Нобелова награда за мир 2023. иранској активисткињи за људска права заточеној у злогласном затвору у Техерану

Нобелова награду за мир 2023. године додељена је Наргес Мохамади, иранској активисткињи за људска права која је у затвору.

Додељујући јој награду, Нобелов комитет је рекао да је за „храбру борбу поднела огромну личну цену".

„Свеукупно, режим ју је хапсио 13 пута, осудио пет пута и изрекао укупно 31 годину затвора", рекла је Берит Рајс-Андерсен, шефица норвешког Нобеловог комитета у Ослу.

„Док ја ово говорим, Наргес Мохамади је и даље у затвору", додаје она.

Наргес Мохамади је иранска активисткиња и заменица председника иранског Центра бранилаца људских права, који је основала друга нобеловка Ширин Ебади.

Мохамадијевој је изречено неколико затворских казни од 2011. године и тренутно је озлоглашеном затвору Евин у Техерану због „ширења пропаганде".

Норвешки Нобелов комитет каже и да се нада да ће иранске власти пустити Наргес Мохамади из затвора како би могла да присуствује церемонији доделе награде у децембру.

„Надамо се да ће иранске власти донети исправну одлуку и ослободити како би могла да буде присутна да прими награду", рекла је Берит Рајс-Андерсен.

Ове године је уврштена у ББЦ-јеву листу 100 инспиративних и утицајних жена из целог света.

У образложењу одлуке, Нобелов комитет је саопштио да Мохамади подржава борбу жена да живе „достојанственим животом".

Њен супруг, политички активиста Таги Рахмани, живи у егзилу у Паризу са њихово двоје деце и нису се видели годинама.

Упркос томе што је у затвору, Мохамади није ућуткана.

Прошле године је у писму из затвора Евин описала како власти затварају жене током антивладиних протеста који су тада захватили земљу и да су сексуално и физички злостављане.

Погледајте видео:

Мохамади је написала и књигу Бела тортура: Интервјуи са иранским затвореницама, документујући властита и искуства још и 12 других затвореница у самицама.

„Још једном изјављујем да је ово сурова и нехумана казна и нећу се смирити док је не укину", написала је она.

Она је освојила и низ других награда за своју борбу за људска права.

Реаговања из Ирана: „Награђена за акције против националне безбедности"

Наргес Мохамади је добила Нобелову награду за мир за „њене акције против иранске националне безбедности", наводи иранска новинска агенција.

Ова 51-годишњакиња је „добила награду од западњака", јавила је новинска агенција Фарс.

Додаје се да је „више пута доспела на насловне стране због дела против националне безбедности".

Одлука Нобеловог комитета уследила је после више од годину дана протеста у земљи предвођених женама.

Протести су почели у септембру 2022. након што је Махса Амини, 22-годишњакиња, умрла у притвору, пошто није правилно прекрила главу марамом - хиџабом.

Активисти за људска права су оптужили иранске власти за њену смрт, што је Техеран негирао и тврди да је умрла због ранијих здравствених проблема.

Немири су се брзо проширили широм земље, са захтевима у распону од више слобода до рушења државе.Нобелова награда за мир притвореној иранској активисткињи за људска права

Слике Иранки које пркосно пале своје мараме и скандирају „Жене, живот, слобода" освојиле су свет.

Власти су брутално угушиле протесте и они су увелико утихнули.

Управо је овај случај поменут и приуликом образложења одлуке о овогодишњој добитници Нобелове награде.

Мото протеста „Жене, живот, слобода" управо изражава посвећеност рада Наргес Мохамади, рекла је Берит Рајс-Андерсен.

„Она се бори за жене против системске дискриминације и угњетавања и за њихову борбу да живе потпун и достојанствен живот", додала је шефица Нобеловог комитета у Ослу.

Погледајте видео о Махси Амини и протестима у Ирану:

Међу онима који су се помињали као могући добитнци овогодишње награде за мир били су и украјински председник Владимир Зеленски, као и Алексеј Наваљни, руски опозиционар и један од најгласнијих критичара руског лидера Владимира Путина, који у удаљеној казненој колонији издржава дугогодишњу казну затвор.

Борци против климатских промена, попут Викторије Таули-Корпуз са Филипина, Швеђанке Грете Тунберг, Хуана Карлоса Хинтиачија из Еквадора и Ванесе Накате из Уганде такође су помињани као потенцијални добитници.

Шансе су даване и бразилском племенском вођи Раонију Метуктиреу, који се бори против крчења шума и за права староседелаца, као генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу.

Претходни добитници

Од установљавања 1901. године, Нобелову награду за мир добило је 110 појединаца и 30 организација.

Поједине организације су добиле награду више пута.

Међународни комитет Црвеног крста освојио га је три пута, а Канцеларија високог комесаријата Уједињених нација за избеглице два пута.

Прошлогодишњи добитници су белоруски активиста за људска права Алес Бјаљацки и две организације цивилног друштва из Русије и Украјине, Меморијал и Центар за грађанске слободе.

Алес Бјаљацки је у марту ове године осуђен у Белорусији на 10 година затвора због, како је образложено, шверца и финансирања „активности које грубо нарушавају јавни ред".

Присталице 60-годишњег Бјаљацког тврде да ауторитарни режим председника Белорусије Александра Лукашенка покушава да ућутка овог борца за људска права.

Он је ухапшен 2021. после масовних протеста изазваних, како белоруска опозиција тврди, крађом на председничким изборима.

Ови избори одржани су у августу 2020, а према званичним подацима, Лукашенко је однео убедљиву победу.

Одлуком Врховног суда Русије у децембру 2021. године, рад руске организације Меморијал је забрањен, што је изазвало је велико незадовољство у земљи и свету.

Власти су оптужиле организацију да ради на рушењу државног поретка.

Група се истакла у разоткривању злочина стаљинистичког режима и очувању сећања на жртве логора принудног рада Гулаг, где су, како се сматра, умрле десетине милиона људи.

Нобелову награду за мир 2021. године поделили су филипинско-америчка новинарка Марија Реса и руски новинар Дмитриј Муратов за „храбру борбу" за одбрану слободе изражавања на Филипинима и у Русији.

Муратов је у јуну 2022. године објавио продају Нобелове награде за 103 милиона долара, а новац је наменио украјинским избеглицама.

Годину дана раније, Нобелова награда за мир додељена је програму Уједињених нација за борбу против глади у свету.

Добитник за 2019. годину био је етиопски премијер Аби Ахмед, а за 2018. борцима против силовања.

Две године пошто је премијер Етиопије добио награду за мир, у тој афричкој земљи избио је грађански рат у којем је било много свирепости и злочина.

У земљи је завладала и глад.

Примирје је склопљено тек годину дана касније, новембра 2022.

Сви добитници Нобелових награда за 2023:

Биће додељене и награде за економију и математику.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]