Русија и Украјина: „За три месеца видела сам дете једном" - зашто се Украјинцима одузимају деца у западној Европи

Милиони Украјинаца напустили су своју земљу да би избегли рат. Стотине њих су се у новим пребивалиштима суочиле са још једним проблемом - европски органи старатељства су им одвели децу. Разлози су различити - од системског насиља до изостајања из школе без оправданог разлога.

Зашто се то дешава и да ли се родитељство заиста разликује у Украјини и Европи?

„Да сам нека врста наркомана или повредила дете, али не", каже Елена за ББЦ Украјина.

Њену десетогодишњу ћерку одузеле су немачке социјалне службе у новембру 2022. године, наводећи као разлог сумњиво понашање мајке и ризике по добробит детета.

„И сама сам радила за међународну фондацију која се бавила заштитом права деце. И овде ми одузимају дете. То је једноставно страшно", огорчена је Украјинка.

У лето, канцеларија комесара украјинске скупштине за људска права пријавила је најмање 240 случајева у којима су социјалне службе у западним земљама одузеле децу од родитеља или старатеља у западним земљама.

Конкретно, како су украјинске амбасаде саопштиле рекле за ББЦ украјински сервис, од августа, 75 украјинске деце је одведено из породица у Пољској, седморо у Италији и 11 у Француској.

Из амбасаде у Немачкој нису дали тачне податке, али признају да такви случајеви нису изоловани.

Додају и да су уверени да већина деце ипак буде враћена родитељима или старатељима.

После таквих инцидената, породице се углавном враћају у Украјину.

Тешка кривична дела - премлаћивање или сексуално насиље - изузеци су у овој статистици, кажу адвокати и стручњаци.

Разлози због којих дете може да буде одузето родитељима или старатељима, у Европи су много ригорознији и чешће изазивају посебна питања социјалних служби него у Украјини.

А то баш и није похвално за Украјину.

„Закључали су нас у соби као да смо криминалци"

Елена је из Луганска и већ два пута је бежала од рата.

Други пут је морала напусти Харков, други највећи град у Украјини, на истоку земље, када је на почетку инвазије град немилосрдно гранатирала руска војска.

У марту 2022. нашла се у Берлину са десетогодишњом ћерком.

Према речима мајке, девојчица има сметње у развоју и захтева посебну негу, па прилагођавање на ново место није увек било лако.

Елена одаје утисак типичне представнице средње класе, добро говори енглески, радила је у јавном сектору у Украјини, одмах по пресељењу почела да похађа курсеве немачког и активно се укључила у живот локалне заједнице.

Оно што се потом догодило она назива шоком.

У новембру 2022. године, представници Југендамта, немачке службе за заштиту деце, одузели су јој дете.

Елена то објашњава тиме да јој је због депресије преписана погрешна доза антидепресива.

Претерана поспаност и апатија мајке су очигледно алармирали школско особље, које је контактирало социјалне службе.

„Годину дана смо комуницирали, знали су да смо нормална породица и да смо дошли због руске агресије. Кажу да су мислили да се дрогирам, али су могли само да питају", огорчена је Елена.

Према речима Украјинке, имала је рецепт за лек и потврду лекара, али није успела да убеди немачку службу.

Ћерка је провела више од два месеца одвојено од мајке.

Елени је било дозвољено да је посећује одређеним данима и само под надзором.

„Били смо закључани у соби као криминалци и чак смо били прислушкивани", каже она.

„Девојчица је била је забринута, почела је регресија. Већ је каснила у развоју, али онда је почела да се понаша као беба, пишки у панталоне, нисам могла да је препознам. Стално је плакала, а чак се и сада боји да спава сама."

Елена каже да није било лако, посебно због слабог знања немачког.

Али она је кренула у акцију, привукла јавне организације, амбасаду и каже да је чак контактирала и чланове Европског парламента.

Према Елениним речима, ћерку је успела да врати тек у јануару 2023. године, када је нашла адвоката.

Његова интервенција у преговорима са социјалном службом омогућила је да се то питање реши без суђења.

Чак и када су са њом разговарали у присуству адвоката, радници Југендамта су говорили другачијим тоном, присећа се Елена.

Шест месеци после овог инцидента, ћерка је још под траумом и плаши се да пусти мајку, а Елена иде код психотерапеута.

Погледајте видео:

Али није увек могуће вратити дете тако брзо.

Татјана, 49-годишња Лавовљанка, која је током рата нашла уточиште у граду Вајден у немачкој Баварској, већ четири месеца не може да врати шестогодишњег сина.

Према њеним речима, за све то време немачке социјалне службе су јој дозволиле да једном види дете.

Сада је у току суђење да би се одлучило да ли ће јој дечак бити враћен.

Татјана каже да је била добра мајка, али је дете одузето због неспоразума и породичног сукоба.

Каже да има тежак однос са мајком.

Живела је са њима у Немачкој и једном се жалила на ћеркино насиље, после чега је социјална служба одузела Татјаниног сина, уз образложење да она може да представља претњу по здравље детета.

„Имали смо скандале са мојом мајком, али сам родитељске обавезе испуњавала како треба. Нисам алкохоличарка, мој дом је увек уредан, има хране", огорчена је Татјана.

Татјанина мајка је смештена у прихватилиште за жене које су претрпеле насиље, а дечак је стављен под привремену бригу немачкој породици.

„За три месеца, видела сам дете једном и то на 20 минута. Једноставно је тешко", каже Татјана.

„Две недеље нисам ни јела ни спавала. Налазите се у страној земљи, не знате језик ни њихове законе. Када помислим да више нећу видети моје дете, не желим више да живим."

Сада је суд наложио низ поступака, а Татјана мора да прође психијатријски преглед и индивидуалну и породичну психотерапију за мирно решавање сукоба.

Наредно рочиште је 30. новембра.

„Чекам упутницу, онда морам да нађем преводиоца или психијатра који бар говори руски. Не знам ко ће то да плати и како, али време пролази, а ја дете не виђам", каже Татјана.

Југендамт није одговорио на захтев украјинских власт у вези одвођењем украјинске деце из породица.

Алкохол, изостанак из школе и сам код куће

Разлози због којих се деца одузимају Украјинцима у иностранству су веома различити.

Међу њима има заиста криминалних прича, када интервенција западних социјалних служби постаје спас за децу.

Конкретно, у мају је Пољска била шокирана суђењем високог профила једној Украјинки из Дњепропетровске области, која је имала десеторо деце узраста од четири до 16 година.

Због рата су отишли ​​у Познањ, где је пољска породица која је склонила Украјинце приметила чудно понашање деце.

После истраге, истражитељи су ту жену и формално теретили да је годинама злостављала децу, тукла, понижавала, изгладњивала и подвргавала сексуалној експлоатацији.

Случај иде на суђење, деца су јој одузета и са њима раде психолози.

Међутим, стручњаци признају да су тако тешки злочини над децом изузеци у статистици одузимања.

Истовремено, важно је разумети да у западним земљама постоји врло ригорозни прописи против сваког облика насиља над дететом.

Украјинска амбасада у Немачкој посебно напомиње да локално законодавство буквално забрањује свако „телесно кажњавање, наношење психичке трауме и други третман деце који понижава људско достојанство".

„Разлог за контактирање Службе за децу може бити гласан плач из стана комшије, дуготрајно плакање детета или огреботине или модрице на лицу детета", објашњавају у амбасади.

Понекад нам то чак омогућава да идентификујемо насиље које највероватније не би било примећено у Украјини.

Василиса Дибајло, директорка међународне организације „Партнерство за свако дете у Украјини", присећа се једног од случајева када је отац Украјинац довео дете код зубара у Пољску.

Доктор је приметио модрице и одмах обавестио надлежне органе.

„Када су то почели да испитују, показало се да то нису модрице од пада, већ да је била употребљена сила", каже она.

Најчешће је реч о разлици у законодавству, коју украјински родитељи и старатељи често не схватају, и о посебностима рада западних социјалних служби, које се понашају много оштрије и бескомпромисније када је у питању заштита права деце.

На пример, из украјинске амбасаде у Пољској су за ББЦ украјински сервис рекли да су најчешће деца у овој земљи била одузета јер је старатељ био у алкохолисаном стању.

Често украјински родитељи не знају да је у многим европским земљама забрањено оставити дете само код куће.

Штавише, старосна ограничења су различита за све - у Француској и Великој Британији дете мора бити под надзором одраслих до 12 година, у Пољској - до седам година.

„Имали смо случајеве да су мајке остављале малу децу без надзора када су ишла на посао или у продавницу, на пример", описује украјинска амбасада у Пољској разлоге због којих су Украјинци имали проблема са локалним органима старатељства.

Поред тога, у Немачкој, Швајцарској, Француској и многим другим европским земљама похађање школе је обавезно.

Изостанак са наставе без оправданог разлога и упозорења родитеља довољан су основ да се управа жали социјалној служби, која може одлучити да родитељи нису у могућности да брину о њиховој деци.

Нинел Омељаненко, психотерапеуткиња и волонтерка у избегличком центру у Женеви, присећа се како је у Швајцарској једна угледна Украјинка добила званично упозорење локалне социјалне службе и налог да се подвргне тесту на дрогу јер њено дете није ишло у школу 15 дана.

„Дете је имало богиње, било је немогуће да јој закаже преглед код лекара, па га мајка лечила дете код куће", каже Омељаненко.

„Све то време добијала је писма од школе и социјалне службе, која је погрешно преводила. А онда су дошли до њене куће, викали на француском, она се уплашила и није отворила врата, а онда су позвали полицију јер је наводно држала дете под присилом".

Ако дете не може да иде у школу дуже од три дана - потребно му је дуготрајно лечење или нешто друго - потребно је обавестити школу, најбоље унапред, саветују из украјинске амбасаде у Немачкој.

Штавише, одмор се у овој земљи не сматра ваљаним разлогом за изостанак са посла, напомиње Елена Розвадовскаја, суоснивач добротворне фондације Гласови деце.

„Ако ван распуста полицајац угледа дете на аеродрому, питаће родитеље зашто се тако неодговорно понашају усред школске године", каже она.

Проблеми су настали и ако је дете одвела из Украјине, на пример, бака.

Конкретно, у Италији или Француској особа која је навршила 65 година не може да буде старатељ, напомиње канцеларија комесара Врховне раде за људска права.

Законодавства европских земаља се разликују и када је реч о признавању статуса старатеља - и ово може бити основ за одвођење деце.

Забележени су случајеви када су Украјинке напуштале децу у породилиштима, њиховим старатељима су дијагностиковане менталне сметње, било је и случаја када је у Француској двоје мале деце одведено на локалну негу након што је њихова мајка извршила самоубиство.

Амбасада сада ради на враћању деце и давању старатељства њиховој баки.

Да ли је ово могуће?

„Како је све то могуће? Ми смо били привремено смештени овде, ово је украјинско дете. Украјина не треба да седи по страни док јој одузимају децу", огорчена је Татјана.

Она каже да не разуме са којим правом друга земља одузима украјинску децу од њихових законских старатеља и родитеља.

Још не зна када ће следећег пута видети сина.

Правно, земље које су пружиле уточиште Украјинцима имају ово право, каже Александар Губин, заменик председника комитета украјинског адвокатског удружења за грађанско, породично и наследно право.

Он напомиње да између Украјине и земаља ЕУ постоји документ Хашка конвенција о надлежности, применљивом праву, признавању, примени и сарадњи у погледу родитељске одговорности и мера заштите деце од 19. октобра 1996. године.

Према њему, промена земље пребивалишта подразумева и промену надлежности.

„Према томе, наши суграђани, који живе у иностранству, можда не знају да они и њихова деца већ подлежу директном дејству закона земље у којој се налазе", објашњава Губин.

Канцеларија омбудсмана за децу у Пољској, у одговору украјинском сервису ББЦ-ја, потврђује да уколико старатељи или родитељи нису у могућности да се правилно брину о детету, Пољска има право да одузме децу и премести их локалним старатељима.

„Могућност да се дете стави под старатељство када је његово добро угрожено односи се на сву децу у Пољској, без обзира на њихово држављанство", кажу из канцеларије.

Истовремено, друге земље треба да упамте да су деца избеглице и њихове породице у тешкој ситуацији, рекао је за ББЦ украјински сервис Арон Гринберг, регионални саветник за заштиту деце у Канцеларији УНИЦЕФ-а за Европу и Централну Азију.

У многим случајевима, додаје, могло би да се спречи одузимање деце родитељима ако би те породице добиле одговарајућу подршку од земаља домаћина.

„Одузимање деце родитељима је озбиљна одлука са значајним последицама по животе и добробит деце. Увек мора бити чврсто и видљиво засновано на најбољем интересу детета", објашњава он.

Ако надлежни органи ипак утврде да је такво раздвајање у најбољем интересу детета, онда треба што активније промовисати контакт са породицом како би се породица брже спојила, напомиње Гринберг.

Ограничавање таквих сусрета је могуће само ако је то у интересу детета, на пример, ако је у питању његова безбедност.

Лоши закони или лоши родитељи?

Упркос свему, украјинско законодавство у вези са дечјим правима је прилично добро, уверавају стручњаци.

Кључна разлика је у томе што, за разлику од Украјине, у европским земљама ово законодавство заправо функционише.

Постоји регулаторни оквир и јасни и разумљиви алгоритми како поступити у датој ситуацији, објашњава Василиса Дибајло.

Осим тога, у Украјини не постоји устаљена традиција да је добробит деце ствар не само њихових родитеља, већ и друштва и државе.

Према њеним речима, ако се у Европи одмах примети и пријави модрица на телу или неодговарајући третман деце - то ради васпитач, лекар, васпитач или комшија - а у Украјини често затварају очи на такве ствари.

Премда, и украјинско законодавство такође каже да свако ко сазна за било који облик насиља над децом мора одмах обавестити надлежне.

„То су културолошке карактеристике или питања у вези са применом закона, али овде то највероватније не би пријавили. Многи Украјинци мисле да је боље не износити прљав веш у јавност, него сакрити га, прећутати", каже Дибајло.

Елена Розвадовскаја признаје да за украјинске родитеље механизми у Европи могу да изгледају „превише агресивни", али функционишу.

„Дете не може да се брани пред одраслом особом, посебно ако су родитељи", примећује Розвадовскаја.

„Штавише, он то може сматрати делом норме. За закон не постоји ни мање ни веће насиље - модрица по руци, шамар по глави или врисак. Тукли су ме до пола или ме једноставно вукли за руку. Све је то насиље".

Чињеница да се у неким државама у случају и најмањег питања дете одмах удаљи из породице део је система превенције и превенције насиља, када је кључ учинити све да се спречи најгоре.

„Не постоји закон у Европи који лови родитеље да им одузму децу", каже она.

„Али они верују да је наговештај да нешто није у реду довољан да се то одмах схвати.

„А у нашој земљи случај може да лежи на суду годину дана чад и када су родитељи пребијали дете и када дете треба да им буде одузето јер постоји реална опасност по његов живот".

Сви стручњаци са којима је ББЦ украјински сервис разговарао саветују родитеље који су принуђени да се нађу у другим земљама да се добро упознају са законима и прописима тих земаља.

„Апсолутно је нормално да приђете директору у школи и објасните: нисмо планирали да дођемо, али хоћемо да се прилагодимо, кажите нам како да боље изградимо односе", објашњава Елена Розвадовскаја.

„Постепено сазнајте све и питајте директно, јер непознато највише узнемирава", додаје она.

Важно је схватити и да се у земљама северне и јужне Европе приступи донекле разликују.

Дакле, можда би било најбоље изабрати која је земља најпогоднија за живот.

Ако социјалне службе већ имају питања за вас, стручњаци саветују да ни у ком случају не показујете агресију.

Свако такво понашање је знак упозорења за социјалне службе, чак и ако је то оправдано огорчење и ако сте вођени жељом да заштитите дете.

„Родитељи из Украјине не разумеју зашто им се говори да се тестирају на дрогу. И зато се дешава да реагују агресивно", каже Нинел Омељаненко.

„Свака агресивна реакција доводи у питање психијатријско здравље родитеља, онда се они упућују психијатру, а то су процедуре, то су преводиоци, то дуго траје".

Ако је дете већ одузето или постоји таква реална претња, савет је да одмах контактирају локални конзулат Украјине, канцеларију комесара за људска права, локалне добротворне организације и заједнице.

Погледајте видео: Рускиње масовно иду у Аргентину да се породе

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]