Израел и Палестинци: Ко је убијени вођа Хамаса Јахја Синвар

Текст је ажуриран 17.октобра 2024.

Израел је потврдио да су његове трупе убиле Јахју Синвара, главног лидера палестинске екстремистичке организације Хамас, у нападу на Појас Газе 16. октобра, после „једногодишње потраге".

Синвар је планирао и извршио нападе Хамаса на Израел 7. октобра 2023, и тако био „одговаран за убиства и отмице бројних Израелаца".

„Јахја Синвар је елиминисан после годину дана проведених у скривању међу цивилним становништвом Газе, и изнад и испод земље, у Хамасовим тунелима у Појасу Газе", саопштила је израелска војска.

Хамас је у августу именовао Синвара за новог генералног вођу, који је тако заменио Исмаила Ханијеа, убијеног у Техерану.

Од 2017. Синвар је био вођа палестинске екстремистичке организације унутар Појаса Газе, а после убиства Ханијеа поверена му је улога лидера политичког крила.

Исмаил Ханије је убијен 31. јула у Техерану где је био на инаугурацији новог председника Ирана.

Ханије је сматран општим вођом Хамаса, који по структури има и политичко и војно крило, и био је ангажован у преговорима о примирју.

„Избор Синвара је порука пркоса Израелу.

„Убили су Ханијеа, флексибилног и отвореног за проналажење решења. Сада су добили Синвара и војно руководство", рекао је званичник Хамаса за ББЦ.

Регионалне дипломате су на Исмаила Ханијеа гледали као на прагматичара у поређењу са осталима у Хамасу, а Јахја Синвар се сматрао једним од најекстремнијих.

Синвар је био на врху листе најтраженијих у Израелу.

Синвара, који је имао упадљиву снежнобелу косу и као угаљ црне обрве, Израел је сматрао једним од најодговорнијих заједно са осталима напад Хамаса у којем је убијено око 1.200 људи, а око 250 отето.

„Јахја Синвар је терориста, одговоран за најбруталнији терористички напад у историји", рекао је портпарол израелске војске Данијел Хагари за саудијски новински канал Ал-Арабииа.

„Јахја Синвар је командант... и он је мртав човек", изјавио је почетком октобра портпарол израелске војске Хагари.

„За тај одвратни напад одговоран је Јахја Синвар", рекао је начелник штаба израелске војске Херци Халеви.

„Зато су он и сви они под њим мртви људи који ходају", поручио је.

Синвар није виђен у јавности од напада у октобру, а веровало се да се крије „10 спратова под земљом" у Гази, рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен у јуну ове године.

Израелска војска је 8. децембра ушла у центар Кан Јуниса, највећег града у јужном делу Појаса Газе и почела је потрагу за Синваром.

Али без резултата.

Хју Ловет, виши сарадник за политику при Европском савету за спољне односе (ЕЦФР), сматра да је Деиф био мозак напада 7. октобра, зато што је то била војна операција, али Синвар је „врло вероватно био део групе која га је испланирала и утицала на њега".

Израел је сумњао да је Синвар сатеран у ћошак под земљом, да се скрива у тунелима негде испод Газе са телохранитељима, и да не комуницира ни са ким, страхујући да ће његов сигнал бити праћен и лоциран.

У фебруару 2024. саудијски новински сајт Елаф је објавио да је напустио Појас Газе, позивајући се на један израелски извор.

Међутим, израелски званичници су то демантовали.

Одрастање и хапшења

Синвар (61), познат као Абу Ибрахим, рођен је у избегличком кампу у Кан Јунису на јужном крају Појаса Газе.

Његови родитељи били су из Ашкелона, али су избегли после догађаја који Палестинци називају „Ал Накба" (Катастрофа) односно масовног расељења са њихових вековних огњишта у Палестини и рата који је уследио после оснивања Израела 1948. године.

Школовао се у Средњој школи за дечаке Кан Јунис, а потом дипломирао арапски језик на Исламском универзитету у Гази.

У оно време Кан Јунис је био „бастион" подршке Муслиманском братству, каже Ехуд Јари, научник сарадник Вашингтонског института за блискоисточну политику, који је четири пута интервјуисао Синвара у затвору.

Ова исламистичка група била је „масовни покрет за младе који су ишли у џамије у сиромашном избегличком кампу", каже Јари.

Група је на сличан начин била важна касније и за Хамас.

Синвар је први пут ухапшен у Израелу 1982. године, са 19 година, због „исламских активности", а потом је ухапшен поново 1985. године.

Негде у ово време стекао је поверење оснивача Хамаса, Шеика Ахмеда Јасина, који је користио инвалидска колица.

Њих двојица су постали „веома, веома блиски", каже Коби Мајкл, виши истраживач са Института за студије националне безбедности у Тел Авиву.

Овај однос са духовним вођом организације касније ће Синвару донети „ауру свеца" у покрету, додаје Мајкл.

Две године после оснивања Хамаса 1987, основао је злогласну организацију за интерну безбедност Ал Маџд.

Имао је само 25 година.

Ал Маџд је постао озлоглашен по кажњавању оптужених за такозване моралне прекршаје - Мајкл каже да је Синвар нападао радње које су држале порнографске касете - као и да је ловио и убијао свакога осумњиченог за сарадњу са Израелом.

Јари каже да је био одговоран за бројна „брутална" убиства људи осумњичених за сарадњу са Израелом.

„Неке од њих убио је голим рукама и био је поносан на то, хвалећи се мени и другима о томе."

Према израелским званичницима, касније је признао да је казнио осумњиченог доушника тако што је натерао његовог брата да га сахрани живог, завршивши посао кашиком уместо лопатом.

„Он је тип човека која може да окупи око себе присталице, обожаваоце - заједно са многима који га се напросто плаше и не желе да му се замере", каже Јари.

Синвар је 1988. године наводно испланирао отмицу и убиство двојице израелских војника.

Ухапшен је исте године и Израел га је прогласио кривим за убиство 12 Палестинаца и осудио на четири доживотне казне.

Затворске године

Синвар је већи део живота - више од 22 године - био у израелским затворима, од 1988. до 2011. године.

Време проведено иза решетака, од чега добар део у самици, чини се да га је само додатно радикализовало.

„На силу је успео да немилосрдно наметне ауторитет", каже Јари.

Поставио се као вођа међу затвореницима, преговарајући у њихово име са затворским властима и заводећи дисциплину међу робијашима.

Израелска процена Синвара током његовог боравка у затвору описује га као „свирепог, ауторитативног, утицајног и са необичном способностима истрајности, лукавости и манипулације, задовољан с малим… Чува тајне чак и у затвору међу другим затвореницима… Има способност да покрене масе."

Јаријева оцена Синвара, стечена на основу њихових сусрета, била је да је он психопата.

„Али рећи за Синвара да је 'психопата и тачка' била би велика грешка, јер ће вам онда промаћи та необична, сложена личност."

Он је, додаје Јари, „изузетно лукав, препреден - човек који зна како да укључи и искључи одређени тип шарма".

Кад би му Синвар говорио да Израел мора да буде уништен и инсистирао на томе да нема места Јеврејима у Палестини, „он би се нашалио: 'Али можда ћемо направити изузетак за тебе'".

Док је боравио у заточеништву, Синвар је почео течно да говори хебрејски, читајући израелске новине.

Јари каже да је Синвар увек више волео да прича хебрејски са њим, иако Јари течно говори арапски.

„Желео је да усаврши знање хебрејског", каже Јари.

„Мислим да је желео да искористи некога ко говори виши облик хебрејског од затворских чувара."

Синвар је пуштен 2011. године у склопу погодбе у којој је пуштено 1.027 палестинских и израелско-арапских затвореника у замену за једног јединог израелског таоца, припадника Израелских одбрамбених снага Гилада Шалита.

Шалит је држан у заточеништву пет година након што га је отео - између осталих - Синваров брат, који је виши војни командант Хамаса.

Синвар је од тада позвао на још отмица израелских војника.

У том периоду Израел је окончао окупацију Појаса Газе и на власти је био Хамас, победивши на изборима и елиминисавши ривала, партију Фатах Јасера Арафата, гурнувши многе његове чланове са врхова зграда.

Брутална дисциплина

Кад се Синвар вратио у Газу, моментално је прихваћен као лидер, каже Мајкл.

Највећи разлог за то био је престижан статус једног од оснивача Хамаса који је жртвовао бројне године живота у израелским затворима.

Али такође, „људи су га се напросто плашили - то је особа која је убијала друге људе голим рукама", каже Мајкл.

„Био је веома бруталан, агресиван и харизматичан - све то истовремено."

„Он није вичан говорник", каже Јари.

„Кад се обраћа јавности, звучи као неко из мафије."

Јари додаје да је одмах по изласку из затвора, Синвар склопио савез са бригадама Изедин Ал-Касам и шефом генералштаба Марваном Исом.

Изабран је 2013. године за члана Политичког бироа Хамаса у Појасу Газе, затим је постао и његов шеф 2017. године.

Синваров млађи брат Мухамед такође је имао активну улогу у Хамасу.

Тврдио је да је преживео неколико израелских атентата пре него што га је Хамас прогласио мртвим 2014. године.

Медијски извештаји у међувремену су тврдили да би могао да буде жив, активан у Хамасовом војном крилу кријући се у тунелима испод Газе и да је чак могао да игра улогу у нападима 7. октобра.

Синварова репутација немилосрдног и насилног донели су му надимак Кољач из Кан Јуниса.

„Он је тип човека који заводи бруталну дисциплину", каже Јари.

„Људи у Хамасу су знали и још знају - ако се оглушиш о Синвара, коцкаш се са животом."

Прича се да је одговоран за заробљавање, мучење и убиство Хамасовог команданта Махмуда Иштивија, који је оптужен за проневеру и хомосексуалност.

У обраћању међународним медијима 2018. године, наговестио је подршку хиљадама Палестинаца који су пробили граничну ограду између Појаса Газе и Израела у склопу протеста због премештања америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.

Касније исте године тврдио је да је преживео покушај атентата Палестинаца верних ривалској Палестинској управи на Западној обали.

Био је и прагматичан, подржавао је привремена примирја са Израелом, размене заробљеника и помирења са Палестинском управом.

Неки противници су га чак критиковали као сувише умереног, каже Мајкл.

Блискост са Ираном

Многи припадници израелског одбрамбеног и безбедносног естаблишмента верују да је била фатална грешка што је Синвар пуштен из затвора у склопу размене заробљеника.

Израелци сматрају да су били уљуљкани лажним осећајем сигурности, верујући да ће Хамас изгубити апетит за рат због економских подстицаја и више радних дозвола.

То се, наравно, испоставило као погрешна процена катастрофалних размера.

„Он себе доживљава као човека чија је судбина да ослободи Палестину - он не жели побољшање економске ситуације, социјалне услуге за Газу", каже Јари.

„То напросто није он."

Амерички Стејт департмент званично је окарактерисао Синвара као „специјално означеног светског терористу" 2015. године.

У мају 2021, израелски ваздушни напади били су усмерени на његов дом и канцеларију у Појасу Газе.

У априлу 2022, у телевизијском обраћању, позвао је људе да нападну Израел свим могућим средствима.

Аналитичари сматрају да је кључна личност која повезују Хамасов политички биро са његовим оружаним крилом, бригадама Изедин ал-Касам, које су предводиле нападе у јужном Израелу 7. октобра.

Две недеље после напада Хамаса, портпарол израелске војске потпуковник Ричард Хехт назвао је Синвара „лицем зла".

„Тај човек и читав његов тим су нам на нишану. Допрећемо до тог човека", додао је.

Синвар је био близак са Ираном.

Партнерство шиитске земље и сунитске организације није баш очекивано, али им је заједнички циљ уништење израелске државе и „ослобађање" Јерусалима од израелске окупације.

Почели су тесно да сарађују.

Иран финансира, обучава и наоружава Хамас, помажући му да појача војне способности и сакупи арсенал од хиљаде ракета, које користи за испаљивање на израелске градове.

Синвар је изразио захвалност за подршку у говору из 2021. године.

„Да није било Ирана, отпор у Палестини не би поседовао тренутне капацитете."

А опет би убиство Синвара више била „пропагандна победа" за Израел него што би заправо задало ударац покрету, каже Ловет.

Недржавне организације имају обичај да функционишу по принципу глава хидре - ако уклоните једног оперативног команданта или водећу личност, врло брзо ће га заменити други.

Њиховом наследнику понекад недостаје исто искуство или кредибилитет, али организација и даље успева да се регенерише у неком облику.

„Очигледно би то био губитак", каже Ловет, „али би био замењен и постоје структуре које то могу да ураде".

„То није као убити Бин Ладена. Постоје други виши политички и војни лидери у оквиру Хамаса."

Можда крупније питање остаје ово - шта ће се десити са Газом кад Израел оконча војну кампању за истребљење Хамаса и ко ће на крају бити задужен за њу?

И може ли да спречи да Газа поново постане место одакле се Израел напада, што последично покреће ону врсту масивне одмазде и разарања којима присуствујемо сада?

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]