Сиријска беба из земљотреса: „Плашили смо се да ће нам одузети Афру“

Кад је Афра пронађена у кршу срушене зграде у Сирији, пупчаном врпцом је још увек била везана за мајку, која је умрла непосредно након што се породила.

Видео снимак бебиног невероватног спасавања из земљотреса у фебруару опчинио је читав свет.

Она је од тада остварила изузетак опоравак.

Данас Афра има шест месеци - и типична је срећна и здрава беба.

Њена тетка и теча одгајају је заједно са њихових седморо деце у сиријском граду Џиндајрису, недалеко од турске границе.

„И даље је веома мала, али ме подсећа на њеног оца и њену сестру Навару, нарочито њен осмех. И они су погинули у земљотресу", каже њен ујак Халил Ал Савади док љуља насмејану бебу у њеној љуљашци.

„Често су проводили време код нас. Она нам не прави никаквих проблема."

Шестог фебруара, непосредно након што је разорни земљотрес погодио Џиндајрис, Африној мајци су започели трудови и она се породила под рушевинама властитог дома.

Умрла је пре него што су је нашли спасиоци.

Беба Афра је била једина чланица њене ближе фамилије која је преживела, њен отац Абу Рудаина и четворо њене браће и сестара такође су изгубили животе.

„Видели смо да се кућа Абу Рудаине срушила", каже Халил.

„Моја жена је почела да нариче: 'Мој брат, мој брат.'"

Халил се живо сећа тренутка кад је извукао Афру из рушевина:

„Кров се срушио на њих. Неко ме је позвао и рекао ми да су пронашли женино тело.

„Чим сам стигао, почео сам да копам, а онда сам чуо глас. Била је то беба Афра, још повезана са мајком.

„Чврсто смо решили да је спасемо, знали смо да ће нам она бити једина преостала успомена на читаву њену породицу."

Драматични снимак спасавања подељен је на друштвеним мрежама и постао виралан.

Беба је пребачена у болницу и испрва је добила име Аја, што значи „чудо" на арапском.

Лекар који се старао о њој рекао је да је имала чворуге и модрице, и да је једва дисала.

Шест месеци касније, те повреде се више не виде.

„Одмах после земљотреса, имала је неких проблема са плућима због прашине из рушевина, али је сада њено здравље сјајно", каже Калил.

„Одвео сам је код доктора да је прегледа и сада је њено здравље 100 одсто савршено."

Али протеклих шест месеци било је тешко.

Док је Афра била у болници, хиљаде људи из читавог света је нудило да је усвоји, па су Калил и његова супруга Хала морали да докажу да су стварно родбина пре него што им је дозвољено да се старају о њој.

„Осећао сам да не желе да нам дају Афру", каже он.

Хала је морала да прође тестирање ДНК.

„Испочетка је то само била анализа крви, а онда су нас недељу дана касније поново звали.

„Узели су од моје жене још један узорак крви и косе. Прошло је чак 10 дана пре него што су нам се поново јавили."

Било је толико интересовања за Африну причу да су се Халил и његова породица плашили да би, док чекају на резултате ДНК, неко могао да је отме.

Провели су у болници највише времена што су могли и предузели додатне мере опреза.

„И цивилна и војна полиција су нам помагали да је заштитимо", каже он.

„Било их је много. Одсели су у просторији поред Африне и мотрили су на њу дању и ноћу."

Кад су стигли резултати ДНК, потврдили су да је Хала крвна сродница - сестра Африног оца - и девојчица је отпуштена из болнице.

Једна од првих ствари које су Халил и Хала урадили била је да јој дају ново име - назвали су је Афра по њеној мајци.

„Она је сада једна од моје деце", каже Халил.

„Не могу да проведем превише времена раздвојен од ње.

„Кад одрасте, испричаћу јој шта се десило и показати јој слике њене мајке, оца и браће и сестара.

„Сахранили смо их наредног дана у оближњем селу по имену Хаџ Искандар, где је Цивилна заштита ископала масовне гробнице."

Хала је била трудна истовремено кад и Африна мајка и три дана након што је рођена Афра, Хала је такође родила девојчицу.

Назвали су је Ата по још једној тетки која је умрла у земљотресу.

Али њихов дом у Џиндајрису је био толико тешко оштећен да више нису могли да живе у њему.

„Има велике пукотине и није безбедно", каже Халил.

„Изгубио сам кућу и кола, било је то као враћање на нулу. Не могу да приуштим ни да пошаљем децу у школу."

Живели су два месеца у шатору у кампу, где је живот био „изузетно тежак, било је веома топло и имали смо две бебе о којима смо морали да се старамо".

Породица је коначно успела да пронађе кућу за изнајмљивање у којој сада живи, али се плаши да неће моћи дуго ту да остане.

„Веома је скупо и не знам да ли ћемо успети да је задржимо још дуго јер је потребна власнику", каже Халил.

Људи су им понудили да им помогну да се преселе у Уједињене Арапске Емирате или Велику Британију, али он их је одбио.

„Искрено, и даље сам се плашио да ће, ако одемо у иностранство, да нам одузму Афру."

Он нас подсећа да „у Џиндајрису има људи који живе у горим условима".

Његов родни град био је један од најгоре погођених у земљотресу и хиљаде других породица се нашла у сличним недаћама.

Свеукупно, у Турској и Сирији погинуло је више од 50.000 људи - најмање 4.500 у северозападној Сирији, где је процењено да је расељено 50.000 породица, према подацима Уједињених нација.

Испоручивање помоћи за четири милиона људи који живе у овој области под контролом побуњеника у Сирији изузетно је тешко, зато што је већина породица ту већ расељена у дванаестогодишњем рату.

Фотографије: Мухамед Кефарнабел

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]