Русија и Украјина: „Ово је као игра са смрћу“ - Украјинке које се боре на првој линији фронта, али и против сексизма у војсци

Украјинке се у све већем броју пријављују да би служиле у јединицама које се боре против Русије.

ББЦ је разговарао са три од 5.000 војникиња на првој линији фронта које се истовремено боре против непријатеља, али и сексистичких ставова у властитим редовима.

Витка, плавоока бринета вежба у теретани.

То ни по чему не би било изузетно да није чињенице да је према извештавању руских медија - она мртва.

Андријана Аректа је наредница специјалне јединице украјинских оружаних снага, која се тренутно припрема за повратак на фронт.

ББЦ је затекао Андријану у рехабилитационом центру у Украјини - на локацији коју не смемо да наведемо због њене безбедности - након што је била рањена противпешадијском мином у Херсонској области у децембру.

У многим текстуалним и видео извештајима на руском славе њену „смрт" у експлицитним детаљима.

„Објавили су да сам остала без ногу и руку, и да су ме убили", каже Андријана.

„Они су стручњаци за пропаганду."

У извештајима се појављују грозоморни описи ње као „џелата" и „елиминисане нацисткиње".

Оптуживши је за свирепост и садизам без икаквих представљених доказа, појавили су се убрзо након што је украјинска војска ушла у Херсон на југу после повлачења руских снага.

„Смешно ми је све то. Жива сам и бранићу своју земљу", каже она.

Осамнаест месеци од почетка руске инвазије, у оружаним снагама земље служи 60.000 жена.

Више од 42.000 су на војним положајима, међу којима 5.000 њих на првој линији фронта, рекло нам је украјинско Министарство одбране.

Додају да према украјинском закону ниједна жена не сме да буде регрутована против њене воље.

Али постоје одређене борбене улоге за које неки верују да их боље обављају жене.

„Дошла сам до командира и питала га: 'Шта могу најбоље да радим?' Одговорио ми је: 'Бићеш снајперисткиња'", присећа се Евгенија Емералд, која се у том својству борила на фронту све донедавно.

Она каже да се жене романтизују као снајперисткиње још од Другог светског рата, додавши да постоји веома практичан разлог за ту репутацију.

„Ако ће мушкарац и оклевати да ли да пуца или не, жена сигурно неће никада.

„Можда је то разлог зашто су жене те које рађају, а не мушкарци", додаје она, љуљушкајући тромесечну ћерку док разговарамо.

Ова тридесетједногодишњакиња која је прошла војну обуку након што је Русија извршила инвазију на Крим 2014. године, али се пријавила у војску тек 2022. године, била је власница јувелирске радње пре него што је избио рат.

Искористила је предузетничко искуство да промовише присуство Украјинки у војсци и стекла је велики број пратилаца на друштвеним мрежама.

Попут Андријане, Евгенија се у руским медијима често назива „мучитељком" и „нацисткињом", са стотинама извештаја у којима се говори о њеној улози на фронту као снајперисткињи и њеном приватном животу.

Рад снајперисте је посебно бруталан, каже Евгенија, и физички и психички.

„Зато што ви добро видите шта се дешава. Видите кад сте погодили мету. То је лични пакао за свакога ко то види на снајперском нишану."

Евгенија, као и друге жена са прве линије фронта са којима смо разговарали, не смеју да открију број мета које су погодиле.

Али Евгенија се сећа узаврелих емоција које је осетила кад је схватила да ће вероватно морати да убије некога.

„Тридесет секунди сам се само тресла, читаво тело ми је дрхтало и нисам могла да се зауставим.

„Било је то због свести о томе да ћу управо урадити нешто после чега нема повратка."

„Али ми нисмо дошли код њих са ратом. Они су дошли код нас."

Проценат жена у украјинској војсци је у порасту још од прве руске инвазије 2014. године, достигавши више од 15 одсто 2020. године.

Али док многе женске трупе служе у борбеним својствима против Русије, оне кажу да се води још једна битка у њиховим властитим редовима против сексистичких ставова.

Евгенија каже да се суочила са тим пре него што је стекла ауторитет и самопоуздање као снајперисткиња на првој линији фронта.

„Кад сам се тек придружила специјалним снагама, један од бораца ми је пришао и рекао: 'Девојко, шта ти тражиш овде? Иди кувај боршч.'

„Толико сам била увређена у том тренутку да сам помислила: 'Ти мора да се шалиш. Могу да будем у кухињи, али могу и да те нокаутирам'."

Још једна Евгенија, Велвка из добротворне организације Наоружајте жене сада, која пружа помоћ војникињама, слаже се с тим: „У друштву влада чврсто уверење да девојке одлазе у војску да нађу мужа."

Она каже да су јој жене причале и о случајевима физичког злостављања.

„Не можемо ни да замислимо размере овог проблема зато што не жели свака војникиња да прича о томе", каже она.

Украјинска заменица министра одбране Хана Маљар рекла је за ББЦ да је то „само неколицина случајева" у поређењу са „стотинама хиљада" мобилисаних.

Жене у украјинској војсци немају униформе одговарајуће за свој пол.

Оне задужују мушке камуфлажне униформе које им не пристају, а у то спада и мушко доње рубље и превелике цокуле и панцир.

Чак и Маљар признаје да је њена теренска униформа прављена за мушкарца, коју је морала да прекроји јер „није много висока".

Додаје да свечана униформа укључује ципеле са штиклом.

Ако жене у војсци желе да носе женске униформе, тренутно морају да купе властиту општу опрему преко интернета или да се ослоне на добротворне организације или краудфандинг.

Због тога је Андријана постала суоснивачица добротворне организације Ветеранка [Покрет украјинских ветеранки], која се залаже за равноправни статус женског војног особља, као и за реформу закона о украјинској војсци који би био усклађен са прописима западне војне алијансе НАТО.

Али Маљар каже да је влада постигла известан напредак.

Униформе за жене су направљене, тестиране и ући ће у масовну производњу у блиској будућности, мада није могла тачно да каже када.

Снајперисткиња Евгенија Емералд каже да упркос таквим проблемима, „рат нема род".

„Рат не мари да ли сте мушкарац или жена. Кад ракета погоди кућу, она не мари да ли је у њој било жена, мушкараца или деце - сви ће погинути.

„Исто је и на фронту - ако можете да будете ефикасни и жена сте, зашто не бисте бранили своју земљу и свој народ?".

У источној области Донбас, снајперисткиња Ирина у овом тренутку учествује у контраофанзиви.

Успели смо да остваримо кратку везу са њом током њених ретких тренутака одмора на бојишту.

Она би могла да послужи као пример реформи за које су многе војникиње толико вредно радиле - она је сада команданткиња чисто мушке јединице.

„Имиџ снајперисте је романтизован… и улепшан на филму. У стварности, то је мукотрпан посао."

Она описује како снајперисти леже непомично на земљи и до шест сати да би сачекали прави тренутак да пуцају, након чега долази до рапидне промене положаја.

„То вам је као игра са смрћу", додаје она.

Хиљаде жена које служе у војсци оставиле су за собом каријере баш као и породице.

Андријана је оставила посао консултанткиње Уједињених нација за родну равноправност при украјинском Министарству за ветеранска питања како би се прикључила украјинској војсци кад је Русија започела рат фебруара прошле године.

„Одузели су ми најбоље године живота", каже ова тридесетпетогодишњакиња.

Присетивши се времена пре рата, она додаје: „Могла сам да путујем и будем срећна, да градим каријеру, да имам свој сан."

Мајка дечака школског узраста, Андријана ми у сузама каже да није држала сина у наручју дуже од седам месеци.

Док ми показује његове слике на телефону, на лицу јој игра смешак, заменивши сузе.

Њу мотивише жеља да му обезбеди мирну будућност у властитој родној земљи - да не мора да ризикује живот борећи се као његови родитељи.

За разлику од Евгеније Емералд, која се пријавила у војску после руске потпуне инвазије прошле године, Андријана има претходног борбеног искуства.

Кад је 2014. године Русија први пут напала Украјину, припојивши Крим и извршивши инвазију на Донбас, напустила је посао маркетиншке менаџерке и придружила се једном од првих добровољачких батаљона - заједно са хиљадама других Украјинаца.

У оно време, војска је била мања него што је сада, и још се учила.

Москва и међународна организација за људска права Амнести интернешенел оптужили су батаљон Ајдар, у ком је Андријана служила, за кршења љуских права.

Али упркос захтеву украјинске владе, није пружен ниједан доказ који би поткрепио ту тврдњу.

Амнести је позвао украјинске власти да ставе добровољачке батаљоне под редован командни ланац и контролу, што су оне и учиниле.

Упркос томе што Андријана никада није била повезана ни са каквим прекршајима, и што је напустила Ајдар пре осам година, руски медији је непрестано оптужују за „садизам", не поткрепљујући то доказима.

У Украјини је она одликована за службу - добила је медаљу „за храброст" и другу као „народни херој".

Андријана, која је за ББЦ рекла да више није припадница Ајдара, каже да је осетила дужност да се поново пријави у војску на фронту 2022. године, јер је већ имала преко потребно искуство на бојишту.

Иако је украјинско Министарство одбране саопштило да не може да саопшти број погинулих у борбама због осетљивости ових информација за време рата, ББЦ је дошао до података који указују на то да су од почетка руске инвазије у борбама погинуле 93 украјинске војникиње.

Подаци, који су потекли од добротворне организације Наоружајте жене сада, говоре да је рањено њих више од 500.

Андријанин телефонски именик претворио се у списак мртвих.

„Изгубила сам више од 100 пријатеља. Не знам више ни колико телефонских бројева морам да обришем."

Али до сада плаћена цена већ је превисока да би се сада одустало, каже она - и окреће се да заврши рехабилитациони тренинг у теретани.

Погледајте видео са почетка рата:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]