Историја и филм: Да ли је француски војсковођа Наполеон Бонапарта стварно био чудовиште

Било је то почетак његове кампање, а британски ветеран је испалио салву на француске редове.

Што ће рећи, режисер Ридли Скот је промовисао најновији филм, који премијеру очекује 22. новембра.

Наполеон обећава да ће бити епски спектакл о успону једног цара, у тумачењу Хоакина Финикса, са нагласком на буран однос са његовом првом женом Жозефином (Ванеса Кирби).

И док чекамо да видимо коначан резултат, расправа о биографском филму се истински захуктала, пре свега због Скотовог коментара у интервјуу за часопис Емпајер.

„Поредим Наполеона са Александром Великим, Адолфом Хитлером, Стаљином.

„Знате, он је радио неке врло грозне ствари", изјавио је он, док је објашњавао властито виђење лика.

Quoi? Arrête! (Шта?! Станите!)

Французи нису часили ни часа да би узвратили ватру и исправили несмотреног Британца.

„Хитлер и Стаљин нису изградили ништа и само су доносили разарање", рекао је за Телеграф Пјер Бранда, академски директор Фондације Наполеон.

„Наполеон је градио ствари које постоје и дан-данас."

Тијери Ленц из Фондације Наполеон изјавио је у истом чланку: „Наполеон није уништио ни Француску ни Европу. Његова заоставштина се накнадно славила, прихватала и ширила."

Шта је, дакле, права истина - и да ли има нечега у ономе што тврди Скот?

Наполеон, бриљантни војни командант, стекао је власт 1799. године, током периода политичке нестабилности у Француској после Француске револуције.

Поштоваоци кажу да је учинио Француску меритократскијом државом него што је била под предреволуционарним старим режимом.

Централизовао је владу, реорганизовао банкарство, реформисао образовање и институционализовао Наполеонов кодекс, који је трансформисао правни систем и послужио као модел за многе друге земље.

Али је и покренуо низ крвавих ратова широм Европе, основавши царство које се на свом врхунцу протезало од Пиринејског полуострва до Москве.

Током 1812. године, једине области у Европи које су биле ван његове контроле, под директном влашћу, марионетском влашћу или преко савезништава, биле су Велика Британија, Португал, Шведска и Отоманско царство.

Савезници, предвођени Великом Британијом, коначно су га поразили 1815. године у бици код Ватерлоа.

Наполеон и Наполеонови ратови били су велика ствар у главама британског народа тога периода и касније.

Карикатуристи су били опседнути њиме.

Може се наћи и у позадини романа Џејн Остин; у Гордости и предрасуди, објављеној 1813. године, на пример, појављује са народна војска која треба да одбије очекивану Наполеонову инвазију.

Шарлота Бронте је у власништву имала фрагмент Наполеоновог оригиналног ковчега, који је добила од учитеља у Бриселу.

Велики детектив Артура Конана Дојла Шерлок Холмс назива негативца професора Моријартија „Наполеоном злочина".

У Животињској фарми Џорџа Орвела, објављеној 1945. године, свиња која је постала диктатор зове се Наполеон.

Али да ли је назвати Наполеона диктатором и изједначавати са га другим озлоглашеним диктаторима заправо фер?

Сучељена виђења

Филип Двајер, професор историје на Универзитету у Њукаслу, у Аустралији, и аутор Наполеонове биографије у три тома, не мисли тако.

„Можете да дебатујете о томе да ли је Наполеон био тиранин или не - ја нагињем ка томе да јесте био - али свакако није био Хитлер или Стаљин, два ауторитарна диктатора који су брутално тлачили властити народ, што је за последицу имало милионе смрти."

Неки чак тврде да је Царство било „полицијска држава, зато што је постојао сложени систем тајних доушника који су пратили јавно мњење", додаје он.

„Али Наполеон је наредио да се погуби врло мало људи - велики број аристократа који су мање или више учествовали у завери да се свргне власт, неколико новинара - због њихове опозиције.

„Кад бих поредио Наполеона са неким, онда бих историјски вратио до Луја Четрнаестог, монарха апсолутисте који је покретао непотребне ратове који су коштали хиљаде живота.

„Тако је и Наполеон покретао ратове - поново дискутабилно да ли су били потребни или не - који су коштали животе милиона људи, мада не знамо колико је тачно цивила погинуло директно или индиректно као резултат његових ратова."

Француска новинарка и колумнисткиња Телеграфа Ен-Елизабет Муте сагласна је да Наполеон не може да се пореди са Хитлером и Стаљином.

„Наполеон није имао концентрационе логоре", каже она за ББЦ Културу.

„Није издвајао мањине за масакр. Јесте, постојала је интрузивна политичка полиција, али обични људи су могли да живе како су хтели и да говоре шта су хтели."

Муте каже да Французи Наполеона доживљавају првенствено као реформисту.

„Имао је бриљантан ум и био је покретач корпуса закона и институција према којима живимо и данас.

„Волимо да мислимо - и то није до краја погрешно - да су многи људи били срећнији под влашћу Француза него под феудалним законима које су тада имали."

Међутим, Чарлс Есдејл, професор емеритус историје на Универзитету у Ливерпулу и аутор неколико књига о Наполеону, међу којима је и Наполеонови ратови: Међународна историја 1803-15, има другачији став.

„Доживљавам Наполеона као војсковођу", каже он.

„Као човека мотивисаног личном амбицијом који је био апсолутно немилосрдан.

„Човек који је имао врло јасно визију какву Француску мора да изгради и, ако ћемо право, какву Европу мора да изгради, да би могао да издржава властиту ратну машинерију.

„Било каква идеја да је он био некакав ослободилац, нека врста човека будућности - то је практично само део легенде о њему.

„Наполеонска пропагандна машина била је веома, веома моћна алатка у Царству и штанцала је верзију његових ратова у којој је већи део кривице био на перфидном Албиону", додаје он.

„Уопште није било до Француске - сви су се уротили против Француске. Ова моћна наполеонска легенда живи и дан-данас.

„Наполеон је живо присуство. Он наставља да живи из гроба. Он наставља да обликује начин на који га доживљавамо."

Али Есдејл такође одбацује поређење са Хитлером и Стаљином.

„Наполеон је имао много мана и био је гнусна особа, али расна идеологија која је чинила окосница нацистичког режима просто није била присутна", каже он.

„Наполеон није крив за геноцид. Наполеон се није упуштао у тоталне чистке.

„Да будемо фер према Наполеону, број политичких затвореника током његове владавине био је релативно мали. Упоредити га са Хитлером и Стаљином је историјска бесмислица."

Наравно, Ридли Скот, титан филмске индустрије, режисер Блејд ранера, Гладијатора, Телме и Луиз и Осмог путника, као и многих других, ради у овом послу довољно дуго да зна како треба промовисати филм.

(Наполеон је повратак миљеу његовог првенца, Двобој до истребљења, објављеном пре више од четири деценије.)

Сасвим је могуће да је он знао да ће његове опаске о Хитлеру и Стаљину стећи публицитет и да их је зато и изрекао.

Дакле, хоће ли Есдејл ићи да погледа Наполеона кад се појави?

„Претпостављам да ћу морати, али знам да не може бити добар јер Род Стајгер не игра Наполеона", нашалио се он.

„Много тога не ваља у филму Ватерло из 1970. године, али Стајгерово тумачење Наполеона је напросто спектакуларно."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]