Светско првенство у кошарци 2023: Могу ли дебитанти и аутсајдери да изненаде фаворите

Данас сви играју кошарку.

Ова прилагођена фраза са фудбалских стадиона, последњих деценија увелико живи и под кошевима широм света.

Иако многим репрезантацијама и даље недостају медаље са већих турнира, попут Светског првенства или Олимпијских игара, кошарка се свуда срчано прати, енергично игра и бескомпромисно воли.

Једна од њих је екипа Либана.

„Све репрезентације из Азије су специфичне, али Либанци имају у крви кошарку, воле је више него 'леба да једу", говори тренер Марко Филиповић, доскора помоћни тренер младог селектора Џада ел Хажеа у репрезентацији Либана која је у новембру обезбедила пласман на Светско првенство.

Он за ББЦ на српском каже да је кошарка у овој арапској држави на обали Средоземног мора главни спорт, да народ живи за њу, али да „хаос, паника, драма" наступају чим се изгуби прва утакмица.

На ужарену клупу је дошао почетком 2022, а први успешан тест положили су на Арапском првенству у Уједињеним Арапским Емиратима у фебруару освојивши га, да би потом уследио Азијски куп у Индонезији, у јулу, где су поражени у финалу од Аустралије кошем разлике.

На Мундобаскету у Јапану, Индонезији и на Филипинима, такмиче се 32 репрезентације, међу њима Србија, Словенија и Црна Гора из региона, као и браниоци титуле Шпанија, фаворити Сједињене Америчке Државе, Италија и други.

Али на азијски Далеки исток отпутовала су и четири дебитанта - Летонија и Грузија из Европе и афрички национални тимови Зеленортских Острва и Јужног Судана.

Јужни Судан је првој утакмици умало направио изненађење - био је надомак тријумфа над Порториком, али је поражен у продужецима.

Селекција Зеленортских Острва је сензационално тријумфовала над Венецуелом у другом колу групне фазе такмичења.

Место на Светском првенству у кошарци 2023. обезбедиле су и репрезентације којима нису дате превелике шансе, попут Ирана, Јордана, Обале Слоноваче, Египта, Мексика и осталих.

Са Балтика у бордо дресовима

Репрезентација Летоније је на дебију на Светским првенствима обезбедила пролаз у наредну фазу такмичења победом над Француском, у „групи смрти", како су је многи окарактерисали.

Балтичку репрезентацију предводе Давис Бертанс, некадашњи ас Партизана, који од 2019. наступа у америчкој НБА лиги - сада за Оклахому Тандер, и његов брат Даирис.

Пут главног града Индонезије, Џакарте, од истакнутих летонских кошаркаша пошли су још Родионс Куруцс, такође бивше крило Партизана, Роландс Шмитс и Артурс Жагарс, који је био најефикаснији играч у бордо дресу против Француске са 22 поена.

Иако су на Мундобаскет отпутовали без повређеног НБА крилног центра Кристпаса Порзингиса, главног адута у квалификацијама, тада из редова Вашинтон Визардса, сада у дресу Бостон Селтикса, остварили су, по многима, неочекивани успех пласманом у други круг такмичења.

Српски тренер Ненад Трајковић дошао је на место селектора ове репрезентације 2008. године, када су тамошње кошаркашке прилике биле знатно другачије.

„Имали су неку идеју, али много пропуштених талената", говори искусни кошаркашки стручњак за ББЦ на српском.

Трајковић каже да је прво направио репрезентације А и Б, а затим једну од оба састава, после чега су „кренули мало озбиљније да размишљају о кошарци".

У репрезентацији је тада имао на располагању Андриса Биедринша, играча Голден Стејт Вориорса, али не и суспендованог, наводно због дроге, Каспарса Камбалу, талентованог центра који се у паузи бавио и боксом.

Његово искуство у вођењу ове прибалтичке земље говори да „не улажу много у кошарку, да квалитет није добар и да немају задовољавајуће буџете".

„Нису толико загрејани нити за један спорт, публика долази само када је нека квалитетна утакмица, па се напуни до 5.000 или 6.000 људи", присећа се Трајковић.

Додаје да Летонци јесу такмичари, али да се нису скроз уклапали у његову филозофију кошарке да морају бити играчи како на терену, тако и ван њега.

„Они ван терена воле и да попију, тако да не дођу на тренинг.

„Нису дисциплиновани и то им је највећи проблем ван терена и дан данас, не верујем да то може да се промени", оцењује искусни тренер.

Дебитант са Кавказа

На Мундобаскету 2023. дебитује још једна европска и бивша совјетска република - Грузија.

Искусни тим предводе крилни центар Торнике Шенгелија и центар Гиорги Шермадини, тешкаши који су умногоме допринели да се њихова репрезентација пласира на Мундобаскет, пружајући одличне партије у квалификацијама.

Репрезентацију води грчки стручњак Илијас Зурос, некадашњи тренер подгоричке Будућности, чији је дрес својевремено носио и један од главних грузијских играча - Гога Битадзе, тренутни играч Орландо Меџика, где је прешао из Индијане Пејсерс.

Овај центар је неколико сезона провео и у Србији играјући за КК Смедерево 1953 и Мегу, у периоду од 2016. до 2019.

У грузијским редовима је још један НБА играч - Александер Мамукелашвили из Сан Антонио Спарса, иначе рођен у Њујорку (САД).

Важне карике у репрезентативном ланцу су и Дуда Санадзе, који је доскора играо за чачански Борац, натурализовани Американац Тад Мекфаден, као и млади плејмејкер Рати Андроникашвили.

Најмања и најмлађа држава први пут на Светском у кошарци

Пласманом Зеленортских Острва на овогодишњи Мундобаскет, ова афричка репрезентација исписује нове стране кошаркашке историје као најмања држава по броју становника којој је то пошло за руком.

На претходном Светском првенству, тај рекорд је поставила Црна Гора, али их је сада претекла држава смештена на архипелагу у Атлантском океану, удаљеном више од 500 километара од афричког копна, са нешто више од 550.000 становника.

Најпознатије име у редовима најлошије пласиране репрезентације на ФИБА-иној ранг листи (64. место), сигурно је Валтер Еди Таварес.

Место у тиму састављеном углавном од ветерана нашли су се, између осталог, и Иван и Жоел Алмеида, Фидел Мендонка и Кенети Мендес, као и Жоао Бетињо Гомеш, који је био најбољи стрелац са 22 поена у мечу где су дебитанти славили над репрезентацијом Венецуеле.

Највећи успех репрезентација Зеленортских Острва, земље која је пре нешто мање од пола века стекла независност од Португала, је бронза на Првенству Африке 2007. и четврто место пре две године у Руанди.

Њихова кошаркашка федерација је средином августа покренула акцију прикупљања средстава за одлазак на Мундобаскет, када су кошаркаши Зеленортских Острва гостовали у Сједињеним Државама.

Поред најмање, на овогодишњем Светског првенству у кошарци наступа и најмлађа држава на свету - Јужни Судан, настала 2011. одвајањем од Судана.

Ова афричка репрезентација игра у групи Б, на Филипинима, са фаворитом Србијом, Кином и Порториком.

Тренер екипе је Ројал Ајви, некадашњи амерички НБА кошаркаш, док играчко језгро чине капитен Куани Куани, Нуни Омот, Денф Акут и Мариал Шајок.

На Мундобаскет са Јужним Суданом допутовала су и два кошаркаша са искуством играња у НБА лиги - Венјен Гебријел и Карлик Џонс, који је у поразу од Порторика у првом колу постигао чак 35 поена, готово троструко више од колеге из репрезентације и престижне америчке лиге.

Џонс је био и најбољи стрелац Јужног Судана у историјској победи над Кином, уједно и првој на Светским првенствима.

Ова млада афричка репрезентација, чија држава постоји тек три Светска првенства, наступала је само на једном великом кошаркашком турниру.

Било је то пре две година на Афричком купу у Руанди, где је заузела седмо место.

Либан: Богови у земљи

Либан се после 13 година паузе поново нашао на Светском првенству у кошарци.

На том путу водио их је млади селектор Џад ел Хаже, а велику заслугу има и његов помоћник, српски тренер Марко Филиповић.

Двојица тренера су се упознала када је Београђанин стигао у либанску престоницу Бејрут 2021. из Палестине, где је водио њихов национални тим.

Дошао је у кошаркашки клуб Динамо Либан из Бејрута који је тренирао Хаже и одмах су, каже, „кликнули".

Сарадњу су наставили почетком 2022. у репрезентацији, кад је Либанац прихватио место селектора, али уз услов да Филиповић крене са њим.

„Рекао ми је: 'Мислим да можемо нешто заједно да направимо, братски да засучемо рукаве, ти знаш да ја нисам сујетан и да хоћу да послушам савет'", говори српски тренер.

Тако је и било - освојили су Арапско првенство, сребро на Азијском шампионату и одвели екипу на Мундобаскет.

Иначе, безмало цео тим Либана игра у домаћој лиги, која важи за најјачу на Блиском истоку, према Филиповићевим речима, где је главна звезда Ваел Аракжи, најкориснији играч Азијског првенства прошле године.

Уз њега, велике наде се полажу и у Али Хајдара, Серђа Ел Дарвиша, Амира Сауда и друге.

„Они су у земљи богови и зарађују озбиљне цифре", додаје српски тренер.

Тиму се недавно придружио и натурализовани Американац - Омари Спелман, некадашњи НБА играч Атланте Хоукс и Голден Стејт Вориорса.

Као ману, не само у Либану, већ у читавом региону, Филиповић издваја и лошу организацију такмичења, посебно млађих категорија.

А њихову репрезентацију, додаје, још једна мука мори - менталитет играча унутар тима.

„Јако су осетљиви, у стању су да преко ноће растуре све што су градили.

„Да сам био сам у овој мисији, не бих могао ово да урадим, без обзира што кошарка није спорна", каже

Проблем на међународном нивоу је и недовољна конкурентност јер је „све већа разлика између европске и азијске кошарке".

„У телима, напорима, начинима схватањима.

„Европљанин је научен да игра у два правца, већина се такмичи у Америци или Евролиги, а код азијских и афричких тимови нема спаринга, фајта на тренингу, те самим тим не могу да напредују", закључује.

Добра центарска линија и задовољавајући бекови Јордана

Филиповић је у априлу 2023. преузео млађе категорије Јордана, још једне азијске репрезентације која је обезбедила учешће на Мундобаскету.

Каже да је, за разлику од Либана, у овој земљи фудбал на првом месту, а кошарка у повоју.

Лига је, додаје, састављена од неколико тимова, са децом се махом ради на кошаркашким академијама, а тренира се у халама, никако на отвореном.

„Тамо је јако вруће, углавном нема кошаркашких игралишта напољу или ако данас направимо отворени терен, сутра ће да поскидају конструкције, само због фудбала", тврди Филиповић.

Јордан је до сада учествовао два пута на Мундобаскету - 2010. у Турској и 2019. у Кини, где су забележили једину победу досад на Светским првенствима над Сенегалом пошто су испали из групне фазе.

Блискоисточни тим предводи тешки центар Ахмад Ал-Дваири, некадашњи играч турског Фенербахчеа, у тој земљи познат и под именом Ахмет Дувериоглу, док највише кошева даје Ронде Холис Џеферсон, некадашњи НБА играч.

Поред њих, запажене партије у репрезентације остварили су, између осталих, и Фреди Ибрахим, као и Зајед Абас, ветеран у дресу Јордана, пореклом из Палестине.

Филиповић сматра да ова репрезентација располаже добром центарском линијом, уз два до три задовољавајућа бека.

„Јорданци су ове године путовали по целом свету, кренули су негде средином јуна припреме, ишли по камповима и играли утакмице.

„Они кроз те утакмице добијају нешто што немају у лиги", објашњава српски тренер.

Иран - фудбал, рвање, па кошарка

Најбоље пласирана азијска репрезентација на ФИБА-иној ранг листи је Иран, који се тренутно налази на 22. месту.

Њиховом тиму је ово четврто узастопно учешће на Мундобаскету, где су остварили укупно четири победе.

И овог пута такмичење завршавају у групној фази, после пораза од Бразила и Обале Слоноваче, док их очекује још један меч са фаворитом Шпанијом.

Главни адути турског тренера Хакана Демира, који води репрезентацију Ирана, били су Бехнам Јахчали и ветерани Арслан Каземи и Хамед Хадади.

Легендарни Хадади је први Иранац који је играо у НБА лиги - пет сезона је наступао у дресу Мемфис Гризлиса и неколико месеци у Финикс Сансу.

Остатак каријере је, између осталог, провео у Кини и Ирану, а наводно је пре Америке требало да заигра за београдски Партизан.

Ненад Трајковић је 2003. водио репрезентацију Ирана на Азијском првенству у Кини, али без Хададија у њиховим редовима.

„Отишли смо без њега јер није био дисциплинован, није се појавио на кампу и нисам га повео.

„Иако је био млад, 18 година је имао, био је чудо за Азију", присећа се српски стручњак.

И без њега направили су „добру екипу и хемију", и напослетку завршили на петом месту, што Трајковић описује као велики успех.

После тога је, додаје, кренула експанзија њихове кошарке.

У наредних пет година, на клупи Ирана сменила су се тројица српских тренера - Владимир Бошњак, Рајко Тороман и Веселин Матић Тоза.

„Све је то наша заслуга, сви тренери који су тада били помоћници нашим, сада воде репрезентације.

„Много су научили од нас и мислим да треба да се врате поново нашим тренерима", сматра Трајковић.

Српски тренер каже за Иранце да су „врло дисциплинована нација, која има велику културу и много пажње посвећује спорту".

На првом месту је фудбал, затим рвање, па онда кошарка.

Имају, додаје, добре услове за рад, а тренира се и вежба у спортском комплексу Азади где се налази стадион, хале, апартмани и други објекти.

„Мало су пали у смени генерација, али су у Азији и даље једни од бољих", закључује Трајковић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]