Послови који не могу да се одрекну папира

Кад ће га згужвати и бацити последњу страницу?

Четири века, британски хидрографи израђују папирне карте о светским морима и океанима.

Свака детаљно приказује обале, заливе, мореузе или канале.

Документ као што је овај препун је информација, наводећи дубину мора на разним локацијама, положај стена или места на којима бродови не смеју да избаце сидро.

„Он пружа невероватно богату слику морепловцу, омогућујући му да обавља посао", каже Стивен Бастејбл, менаџер производа у британском Хидрографском заводу (УКХО).

У прошлости су наутичке карте биле толико значајне да су често приказиване на портретима великих морепловаца, међу којима је и Џејмс Кук.

Неке од Кукових властитих карата на крају је објавио УКХО.

Данас се наутичке карте брижљиво ажурирају.

Свакога дана запослени у УКХО прави корекције или побољшања на неким од 3.500 карти које воде, као што је додавање локација са опасним новим олупинама и подморничким кабловима или чак променама на линијама обале.

Недељни билтен преноси модификације теретним бродовима из читавог света, а посаде тада морају да извуку оловку и ручно унесу исправке у било које застареле папирне копије.

А опет се на видику налази последњи од ових недељних билтена.

УКХО се постепено припрема да обустави услугу објављивања папирних карти и пребаци се искључиво на дигиталне верзије, којима ће се приступати преко Система за електронско приказивање карти на бродовима.

Претходно је УКХО то планирао да уради 2026. године, али је рок недавно померен.

„Постало је очигледно да имамо проблем и ако сувише пожуримо с овим, постоји веома реалан ризик да ћемо оставити поморце на цедилу", каже Бастејбл.

„То је просто нешто што нисмо спремни да урадимо."

Пребацивање на дигитални облик окончаће традицију израђивања папирних хидрографских карти у било ком облику.

Првобитно су биле исцртаване руком све док то нису преузеле штампарске машине и, касније, компјутерски софтвер.

Прошле године је УКХО угасио властиту службу за штампање папирних карти.

„Папирне" карте које он прави данас заправо су дигитални документи које муштерије саме одштампају.

Испоставља се да су приличном броју бродова и даље потребне папирне верзије.

Због поморских прописа, бродови морају са собом да носе карте у неком облику и, упркос доступности електронских верзија - које не морају мануелно да се ажурирају сваке недеље - папирне карте настављају да се користе као резерва, или, у неким случајевима, као једини извор информација на броду.

Краљевско јахтинг удружење је такође најавило да ће, упркос повлачењу папирних карата УКХО-а, наставити да обучава људе навигационим техникама које их користе.

Папир, чини се, још влада таласима.

Али, то није све.

Две хиљаде година стара традиција, прави папир направљен од дрвећа и даље се сматра кључним за безброј пословања и владиних система у читавом свету, упркос утицаја који његова производња има на животну средину.

Компјутери, паметни телефони и таблети већ деценијама пружају алтернативу.

По њиховим осветљеним екранима буквално може да се пише или брише уз притисак неколико дугмића или додира прстом.

Али осећај глатке површине хартије у руци или начин на који се свеже нанесено мастило из омиљеног наливпера упије у влакнасту површину - вероватно не постоји ништа слично папиру.

Истина, употреба онога што се зове графички папир - што ће рећи, папир који се примарно користи за преношење штампаних информација - у очигледном је паду и тако је већ годинама.

Продаја папирних карата у УКХО само је 17 одсто онога што се продавало пре само једне деценије, каже Бастејбл.

Данас оне чине мање од 16 одсто свих карата које агенција продаје у овом тренутку.

Ипак, папир је тврдоглав.

Уме да буде изузетно тешко за многе организације да се потпуно лише папира.

То можда зависи и од навике, али у неким случајевима постоје јаки разлози да се не одустане тако лако од папира - укључујући естетику, функционалност, па чак и безбедност.

Необично је тешко одрећи се папира.

„Видите ли како се овај ред златних квадратића чак ни не види са друге стране странице? То је могуће због дебљине папира", каже Ерин Смит, популарна Јутјуберка која води канал о канцеларијској опреми.

Она објашњава предности доброг, квалитетног папира у једном од својих видеа о луксузним новим планерима роковницима (bullet journals) - пракси украшавања и вођења личног планера или дневника у свескама.

Планери роковници често се праве уз помоћ тешких, живописних мастила или мотива залепљених за његове странице.

То је само један од примера специјалне употребе папира која је изникла у свету пуном дигиталних алтернатива.

Смит, која живи у Аустралији, каже за ББЦ да постоји читава индустрија произвођача квалитетне канцеларијске опреме који своје производе пласирају онима који желе да користе прави папир, оловке и налив-пера, или чак боје роковнике воденим бојама да би лакше пратили властите навике, записивали дневне обавезе или организовали се месец дана унапред.

Генерално гледано, најбољи папир за роковнике и свеске има тежину од 160 грама по квадратном метру (гсм), каже Смит - што је отприлике двапут дебље од папира који се користи за стандардни канцеларијски штампач.

„Сада када узмем у руке лист папира за штампач мало ми буде непријатно", признаје Смит.

Али ова фиксација на физички канцеларијски прибор не значи да она одбацује све што је дигитално.

Смит је, на крају крајева, Јутјуберка и чак више воли да чита е-књиге него папирне.

Али вођење дневника је прилика да се уради нешто креативно далеко од компјутерског или екрана паметног телефона - и за то она жели најбоље могуће материјале.

Смит тврди да поред тога што је то пријатно, медитативно искуство, постоји и конкретна корист од одабира папира за задатке као што је овај.

„Установила сам да ако сачувам нешто у свој Гугл календар, сетићу се тога само ако поново завирим у њега", каже она.

„Али ако запишем руком, нећу морати да се подсећам."

Погледајте видео:

Можда има нечега у њеном искуству са папиром за разлику од дигиталних календара.

Студија објављена 2021. године показала је да се јавља повећана мождана активност повезана са присећањем на информације кад су једном записане руком, за разлику од оних унетих у паметни телефон или таблет.

Истраживање је било засновано на експериментима са малом групом студената и скорашњих дипломаца у Јапану, мада аутори нису истражили шири или дугорочнији утицај који та додатна мождана активност може да има на учење.

Велика је разлика између информација представљених на папиру и екрану, каже Ричард Харпер, стручњак за људске интеракције путем компјутера на Универзитету у Ланкастеру.

Харпер и његова коауторка Ебигејл Селен, когнитивна и компјутерска научница која сада ради за Мајкрософт, 2002. године су објавили књигу Мит о канцеларији без папира, која говори о томе зашто је папир остао толико виталан у многим пословним организацијама.

„Ум боље прихвата детаљне, сложене, дубоке аргументе који се протежу на неколико страница папира", каже Харпер, истичући да кад имате да кажете нешто посебно слојевито и сложено, можда је најбоље да то запишете руком на папир.

У многим случајевима, међутим, упорно ослањање на папир не мора нужно да има везе са истинским уважавањем његових атрибута.

У великој мери као и у случају УКХО-а, многе организације покушавају да пређу углавном или искључиво на дигитални облик само да би успут наишле на велике препреке.

Америчка влада се спрема да избаци папир из употребе али јој треба много више времена него што је испрва очекивала.

Прошле године је Национална управа за архив и списе открила да трећина огромне федералне владе још није до краја усвојила електронску евиденцију и Управа је била присиљена да продужи рок за то за 18 месеци, до 30. јуна 2024. године.

Папир такође игра извесну улогу у закулисанијим секторима владе.

У Великој Британији, на пример, Владин штаб за комуникацију чува хиљаде тајних папирних досијеа о свом особљу у подрумском трезору, док служба безбедности МИ5 на својој интернет страници наводи: „Папирни досијеи остају и даље важни за МИ5."

Руска Федерална служба обезбеђења (ФСО), задужена за безбедност у Кремљу, вратила се на употребу писаћих машина 2013. године, наводно да би спречила компјутерска цурења информација.

На другим местима, пословна логистика се одавно ослања на папирологију ради документовања транзита робе, што је довело до позамашних папирних трагова и понекад неефикасне обраде података.

Иако то почиње да се мења, озлоглашено је тешко решити се папирне документације у овом сектору, кажу инсајдери из ове бранше.

Здравство се историјски такође умногоме ослања на папир.

Од рецепата до болничке документације, папир је истрајавајући зашао добрано у 21. век.

Да наведемо само један пример - већина домова за негу у југоисточној Шкотској и даље користи системе управљања засноване на папиру, према студији објављеној прошле године.

Чак и кад болнице постане дигиталне, могу да се сусретну са потешкоћама са похрањивањем историјске папирне документације о нези пацијената негде другде.

У оквиру Европске уније има чак 11 земаља које и даље користе папир за медицинске рецепте уместо дигиталне системе.

У САД, папир тврдоглаво остаје у употреби у неким деловима здравственог система упркос покушајима модернизације - испоставило се да је 2021. године електронске здравствене картоне користило 96 одсто болница и 78 одсто лекара.

Папир се и даље сматра резервним медијем кад год електронски системи закажу, што они, наравно, редовно чине.

После сајбер-напада на малу заједницу на Аљасци 2018. године, особље општине брзо је прешло на папирне формуларе и писаће машине кад су им компјутери остали нефункционални.

Чак и Википедија, гигантски онлајн ресурс који непрестано ажурирају и модификују људи из читавог света, има ироничан план у случају ванредне ситуације звани „Политика понашања у случају фаталног догађаја".

Он шаљиво сугерише да ће током неког потенцијалног будућег апокалиптичног следа догађаја као што је „неизбежни колапс друштва" или „неизбежни догађај који ће изазвати истребљење", милиони уредника Википедије наводно добити задатак да одштампају различите странице онлајн енциклопедије да би она остала сачувана за наредна покољења.

То је хумористична али често дискутована идеја - зато што се папир, кад се све сабере и одузме, сматра поузданим.

Можда зато не изненађује што у епизоди „Болест" Звезданих стаза: Војаџер, капетаница Катрин Џејнвеј подсећа једног члана посаде да је приручник Звездане флоте о личним односима три центиметра дебео, што је коментар који недвосмислено сугерише да је приручник, чак и 2375. године, одштампан на папиру.

Папир напросто изгледа као да има склоност да остане ту где је.

Погледајте видео:

Оскар Лингквист, глобални лидер папирних и шумских производа код консултанта за менаџмент Мекинсија, присећа се хрпе материјала на по сто страна за презентације које су он и његове колеге морали да тегле на састанке са клијентима.

Графикони и подаци, уредно одштампани и подељени свима за конференцијским столом.

„То је сегмент употребе папира за који бих рекао да је скоро нестао", каже он.

Али ослобођење од последњег одштампаног рачуна или формулара?

„До тога ће проћи још много времена", каже он,

Графички папир проналази нише, као што су оне горепоменуте, у којима истрајава.

Али, свеукупни тренд је очигледан пад, истиче Лингквист.

А тај пад био је убрзан ерупцијом пандемије ковида-19.

„Чак ни наш најнегативнији сценарио није био довољно негативан у поређењу с оним што се стварно десило на тржишту", каже он, додавши да се стопа пада сада поново успорава и да ће се вероватно вратити на годишњу стопу глобалног пада од око 5 одсто.

Данас се штампа много мање новина и часописа него пре само деценију или две, на пример, што је један од крупних фактора.

Учесталост рада од куће и иницијативе за корпоративну одрживост са циљем смањења потрошње папира такође играју велику улогу.

Али Мекинсијево истраживање показује и да друге врсте неграфичких папира, нарочито картонско паковање, напросто цветају.

Подаци фирме указују на то да се производња ове врсте папира у Европи скоро удвостручила између 2000. и 2020. године.

У Кини, у истом том периоду, скоро се учетворостручила.

Бум онлајн куповине повезан за закључавањима због ковида-19 један је од разлога за то.

Паковања хране, паковања е-трговине и папир за паковање - све ове врсте папира се све више траже, каже Елис Палмер, канадска слободна консултанткиња за индустрију шумарства.

Папир и картон се доживљавају као одрживији, а опет та дистинкција баш и није тако јасно разграничена као што би многи могли да помисле.

То што се многи малопродајни ланци у сваком случају удаљавају од пластичног паковања представља индустријски изазов за папирну индустрију зато што постоје два главна начина за производњу папира, објашњава Палмер.

Један укључује употребу хемикалија да би се дрво претворило у пулпу - што обично донесе квалитетни папир пун јаких влакана.

Други метод користи топлоту и сецкање да би се формирала пулпа, без помоћи хемикалија.

Папир који добијете од ове врсте пулпе мало је мање отпоран.

Он је, међутим, годинама добро служио за дневне новине и брошуре.

Иако је у неким регионима данас мања потражња за механичком пулпом, неке фабрике које га праве не могу лако да се пребаце на прављене хемијске пулпе, каже Палмер.

„Морате да обновите читаву фабрику", каже она.

„То је инвестиција од више милиона или чак милијарди долара."

Картон се тражи, али он захтева снажна влакна, што значи да је произвођачима старих новина тешко да доминирају тржиштем материјала за паковање.

Али они могу да пруже кључну компоненту за таласасти картон: „онај ребрасти слој у средини", каже Палмер.

Канадска фирма за производњу папира Каталист пејпер, са којом је Паркер радила на истраживачком пројекту 2015. године, један је од примера компаније која је урадила баш ту транзицију у неким својим фабрикама.

Ако проширите израз „папир" тако да обухвати све, од луксузних роковника до Амазоновог паковања, очигледно је да је овај материјал популарнији него икад.

Али наша зависност од папира као потрошног медијума за паковање хране или робе је проблематична, каже Серђо Бафони, координатор кампање у Мрежи за еколошки папир (ЕПН), светској мрежи организација које желе да учине индустрију пулпе и папира што одрживијом.

ЕПН каже да се сваке године посече три милијарде дрвећа само да би се задовољила потреба за паковањем.

„То је сулудо", каже Бафони.

„Само да бисте га одмах бацили - па то је велика глупост."

У Великој Британији и САД, отприлике једна трећина папира и паковања заснованог на картону се не рециклира.

Бафони каже да картон чини јефтин материјал за паковање само зато што је његова права цена - по екосистеме и способност наше планете да изврши секвестрацију угљеника преко фотосинтезе дрвећа -„екстернализована".

Било би боље да се пронађу материјали за паковање који могу изнова да се користе и да се онда они задрже, предлаже он.

Чак би и пластично паковање било боље, тврди он, кад би могло да се користи изнова, од картонског паковања које се користи само једном.

Папир вероватно никада неће потпуно изаћи из моде.

Али имајући у виду да смо широм света посекли шумску област већу од острва Борнео, на више од 800.000 квадратних километара, за само 60 година, има много оних који тврде да сувише спремно сечемо дрвеће зарад неколико листова папира.

Други би се успротивили и рекли да то понекад вреди: због мириса нове књиге, због руком исписаног писма старом пријатељу или евиденције која може да преживи чак и апокалиптичну будућност кад последњи компјутер и база података више не буду радили.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]