Америка, Израел и политика: Расте притисак на Бајдена да укроти Израел, па и у његовим редовима

Амерички председник Џозеф Бајден је под све већим притиском да обузда израелску војну кампању против Хамаса у Гази.

Хиљаде цивилних жртава и очајни хуманитарни услови узнемирили су арапске савезнике у Америци, али и изазвали изузетан број критика унутар његове администрације.

„Запањен сам количином критика", рекао је Арон Дејвид Милер, који је радио као саветник за арапско-израелске односе током 25-годишњег мандата у америчком Стејт департменту.

„Никад нисам видео нешто овако."

Неколико интерних дописа је послато државном секретару Антонију Блинкену путем канала, успостављеног после рата у Вијетнаму, који омогућава запосленима да напишу да неодобравају политику.

Отворено писмо кружи и у Агенцији за међународни развој (УСАИД).

У Белу кућу је приспело још једно писмо политичких званичника и запослених у десетинама владиних агенција.

А још једно су члановима Конгреса упутили запослени на Капитол хилу, најважнијој политичкој институцији у Америци.

Већи део израженог неслагања је приватан, а најчешће су и анонимни због забринутости да би протест могао да утиче на радна места, тако да није јасан њихов пуни обим.

Али, према сазнањима из више извештаја, стотине људи се придружило таласу опозиције.

Званичник администрације рекао је за ББЦ да су исказане забринутости схваћене озбиљно, да су реалне и да се о њима воде активне дискусије.

У најмању руку, у писмима се тражи од председника Бајдена да захтева хитан прекид ватре и да много јаче притисне Израел како би омогућио да више хуманитарне помоћи уђе у Газу.

У појединим случајевима, тон је још оштрији, одражавајући реторику младих политичких активиста и очигледно одражавајући у одређеној мери генерацијску поделу која је критичнија према Израелу и наклоњена Палестинцима.

У писмима се осуђују злочини Хамаса током изненадног напада 7. октобра у којем је убијено око 1.200 људи, углавном израелских цивила.

Израел је од тог напада убио више од 12.000 људи у Гази, према најновијим подацима палестинског Министарства здравља којим управља Хамас.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је рекао да покушавају да у кацијама буде што мање жртава међу цивилима, али да у томе нису успешни, окривљујући притом Хамас да користи људе као живи штит.

Велики број палестинских смртних случајева је „жариште страха" у Бајденовој администрацији, каже Ђина Аберкромби-Вајнстенли, бивша америчка дипломаткиња, сада председница Политичког савета за Блиски исток.

Подршка администрације израелској војној операцији за многе се чини „превише једнострана позиција за владу САД", рекла је она.

Аберкромби-Вајнстенли је током каријере потписивала сличне депеше о неслагању са владином политиком, а садашњи запослени су је консултовали да ли би и они то требало да ураде у овом тренутку.

Чини се да ови дописи имају „шири досег" од других, каже је она и додаје да су привукли и оне који нису директно умешани у решавање блискоисточног сукоба.

Како реагује Бајден?

Аберкромби-Ванстенли верује да је хор запрепашћења допринео значајним променама у америчком наративу и приступу, од дана непосредно после напада Хамаса када је Бајден обећао непоколебљиву подршку Израелу.

Подстакнута разарањима у Гази и растућим бесом у арапском свету, реторика представника Бајденове администрације о заштити цивила постала је одлучнија.

„Убијено је превише Палестинаца" у Гази, рекао је недавно Блинкен.

Он и други високи званичници сада хуманитарну помоћ третирају не само као морални императив, већ и као стратешки.

Блинкен то истиче на састанцима са фрустрираним запосленим, рекао је портпарол Стејт департмента Метју Милер.

Он јасно ставља до знања да су „Сједињене Америчке Државе, а не нека друга земља, обезбедиле споразум о доласку хуманитарне помоћи у Газу" и да се издејствују хуманитарне паузе у борбама.

Државни секретар је свестан немира који тиња у Белој кући и одлучио је да се позабави тиме.

„Слушамо (вас)", написао је он по повратку са недавне посете Блиском истоку, у мејлу до којег је дошао ББЦ.

Али то није променило суштинске политичке приступе, нити се чини да је имало значајан утицај на израелску војну кампању.

Бајденова администрација је сада отворенија у објавама растућих разлика са Израелом.

Блинкен је намерно поставио принципе палестинске управе и државности за „дан после" у Гази, што израелска десничарска влада одбацује.

Бајден често разговара телефоном са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом, а високи званичници стално прате посете региону, притискајући Израел да поштује законе рата.

Али нема наговештаја да Бајденова администрација размишља да искористи главни адут у рукама тако што би поставила услове Израелу за огромну војну помоћ коју већ даје, а која је додатно појачана после напада Хамаса.

А Бајден је ове недеље сигнализирао да САД нису дале Израелу рок за окончање његове војне кампање.

Завршиће се када Хамас „више не буде имао капацитет да убија, злоставља и само чини ужасне ствари" Израелу, рекао је амерички председник.

Суштина је да САД и Израел имају исти циљ, каже Милер, бивши саветник Стејт департмента.

И једни и други желе да униште капацитет Хамаса као војне организације како више никада не би могао да изведе напад попут оног 7. октобра.

Имајући тај циљ на уму, рекао је он, потпуни прекид ватре којим се окончавају непријатељства у потрази за миром нема оперативног или политичког смисла.

То само одлаже рат, каже Милер, „јер нећете постићи договорени завршетак овога...".

„Тактике се могу разликовати, али циљ остаје исти".

Па, шта би она могло да натера Бајдена да промени курс?

Највероватније не његова унутрашња опозиција.

Упркос свом ферменту, неслагање у администрацији још није револт.

Само један званичник Стејт департмента поднео је оставку и то саопштио јавно.

Милер сугерише да би за Бајденову промену политике вероватније био потребан спољни догађај, као што је безусловно ослобађање свих талаца које држи Хамас, или једна израелска операција која резултира масовним палестинским жртвама, иако је граница постављена прилично високо.

Постоје и политички ризици за Бајдена.

Његову солидарност са Израелом деле републиканци и центристичке демократе, али расте забринутост међу млађим и левичарским елементима Демократске странке.

Његови бивши чланови изборне кампање послали су писмо председнику позивајући на прекид ватре.

Гвен Шредер, која је радила у Бајденовом дигиталном тиму током избора 2020, једна је од потписница тог писма.

Она јкаже да је „несразмеран одговор" Израела у Гази показао да животи Палестинаца „значе мање од живота наших израелских савезника".

„Не стидим се што сам гласала за Бајдена", рекла је она, али је додала: „Сваки дан се борим са овим, знате, да ли је ово администрација за коју сам се толико борила?".

Прерано је рећи како би ова осећања могла да утичу на Бајденову кандидатуру за нови председнички мандат следеће године, али он хода по танкој жици.

Анкете показују да Бајден губи гласаче међу Арапима у америчким државама које најчешће и одлучују о председнику.

Он је израелским лидерима говорио да ће начин на који се боре у овом рату одредити шта је могуће после његовог завршетка.

Важно је колико је он у стању да утиче на то, јер ће бити повезан са исходом, ма какав он био.

Погледајте видео: Давидова звезда у УН

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]