Здравље: Смрт трудне америчке атлетичарке упозорава на фатално стање - еклампсију

Џамара Брукс-Пармер кренула је у куповину са супругом.

Била је у осмом месецу трудноће, носећи близанце.

Један сасвим обичан дан у Мајамију на Флориди, за будућу маму која је пред порођајем.

Међутим, нешто ипак није било у реду.

„Тог јутра сам имала главобољу као никада до сада, попила сам лекове против болова и одспавала.

„Али сам по доласку у продавницу осетила благи бол и рекла мужу да настави куповину са пријатељем, а да ћу се ја одморити на клупи", препричава Џамара.

Њен муж је, угледавши њено бледо лице, знао да је она озбиљно болесна.

На путу до аутомобила, Џамара је добила болове и хитно је пребачена у болницу.

Током хитног царског реза, она је имала још три напада.

„Следеће чега се сећам је буђење у болничкој соби за опоравак.

Џамари је дијагностикована еклампсија, потенцијално фатално стање високог крвног притиска који изазива нападе.

Била је изненађена.

Никада јој раније нису утврдили прееклампсију, сродно али мање опасно стање које иначе претходи еклампсији.

Шта су еклампсија и прееклампсија?

Преекампсија се јавља у другој половини трудноће и указује на висок крвни притисак и присуство протеина у мокраћи.

Уколико будућа мајка иде на рутинске пренаталне прегледа, болест се може утврдити, наводе из Националне здравствене службе Уједињеног Краљевства (НХС).

Како кажу, у већини случајева прееклампсија не изазива проблеме али је потребно да се пажљиво прати.

Уколико се ово стање не утврди и не прати, може доћи до озбиљнијих компликација еклампсије и појаве синдрома ХЕЛП.

О еклампсији се све више прича после изненадне смрти америчке олимпијске атлетичарке Тори Боуви у осмом месецу трудноће.

Ово стање несразмерно погађа Афроамериканке у Сједињеним Државама и можда је допринело да премине светска шампионка у спринту, која је 2016. освојила злато на Олимпијским играма.

Прееклампсија је током трудноће утврђена и Боувијевим колегиницама Алисон Феликс и Тијани Бартолети.

И оне су Афроамериканке.

Нема поуздане статистике, али се сматра да ово стање погађа три до осам одсто трудница широм света.

Протеини у мокраћи, јаке главобоље, проблеми са видом, бол испод ребара, мучнина или повраћање или изненадно отицање руку, стопала или лица јесу неки од најчешћих симптома.

Подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести показују да се прееклампсија јавља код Афроамериканки 60 одсто више у односу на жене беле пути.

Џамара је Афроамериканка и каже да су неке њене симптоме игнорисали.

„Отицала сам много и када год бих поменула докторима они би то преписивали чињеници да 'носим двоје и да се задржава много течности', додајући да само треба да се хидрирам."

Током опоравка, Џамара је открила да је била близу смрти.

„Када сам се пробудила, видела сам мајку поре себе.

„Рекла ми је: 'Морали су да те породе, или ти или бебе или сви заједно'", препричава Џамара.

Пет година касније, 2015, она је поново затруднела, али су се јавили слични симптоми као и током прве.

Њено искуство је тог пута било боље.

Њена докторка је била Афроамериканка.

Џамара каже и да је била знатно свеснија стања али и да се докторка много више залагала за њу.

Расни елемент се не може игнорисати, сматра она.

„У 34. недељи трудноће, када сам имала висок притиска, докторка није губила време и породила ме је.

„Сада настојим да подижем свест у мојој заједници, о стањима о којима раније ништа нисам знала, а могу животно да вас угрозе."

Жене црне пути су у ризику

Џамара је у групи за подршку особа са еклампсијом упознала Ебони Форд из Вашингтона.

Ебони има 36 година и пре два месеца се породила пре времена и добила друго дете Романа

У тренутку када се спрема да исприча трауматично искуство трудноће и порођаја чува сопствену „чудотворну бебу",

Ебони је такође Афроамериканка и еклампсија јој је утврђена током прве трудноће са ћерком Рајн пре пет година.

„У 25. недељи, приметила сам да ми зглобови мало отичу, на једној контроли крвни притисак ми је баш био висок и забринула сам се, чекајући резултате анализе крви, али ми је моја докторка рекла да је 'све у реду'.

„Стопала и руке су ми знатно отицали, бурму нисам могла да скинем, нисам могла ни да дишем како треба, све више ми се маглило пред очима и имала сам утисак као да ми неко седи на грудима", присећа се Ебони.

Била је тек у 26. недељи, али је отишла у болницу.

„Сазнала сам да ми је крвни притисак 262 на 154 и докторка ми је рекла да не може да разуме како сам уопште будна.

НХС наводи да се сматра да је идеалан крвни притисак између 90 и 60 и 120 преко 80.

„Док сам телефон обавештавала породицу, почела сам да крварим. Испоставили се да ми органи отказују."

Тестови су открили да Ебони има ХЕЛП синдром, редак поремећај јетре и згрушавања крви који може да утиче на труднице, а последично и да изазове сепсу и отказивање органа.

„Одлучили су да ме после 26. недеље и пет дана породе царским резом, претходно су ме ставили у индуковану кому.

„У том тренутку сам се буквално борила за живот и последње чега се сећам да је да сам рекла мужу да га волим и сећам се да сам само плакала", присећа се Ебони.

Њена ћерка је рођена са мање 880 грама.

„Мислим да су моју прееклампсију занемарили.

„Моја докторка није озбиљно схватала да имам висок крвни притисак и није чак ни желела да радимо анализе крви те недеље, била је пасивна."

Чекала је скоро четири године пре него што је опет покушала да затрудни.

Овог пута, Ебони је одлучио да има другачији тим за негу.

„Изложили су ми план и указали на које симптоме треба да пазим.

„У 30. недељи трудноћи поново сам почела да осећам симптоме прееклампсије и открили смо да беба више не расте и налази се у четвртом перцентилу.

„Плацента више није радила правилно и морала сам да останем у болници недељама како би ме надгледали, да би се у 31. недељи појавили проблеми са дисањем", описује Ебони недеље пре другог порођаја.

Њени доктори су одлучили да је породе у 31. недељи, 6. априла ове године.

Син Рома се родио са 910 грама.

Смртност мајки

Џамара и Ебони су преживеле, али многе жене нису.

Око 70.000 и 500.000 беба премине сваке године широм света услед компликација изазваних прееклампсијом, подаци су Центра за контролу и превенцију болести.

„Еклампсија је болест коју изазива плацента, орган који снабдева бебу кисеоником и хранљивим материјама док је у стомаку", објашњава Ману Ватиш, професор акушерства на Универзитету Оксфорд у Великој Британији.

„Када жена има нападе, постаје невероватно тешко стабилизовати је, породити је и уверити се да је мајка добро.

„Јасно је да постоје неки елементи у биологији трудноће који се разликују код жена црне боје коже.

„Ако сте у Африци, приметан је одређени степен неухрањености, недостатак више хранљивих материја и минерала и ваша расна предиспозиција и црначко порекло повећавају ризик од развоја болести."

Америчко министарство здравља наводи да је неколико фактора који утичу на развој и појаву ових стања као што су структурални расизам, имплицитна пристрасност и варијације у квалитету пренаталне неге.

Професор Ватиш каже да је сведочио таквим предрасудама током рада.

„Виђао сам како се отпуштају људи црног и азијског порекла, да се њихове бриге игноришу, да не добијају ништа против болова, као што је случај са људима беле пути.

„Свеприсутно је понашање особља које обично ставља Афроамериканке или Азијаткиње у неповољан положај", додаје он.

Ебони каже да је срећна што је имала добар пренатални тим који је водио рачуна о њеним бојазнима.

„Увек бих препоручила женама да изаберу тим за подршку како би њихова забринутост и чула.

„Један пасивни састанак готово да ме је коштао живота."

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]