Вештачка интелигенција: Колико ћемо још чекати да робот почне да обавља кућне послове

Замислите највеће тржиште неког производа које можете. Да ли сте помислили на мобилне телефоне? Аутомобиле? Некретнине?

То су све заиста позамашна тржишта, али у наредним деценијама појавиће се нови производ који ће надмашити све те гиганте, каже Џорди Роуз, генерални директор Сенкчуери АИ-ја.

Ова ванкуверска фирма ради на изради хуманоидног робота по имену Феникс, који ће, када буде био завршен, разумети шта желимо, разумети на који начин свет функционише и бити способан да извршава наше команде.

„На дужи рок, највеће тржиште које је икада постојало у историји пословања и технологије јесте тржиште рада. То су све оне ствари које желимо да буду урађене", каже он.

Пре него што се сувише занесемо, он је допунио ту изјаву.

„Мора још много тога да се пређе са места на ком се налазимо данас", додаје.

Роуз одбија да да временску одредницу кад би робот могао да се нађе у нашим кућама, да нам пере веш или чисти купатило.

Али други са којима сам причао из овог сектора кажу да би то могло да се деси у наредних десет година.

Десетине осталих фирми из читавог света вредно раде на овој технологији.

У Великој Британији, Дајсон улаже у вештачку интелигенцију и роботику са циљем обављања кућанских послова.

Можда најславнија компанија на тржишту је Тесла, произвођач електричних аутомобила Илона Маска.

Она ради на хуманоидном роботу Оптимусу, за ког Маск каже да би могао да се нађе у слободној продаји за неколико година.

Видећемо да ли ће то бити тако.

Оно што сада можемо да кажемо је да огромни скокови унапред у вештачкој интелигенцији значе да се развој хуманоидног робота убрзава.

„Десет година је брзином којом се тренутно развија технологија читава вечност. Знате, сваког месеца долази до нових помака у свету вештачке интелигенције који представљају неку фундаменталну промену", каже Роуз, који има искуство у теоријској физици, а претходно је основао компанију за квантне компјутере.

Интересовање јавности за вештачку интелигенцију експлодирало је крајем прошле године кад је моћна верзија ЧетГПТ-а постала доступна јавности.

Његова способност да генерише све врсте корисних текстова и слика изнедрила је ривале и читав талас улагања у технологију вештачке интелигенције.

Међутим, развој вештачке интелигенције која би омогућила роботу да извршава корисне задатке другачији је и много тежи задатак.

За разлику од ЧетГПТ-а и његових ривала, хуманоидни робот мора да се сналази у физичком свету и мора да разуме однос између предмета у њему.

Задаци који делују лако за људе огромни су подвизи за хуманоидне роботе.

На пример, у пробном пројекту, Сенкчуеријев робот Феникс паковао је одећу у најлонске кесе у задњој просторији једне канадске продавнице.

„То је проблем који обухвата много различитих сложених проблема у систему роботике који се ослања на вештачку интелигенцију, зато што су кесе безобличне и провидне... постоје места на која се отварају.

„Обично након што рукама отворите кесу, морате да пустите једну ручку и онда узмете нешто и ставите у њу", каже Роуз.

„Управљање кесама заправо је веома, веома тешко за роботе", додаје он - што је заправо нешто због чега данашњи хуманоидни роботи делују мање страшно од њихових холивудских парњака.

Сенкчуери поседује систем за обучавање Феникса по питању конкретних задатака као што је паковање кеса.

У партнерству са неком фирмом, он сними како се обавља конкретан задатак и потом дигитализује читав тај догађај.

Ти подаци се искористе за стварање визуелног окружења које, поред тога што садржи све предмете, симулира физичка својства укључујући гравитацију и отпор.

Вештачка интелигенција потом може да вежба задатак у том виртуелном окружењу.

Она може да има милион покушаја и кад творци мисле да је вештачка интелигенција савладала догађај у виртуелном свету, омогућавају јој да се опроба у физичком.

На тај начин је Феникс обучен да обавља око 20 различитих улога.

Роуз ово доживљава као начин да хуманоидни роботи напредују - овладавањем конкретних задатака који ће бити корисни за будући рад.

Робот који уме да обави хиљаду кућних послова много је даље у будућности.

Један од највећих изазова јесте омогућити роботу осећај додира, да зна колико притиска сме да изврши на предмет.

„Ми смо спремни да обављамо ту врсту задатка због еволутивног наслеђа дугог милијардама година… то је нешто веома тешко за машине", каже Роуз.

И даље мора да се обави огромна количина посла да би се направио робот који ће моћи да изађе на крај са свим догађајима који би могли да се десе код куће или на прометном радном месту.

„Не можете да ставите робота у неструктурирано окружење и онда да тражите од њега да се креће, а да практично не уништава ствари око себе.

„То је превише да се тражи од технологије у овом тренутку", каже професор Алиреза Мухамади, који је основао Лабораторију интелигентног роботског кретања на Универзитету Дирборн у Мичигену.

Он истиче да можете да провучете вештачку интелигенцију кроз милион сценарија током обуке, али у стварном свету увек постоји шанса да ако се сретне с нечим са чим се није срео никад реагује на непредвидљив и потенцијално опасан начин.

Део проблема, каже он, јесте у томе да људи имају интуитивно разумевање контекста и последица.

На пример, ми можемо да претпоставимо да би узбуђени пас могао да скочи пред нас и ми се припремамо за ту могућност.

Уградити то у робота веома је тешко.

„У року од десет година могли бисмо да имамо роботе који су способни да ходају около уз одређене смернице, али не у потпуно неструктурираним окружењима", каже професор Мухамади.

Али ако ти изазови буду могли да се савладају, да ли ће хуманоидни роботи почети да преузимају послове које тренутно обављају људи?

Роуз истиче да у многим земљама влада несташица радника и да би његови роботи једног дана могли да попуне ту празнину.

Стјуарт Милер је генерални директор Националног роботаријума, партнерства између Универзитета Хериот-Ват и Универзитета у Единбургу, које се бави вештачком интелигенцијом и роботиком.

„Неизбежно ћемо имати роботе који обављају послове које су у прошлости обављали људи... Питање је, дакле, шта то тачно значи?", каже он.

„Мораћемо да прележимо неке дечје болести. Али кад размислите мало боље о томе, можемо да почнемо да стављамо нагласак и концентришемо се на оно што људи раде најбоље - ослободивши капацитете да они то раде и да не морају да троше време на оно што машине раде најбоље."

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]