Диско, зоо врт и арсенал оружја: Луксузни затвор једне од најозлоглашенијих латиноамеричких банди

Упад у затвору Токорон по наређењу владе Николаса Мадура разобличио је базу за операције Тренд де Арагве, једне од најзлокобнијих криминалних група у Венецуели и Латинској Америци уопште.

Последице се још осећају у затвору.

Више не можете да видите десетине жена које носе пакете са храном и одећом за затворену родбину, нити децу која пожурују мајке да би што пре стигла до базена.

Продавнице пива и већина радњи у граду Токорону, у држави Арагви, затворене су.

Циглени киосци и тезге испред самог затвора, где је посетиоцима наплаћиван један долар да напуне мобилне телефоне, делују напуштено.

За то време, рушење објеката који су се налазили у оквиру затворског круга се наставља.

Кад је влада саопштила да је поново успоставила контролу над затвором Токорон, нисам могла да верујем.

Била сам тамо пре мање од годину дана, зато што сам желела лично да се уверим како изгледа затвор који је служио као упориште за банду Тренд де Арагва, како бих могла да завршим књигу коју сам писала о овој организованој криминалној групи чија моћ се раширила читавим континентом.

Ево шта сам видела када сам ушла у царство Ел Ниња Гуерере, вође банде и тренутно једног од најтраженијих људи у Латинској Америци.

„Да те поведем у обилазак?"

„Да ли је ово први пут да си ту?", питао ме је Хулио, затвореник који ме је дочекао те недеље и показао ми објекте карактеристичне за Казнено-поправни центар Арагва, познатији као Токорон, или како га зову затвореници: Велика кућа.

Овај затвор је изграђен 1982. године у граду Токорону, који се налази на око 140 километара југозападно од венецуеланске престонице Каракаса.

У начелу је његова област од 2,25 квадратних километара имала капацитет да прими 750 затвореника, али је на крају више од 7.000 боравило у њему током годинама када је Трен де Арагва нарасла и ојачала, између 2015. и 2018. године.

„Да те поведем у обилазак?", инсистирао је Хулио, као да је турнеја по затворским објектима обавезна атракција.

Нисам имала представу шта ћу видети.

Док сам ходала и нисам могла да верујем рођеним очима.

Токорон није био само обичан затвор - био је то прави правцати забавни парк.

Помало је личио на онај који је реконструисао Дивљи запад за Западни свет, дистопијску телевизијску серију мреже ХБО.

Базени, зоолошки врт, спортски терени, мале куће са лименим крововима, ресторани, бејзбол стадион, јама за борбу петлова, драгстори, мотоцикли и ватрена оружја…

Све слике које су кружиле друштвеним мрежама после упада од пре неколико дана биле су аутентичне.

„Гуереро", рекао је Хулио, мислећи на Хектора Растенфорда Гуерера Флореса, познатијег као Ел Нињо Гуереро, лидера Токорона и Трен де Арагве, „стално говори да се неће смирити док не претвори затвор у урбанизацију Токорон".

Причао је он док смо ћаскали у делу за посетиоце опремљеним телевизорима, дрвеним столцима и столовима.

У Венецуели, стамбене четврти у којима живи средња класа и богаташи познате су као урбанизације.

Али Токорон је више личио на омањи град.

Затвор је имао огромну електрану која се активирала током нестанака струје који су у Венецуели чести.

Чак је имао и властити тим техничара (затвореника), униформисаних у џинсу и шареним мајицама, који су били задужени за одржавање и надгледање снабдевања затвора електричном енергијом.

„Овдашњи техничари су толико добри да их зову од споља и воде да поправљају кварове у оближњим градовима", прокоментарисао је Хулио.

'Гаритероси'

Гуерерова опсесија претварањем Токорона у луксузно насеље могла би да објасни број зграда и рекреативних установа у самом затвору, као и жељу за одржавањем реда и безбедности.

Све затворске павиљоне чували су људи наоружани јуришним пушкама АР-15 или АК-103, сачмарицама или пиштољима калибра 9 милиметара.

Ови чувари такође су били затвореници познати у затворском сленгу и као „гаритероси".

Зоолошки врт, окружен великом планином са бујном вегетацијом, имао је два чувара задужена за старање о животињама.

Прича се да се изгубила змија која је била јако драга Гуереру и од тада се вођа зарекао да се то више никад неће поновити.

Птице, мајмуни, нојеви, мачке, кокошке, коњи, свиње и стока држани су у кавезима или на местима савршено адаптираним за сваку врсту.

Имали су чак и мале натписе или знакове који су описивали карактеристике сваког од њих.

У тој истој области налазила се и јама, импресивна бетонска конструкција у којој су затвореници могли да се кладе на борбе петлова.

У суседству је био стадион за бејзбол са вештачком травом који је ремоделовао сам вођа.

Почетак краја Токорона

Два човека наоружана пиштољем и сачмарицом пратила су сваки мој покрет током посете са удаљености од око три метра.

Наилазила бих на наоружане људе сваких 100 метара, поред оних који су се кретали унаоколо на моћним мотоциклима.

Проналазила сам места за клађење на коњске трке, а најупечатљивије су биле радње искључиво посвећене продаји дрога: од „крајпи" марихуане (веома јак сој), преко кокаина до синтетичких супстанци.

На сваком кораку препознавала сам места која сам виђала од 2016. године на процурелим фотографијама или видео снимцима, или које сам реконструисала на основу описа људи које сам познавала.

„Ено га. То је ноћни клуб Токио", рекла сам себи кад смо прошли поред популарног локала, места одржавања славних журки у Токорону.

Није га било лако препознати јер је фасада била прекривена црном церадом.

По изласку из затвора, бивши члан организације објаснио ми је да су средином 2022. године лидери добили наређење од владе (без конкретног навођења одакле или од кога) да затворе ноћни клуб за јавност.

Било је то чисто питање дискреције, непривлачења пажње, зато што су се журке настављале унутра.

Ова мера можда је била наговештај почетка краја за Токорон.

У то време, Гуереро је такође наредио савезницима да прекину са преварама око продаје возила које су се водиле из разних затвора преко Фејсбук странице са огласима.

Различити сектори друштва били су захваћени скандалом, који је погодио чак и неколико званичника.

'Овај затвор је за милионере'

Са Хулиом сам ћаскала између два залогаја хлеба налик багету који сам му донела.

Није увек имао прилику да једе хлеб или да пије газирана пића. Ретко је имао посетиоце.

Међутим, рекао ми је да је у Токорону било затвореника који су прошли горе од њега.

Неке су звали „овцама" и они су се налазили на најнижој лествици друштвене хијерархије у затвору.

Затвореници који нису имали породицу или који су прекршили нека правила која је увео вођа.

Они су били осуђени на само неке области затвора и нису имали приступ базенима, ресторанима или ноћном клубу.

Да би били лако идентификовани морали су да носе кариране или пругасте кошуље дугих рукава са краватом.

Многи од тих људи деловали су изгладнело и кретали су се као зомбији.

„Ово је за милионере. Овај затвор је за милионере. Овде је све у новцу", упозорио је Хулио, уз резигниран покрет руком.

„Сви морамо сваке недеље да платимо 15 долара за 'ствар' (ту цифру затворска популација плаћа вођи да би остала у затвору без премлаћивања)."

Цене за друге „услуге" су варирале:: 20 долара за изнајмљивање појединачног простора за спавање од два са два метра, 30 долара да им партнери остану за викенд, између осталог.

Привукло ми је пажњу то да су се унутар затвора налазиле и радње које су у излозима рекламирале Баленсијагу, Гучи или Најк, што вам је пружало добар увид у то која је количини новца кружила затвором.

Оно што нисам могла да видим у затвору били су домови самих вођа, зато што су се они налазили у области у коју су могли да уђу само људи блиски вођама Трен де Арагве.

Сазнала сам и да су тамо изграђени базени и роштиљи само за вође.

Тај свет је срушен након интервенције владе, у којој је учествовало 11.000 чланова снага безбедности.

„Пронашли смо велики број објеката које не приличе вођењу једне овакве установе", изјавио је венецуелански министар унутрашњих послова адмирал Ремиђио Себалос, предводник војске која је преузела затвор.

Данас се не зна Хулиова судбина, као ни судбине десетине других затвореника Токорона и вође Ел Ниња Гуерере, који је тренутно у бекству и за којим је организована потера.

Заузимање затвора био је озбиљан ударац криминалној организацији, али није јасно да ли је то крај мега-ганга који је, из овог венецуеланског затвора, ширио активности на Колумбију, Бразил, Перу, Еквадор, Боливију, Чиле, а можда чак и Сједињене Америчке Државе.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]