Политика: Када је Београду био ближи Израел, а када Палестина

Кроз вишедеценијске напетости између Израела и Палестинаца, званични Београд је више пута мењао курс.

По завршетку Другог светског рата, социјалистичка Југославија, са чије је територије више од 70.000 Јевреја одведено и убијено у нацистичким логорима, подржала је оснивање Израела 1947. године.

Међутим, односи су прекинути 1967. због „спровођења агресије према арапским земљама" и Београд се приближио Палестини, чланици Покрета несврстаних земаља, чији је Југославија била један од оснивача.

Званично су обновљени 1991, у освит распада Југославије у балканским ратовима. Бивше чланице повеле су самосталну спољну политику, независну од става Београда.

„Србија је током 1990-их била међународно изолована и окренута себи, а од 2000. године до данас често делује дезоријентисано на међународној сцени због политике лавирања и балансирања", каже Филип Ејдус, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

У Србији данас живи 709 Јевреја који имају статус националне мањине, подаци су пописа из 2022. године.

Она је дом и за „неколико стотина Палестинаца, од којих су многи дошли у доба Југославије и остали", кажу из Удружења српско-палестинског пријатељства.

Какви су били односи после Другог светског рата?

Односи званичног Београда са Израелом и Палестином никада нису били једнозначни.

Југославија је „после Совјетског Савеза (СССР), била је једна од првих држава у свету које су признале Израел", објашњава историчар Александар Животић за ББЦ на српском.

Подсећа да је Југославија „помагала стварање израелске војске, тако што је омогућила транспорт наоружања из СССР".

„То је кварило односе са Палестином", каже историчар.

Међутим, до разлаза Тита и Стаљина дошло је већ 1948. године, после Резолуције Информбироа.

„Југословенско руководство имало је велике политичке амбиције", подсећа Животић.

Једна од њих била је и оснивање Покрета несврстаних 1961. године у Београду, који је одиграо важну улогу у у ослобађању земаља Африке и Азије од колонијалних сила.

Несврстани су били нова струја, која је позивала на мирно решавање спорова у свету.

„Како је Југославија развијала сарадњу са арапским светом, односи са Израелом су се постепено погоршавали", каже Животић.

Када је 1967. године избио Шестодневни рат, у којем се Израел борио против арапских земаља - Египта, Јордана и Сирије, Југославија је у знак протеста прекинула дипломатске односе.

Гамал Абдел Насер, тадашњи председник Египта, био је један од оснивача Покрета несврстаних.

Однос југословенског председника Јосипа Броза Тита и Насера „био је више од званичног, такорећи пријатељски", појашњава историчар.

Баш 1967. године, из Палестине у Југославију на студије долази Талал Елзик, данас 74-годишњи пензионер, који живи у Крагујевцу.

„У то време, захваљујући Покрету несврстаних, много се говорило о Југославији као пријатељској земљи - зато сам одлучио да дођем", присећа се за ББЦ на српском.

Годину дана провео је учећи језик у Београду, а затим је студирао машинство у Крагујевцу, где се оженио Српкињом и добио двоје деце.

„То је данас мој град - ту сам сазидао кућу, а чак и када сам радио у Београду, свакодневно сам путовао", каже.

Елзик је годинама радио као представник Ираки ервејза, ирачке државне авио-компаније, која се повукла са југословенског тржишта за време међународних санкција Југославији 1990-их.

„Палестинци се у Србији не осећају као странци - народе Блиског истока и људе на Балкану спаја патња.

„Сви врло добро знамо како изгледају сукоби и рат", додаје Елзик, који је остатак радног века провео радећи као конзул Амбасаде Палестине у Србији.

Крај Хладног рата и распад Југославије

Прекид односа са Израелом, иако званичан, није био апсолутан, истиче Животић.

„Наставили су да функционишу на нижем нивоу - кроз економску, културну и спортску сарадњу", додаје.

Док су званични односи још били у прекиду, у Београду је 1987. основано Друштво српско-јеврејског пријатељства.

Његова оснивачица и председница била је Клара Мандић, Јеврејка из београдске породице, са јаким везама у политичким круговима.

Била је чланица Демократске странке, једне од главних опозиционих странака у време режима тадашњег председника Србије Слободана Милошевића.

Југославија је дипломатске односе обновила 1991. године, „у тренутку када се већ распадала", каже Животић.

Амбасада Израела у Београду поново је отворена 1997. године.

У Израелу данас живи неколико стотина Јевреја рођених на Балкану.

Једна од њих је Олга Израел-Дојч, четрдесетчетворогодишњакиња из Београда, која се у Израел преселила почетком 2000-их.

„Нигде се не осећам код куће као овде, јер сам као Јеврејка у Србији одрастала као мањина - то није критика, него чињеница", каже за ББЦ на српском.

„Не планирам да се враћам - каква год да буде судбина Израела, мораћемо сви заједно да је прођемо".

На јачању пријатељства Срба са Израелацима и Палестинацима, данас раде две организације.

Друштво српско-палестинског пријатељства основано је 2018. године са седиштем у Крагујевцу, а Друштво српско-израелског пријатељства 2019. године са седиштем у Нишу.

Оба имају по неколико стотина чланова.

„Али немамо никакав међусобни контакт", каже Елзик, оснивач Друштво српско-палестинског пријатељства.

Какви су односи данас?

Београд данас одржава званичне дипломатске контакте и са Израелом, и са Палестином.

„Тешко је рећи какав је прави ниво односа Србије са Израелом, јер су нагрижени признањем косовске независности", каже Животић.

Одлука о признању саопштена је 4. септембра 2020. године, на дан када су Србија и Косово у Вашингтону потписали Споразум о нормализацији економских односа, уз посредовање тадашњег америчког председника Доналда Трампа.

Тих дана, амбасадор Израела Јахел Вилан тек што је стигао у Србију.

Каже да Израел у првих 13 година није признавао косовску независност због „пријатељства са Србијом, а знајући да би то могло да пружи преседан Палестинцима".

„Претпостављам да је Израел променио став под америчким притиском, а не зато што је пријатељство са Србијом изгубило на значају.

„До данас, нисам имало прилику да на папиру видим разлоге због којих је Израел променио политику", каже амбасадор Вилан за ББЦ на српском.

Споразуми које су са Америком потписали Београд и Приштина разликовали су се у једној тачки.

Косово се сагласило на међусобно признање са Израелом, а Београд је изразио спремност да амбасаду премести из Тел Авива у Јерусалим, што до данас није спроведено.

Јерусалим, град под контролом Израела, једно је спорних питања у израелско-палестинском сукобу - док Израел сматра да је читав Јерусалим њихов главни град, Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе.

„Веома је важно да буде јасно да је Србија то обећање дала Сједињеним Америчким Државама, а не Израелу", подсећа амбасадор Вилан.

„Али, из наше перспективе, свака амбасада би требало да буде у Јерусалиму - то је наша престоница, и политички, и симболички", додаје.

Амбасаду у Јерусалиму нема ниједна земља чланица ЕУ, а има је пет држава - САД, Косово, Хондурас, Гватемала и Папуа Нова Гвинеја.

Палестина не признаје Косово.

*ББЦ на српском разговарао је са Мухамедом ал Намуром, амбасадором Палестине у Србији, који је накнадно одлучио да повуче изјаву.

Каква је економска сарадња?

Економска размена Србије и Палестине толико је малог обима, да Републички завод за статистику (РЗС) не објављује податке о томе чак ни у годишњим извештајима.

У 2020. извоз у Палестину износио је 1.228 милион евра, а увоза није било, наводи се на сајту Министарства спољних послова Србије.

Односи са Израелом су развијенији - спољнотрговинска размена је у 2022. години износила 107.2 милиона евра, показују подаци РЗС.

Само прошле године, извоз у Израел повећао се скоро 50 одсто, а Србија највише извози цигарете и производе од гуме, док највише увози пестициде.

Каква је позиција Србије о актуелном сукобу?

Недавни напад Хамаса на Израел и потоњи одговор израелске војске највећа је ескалација овог сукоба у последњих неколико деценија.

Председник Србије Александар Вучић осудио је „ужасне нападе на Израел" у објави на друштвеној мрежи Икс.

Израелски амбасадор Вилан сматра да званични Београд има „уравнотежену позицију према догађајима на Блиском истоку".

„Не кажем да смо ми анђели, нити кажем да њих [Палестинце] треба кривити за све, али чврсто верујем да би свако, ко познаје историју Блиског истока, био на израелској страни", каже.

Ејдус подсећа да је Србија кандидат за чланство у Европској унији, која се залаже за мировно решење са две државе у границама од пре 1967. године и са источним Јерусалимом као престоницом Палестине.

„Уколико је чланство у ЕУ стратешки интерес Србије, онда би њега позиција требало да буде усклађена са политиком овог блока", истиче Ејдус.

Погледајте видео: Како се одвијао напад Хамаса који је изненадио Израел

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]