Русија и Украјина: Да ли би Путин стварно могао да се игра нуклеарног рулета

Откако је руски председник Владимир Путин дао наређење за инвазију на Украјину, питање које себи постављамо јесте и да ли би у том рату Кремљ био спреман да посегне за нуклеарном картом?

Џозеф Бајден, председник Америке, не искључује ту могућност.

„Брине ме да ће Путин употребити тактично нуклеарно оружје", изјавио је Бајден пре неколико дана.

Он верује да је опасност „стварна".

Не знам да ли Бајден чита руски часопис Профил.

Ако чита, разумели бисте зашто је забринут.

Прошле недеље, Профил је објавио чланак истакнутог руског стручњака за спољну и одбрамбену политику Сергеја Караганова.

Ратоборни Караганов је почасни председник Председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

Укратко, добро је повезан са људима на власти.

Његов аргумент гласи овако.

Да би „сломила вољу Запада", Русија „ће морати да учини нуклеарно одвраћање убедљивим аргументом снижавањем прага за употребу нуклеарног оружја".

„Непријатељи морају да знају да смо спремни да извршимо превентивни удар из одмазде за све њихове текуће и прошле чинове агресије како бисмо спречили прелазак у глобални термонуклеарни рат.

„Али шта ако се они не повуку? У том случају, мораћемо да гађамо гомилу мета у великом броју земаља како бисмо уразумили оне који су изгубили разум."

Од прошле године, навикли смо на звецкање нуклеарним оружјем из Москве.

А Путин је потврдио да је Русија већ распоредила први контингент тактичког нуклеарног наоружања у Белорусији, потез за који руски лидер каже да му је циљ да подсети свакога ко „размишља о томе да нас стратешки порази".

Али набрајање позитивних страна превентивног нуклеарног напада на Запад?

То је један сасвим нови ниво.

Изгледа да није свако у Русији сагласан са том идејом.

У дневном листу Комерсант недавно је објављен чланак „Нуклеарни рат је лош начин за решавање проблема".

Можда највећи еуфемизам свих времена.

Али оно што је фасцинантно у вези с овим чланком је да он сугерише да је расправа у Русији о томе када и да ли употребити нуклеарно оружје у рату у Украјини прешла у јавну сферу.

И да не иде баш све по вољи јастребова - оних најратоборнијих у и око Кремља.

Чланак у Комерсанту, друге групе московских стручњака за страну и одбрамбену политику, објашњава зашто они верују да Сергеј Караганов греши.

И то да опасно греши.

„Идеја да употреба нуклеарног оружја може да заустави ескалацију и реши стратешке проблеме које конвенционална војна средства нису постигла изузетно је упитна и, највероватније, потпуно погрешна", пишу Алексеј Арбатов, Константин Богданов и Дмитриј Стефанович из Центра за међународну безбедност - део стручне групе у склопу Руске академије наука.

„У савременој историји има много примера војних операција које су довеле до непредвидивих последица.

„Али у њима није било употребљено нуклеарно наоружање. Нуклеарни удар би подигао сукоб на потпуно нови ниво непредвидљивости и вишеструко подигао улог конфронтације.

„Радиоактивне рушевине до којих би играње 'нуклеарним рулетом' највероватније довеле најгори су могући темељи за градњу блиставе будућности.

„Најбоље би било да поклоници сензационалистичких идеја и опасног коцкања то не сметну с ума."

Што нас доводи до још једног питања које себи постављамо од почетка руског рата у Украјини: шта се, за име света, дешава?

Могуће је да је Карагановљев предлог за превентивни нуклеарни удар био толико шокантан да су други руски академици сматрали да не смеју то да оћуте.

Ако је заиста тако, то показује да, иако је руски медијска сцена тренутно под чврстом контролом државе, чак и уз актуелна ограничења, још увек има простора на неким платформама за сведену расправу и дискусију о одређеним темама.

Нарочито о тако важним темама као што је нуклеарни рат.

Или је могуће да је читава расправа осмишљена да привуче пажњу Запада да Путина представи у светлу доброг полицајца за разлику од Караганова као лошег.

На крају крајева, лидер Кремља није лично позвао на превентивни нуклеарни удар на Запад.

И зато је, гласио би тај потенцијални аргумент, можда боље сести и склопити примирје са њим, пре него што сви Караганови тврде струје преузму примат и стисну нуклеарно дугме.

Једно је јасно: јачањем антизападне реторике у Русији, и са контраофанзивом украјинске воске која је у току, нуклеарно питање неће тек тако нестати.

Шта је рекао Путин о нуклеарном оружју?

Још у марту прошле године, док је рат у Украјини тек био у почетној фази, Путин је упозорио да, ако се друге земље буду мешале у планове Русије, суочиће се са последицама са „каквим никад до сада нису".

То се нашироко протумачило као упозорење за НАТО да се војно не меша у рат у Украјини.

Путин је изјавио да је то реакција на „агресивне изјаве" појединих западних званичника који су помињали могућност активирања нуклеарног оружја.

Крајем прошле године, Путин је рекао да Русија неће напасти прва нуклеарним оружјем.

„Претња (од нуклеарног рата) расте, било би погрешно да то кријемо", упозорио је Путин тада у говору који је одржао из Москве путем видео линка.

Ипак, напоменуо је да Русија „ни под којим околностима" неће искористити ово оружје прва, као и да неће било коме претити њеним нуклеарним арсеналом.

„Нисмо полудели, свесни смо шта је нуклеарно оружје. Нећемо широм света махати овим оружјем као да је жилет", тврди руски председник.

Додао је да Русија има најмодерније и најнапредније нуклеарно оружје на планети и истакао је разлику између стратегије његове земље и оне коју спроводи Америка.

Вашингтон је, сматра он, отишао даље од Москве пошто је распоредио нуклеарно оружје на друге територије ван Америке.

„Немамо нуклеарно оружје, као ни тактичко, на тлу других земаља, али Американци имају - у Турској и у неколико других држава", објаснио је Путин, што је било пре размештања руског тактичног нуклеарног у Белорусију.

Руски председник је претходно напоменуо да руска нуклеарна доктрина дозвољава само употребу овог арсенала у циљу одбране земље.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]