутости жена то што су отвореније за разговар о осећањима.

„Жене су углавном вољније да разговарају и способне су да признају сопствену реакцију [на климатске промене].

Оне размишљају о њиховим осећањима и вољније су да о њима разговарају у поређењу са већином мушкараца", каже она.

Али, она додаје да су неке жене можда више забринуте због климатских промена зато што су жене изложене већем ризику да осете последице промена у стварним животним ситуацијама него мушкарци.

„После екстремног временског догађаја често се бележи пораст насиља у породици, а када су људи присилно расељени због климатских промена, жене су изложене опасности од сексуалног насиља и трговине [људима]", каже она.

„Жене су и често психолошки рањивије на климатске промене.

„Високе температуре и загађење ваздуха могу на њих да утичу током трудноће, и због начина на које трудноћа утиче на тело жене тешко им је да занемаре екстремне временске прилике".

Постоји истраживање које указује да је у непогодама изазваним климатским променама већа вероватноћа да ће жена умрети.

На пример, истраживање о циклонима у Бангладешу између 1983. и 2009. године указује на повећани ризик од смрти жена у поређењу са целокупним пунолетним становништвом.

Међувладин панел о климатским променама (ИПЦЦ) каже да су људи вероватно допринели повећаном интензитету појединих циклона.

Професорка Клејтон каже да родно засноване неједнакости значе да жене у сиромашнијим земљама можда немају приступ подацима који су доступни после временског догађаја изазваног климатксим променама.

Мање је вероватно да ће моћи да се склоне на безбедно место и да уместо сопствене, предност могу да дају безбедности других.

Посредне и дугорочне последице климатских промена могу и да имају штетни утицај на добробит жена и девојчица.

„Поједина истраживања су показала да девојчице ступају у брак раније ако се њихове породице суочавају са економски потешкоћама које су повезане са измењеним условима узрокованим климатским променама.

„На пример, ако је пољопривреда угрожена сушама или поплавама, онда породице због финансијских ограничења желе да удају све ћерке тако да не морају сами да их хране", објашњава професорка Клејтон.

ИПЦЦ је 2022. године први пут известио о утицајима климатских промена на ментално здравље.

На овогодишњем ЦОП28 у Дубаију биће речи о менталном здрављу.

Како расту физичке последице климатских промена више пажње се посвећује њиховим последицама на људски ум.

Погледајте и овај видео:

BBC 100 жена тим сваке године прави листу 100 утицајних и инспиративних жена из целог света.

Пратите ББЦ 100 жена на IИнстаграму, FФејсбуку и TТвитеру.

Придружите се нашим разговорима користећи хештег #BBC100Women.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]