ББЦ са мигрантима који су спремни на најопасније ризике само да би дошли до европског копна

Број чамаца који превозе мигранте из северне Африке преко Средоземног мора брзо расте, али је Европи све теже да се помири са овим масовним кретањем људи.

Ник Робинсон, водитељ ББЦ програма Тудеј провео је недељу дана гледајући изблиза утицај избеглица из Африке све до Немачке.

Тунис у северној Африци је сада лансирна рампа за већину миграната који путују ризичним путем преко Средоземног мора.

Тамо налазим наде и снове, као и очај.

„Само желим да будем кошаркаш", каже Мохамед, који је прешао 5.000 километара од домовине, Сијера Леонеа.

„Знам да бих био доба и желим то да урадим за своју породицу. Мој сан је да одем у Сједињене Државе да играм кошарку", додаје.

Док говори, лице му се озари.

Ипак, само неколико миља низ обалу подсећа на ризике које је он, заједно са десетинама хиљада других, спреман да преузме.

Рибарске мреже су на пристаништу луке Ла Луса.

Али су овде пречесто дневни улови мртва тела миграната који су страдали када су њихови лоше направљени чамци потонули или су се преврнули.

Вахид Дахеч познат је овде као „проналазач лешева".

Људи му кажу када пронађу тело, а он јави властима.

То је његова дужност, каже ми.

Када су неки локални дечаци недавно отишли на купање, наишли су на тело мртве бебе.

Ипак, не недостаје људи спремних да плате огромне суме да би се укрцали на те чамце.

Већина иде у Италију.

Ове године до сада је путовало више од 72.000 људи, што је дупло више од броја оних који су успели прошле године.

Пораст углавном чине подсахарски Африканци који очајнички желе да побегну са континента.

А они мењају политику Европе.

Италија има нову десничарску премијерку, Ђорђу Мелони, која је изабрана уз обећање о поморској блокади, њена верзија обећања Ришија Сунака да ће „зауставити чамце" који прелазе Ламанш.

На Сицилији, где већина оних који долазе из Африке пристижу, разговарам са једним од Мелонијиних савезника, новоизабраним градоначелником Катаније, Енриком Трантином.

Каже ми да је лицемерно очекивати да се његов родни регион носи са тренутним приливом избеглица:

„Немогуће је да они могу да дођу овде и да сви имају подршку која им је потребна да би имали бољи живот", додаје.

Мелони, некада избегавана због корена у италијанској крајњој десници, сада је прихваћен као део „Тима Европе".

Тако ју је представила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, када јој се придружила на недавном путовању у Тунис.

ЕУ предвиђа до 1.9 милијарди евра помоћи ако председник Туниса Каис Саид помогне да се чамци зауставе, што је контраверзно јер је Саид оптужен за распиривање расне мржње.

Раније ове године је сугерисао да је у његовој земљи постојала завера да се локални Арапи замени црним Африканцима.

Не буди се само на Медитерану антимигрантско расположење.

У Немачкој, крајње десничарска партија АфД је у успону.

Недавна анкета их је поставила раме уз раме са владајућим социјалдемократама канцелара Шолца, што је врло битно јер приближавају важни избори.

Розенхајм у немачкој покрајини Баварској, неколико километара од аустријске границе, прва је станица за многе мигранте који долазе у земљу.

Овде је 2015. године хиљаде сиријских избеглица направило први корак на немачком тлу.

Земља је у тој кризи дочекала више од милион избеглица.

Локална градоначелница Андреа Марц из конзервативне странке ЦСУ каже ми да се због редова за здравствену заштиту, места у вртићима и стамбеним јединицама гласачи лако могу уверити да су криви мигранти.

Иронија је да је Европи, посебно Италији и Немачкој, потребно више људи и више радника.

Влада у Берлину мисли оно што је раније било незамисливо и предлаже да се тражиоцима азила који су већ у Немачкој, а којима је забрањено да раде док се њихови захтеви не процесуирају, омогући брз приступ радном односу како би се решио „очајнички" недостатак радне снаге.

Али баш као што бизниси широм Европе вапе за још радника, гласачи широм Европе врше притисак на политичаре да сопствене грађане ставе на прво место.

Холандска влада је пала прошле недеље јер владајућа коалиција није могла да се договори о новим ограничењима имиграције, а некада убер-либералне скандинавске земље такође су усвојиле оштрију политику.

Влада Данске, коју предводе социјалдемократе, усвојила је закон 2021. године који јој омогућава премештање тражиоца азила у земље ван ЕУ док се њихови случајеви разматрају.

Мало ко не би био дирнут сновима о којима многи мигранти говоре, било да се ради о професионалном игрању кошарке, слању новца породици која је у невољи или једноставно о бегу од рата и насиља.

Али та симпатија према појединцима није се претворила у колективну спремност да се Европа отвори за оне који желе да дођу.

Ако ништа друго, управо обрнуто.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]