Русија и Украјина: Нећемо напасти први, али ризик од избијања нуклеарног рата расте, каже Путин

Руски председник Владимир Путин сматра да ризик од избијања нуклеарног рата постаје све већи, али додаје Русија „није полудела" и да неће прва користити нуклеарно оружје.

Русија ће посегнути за оружјем за масовно уништење само ако буде принуђена да одговори на напад, каже Путин.

Рат у Украјини би могао да буде „дуготрајан процес", поручио је Путин на годишњем састанку Руског савета за људска права.

Званичници са Запада верују да је Путин у почетку очекивао брзу победу у Украјини.

Све се више преиспитује могућност да Москва употреби нуклеарно оружје од почетка руске инвазије у фебруару.

„Претња (од нуклеарног рата) расте, било би погрешно да то кријемо", упозорио је Путин у говору који је одржао из Москве путем видео линка.

Ипак, напоменуо је да Русија „ни под којим околностима" неће искористити ово оружје прва, као и да неће било коме претити њеним нуклеарним арсеналом.

„Нисмо полудели, свесни смо шта је нуклеарно оружје. Нећемо широм света махати овим оружјем као да је жилет", тврди руски председник.

Додао је да Русија има најмодерније и најнапредније нуклеарно оружје на планети и истакао је разлику између стратегије његове земље и оне коју спроводи Америка.

Вашингтон је, сматра он, отишао даље од Москве пошто је распоредио нуклеарно оружје на друге територије ван Америке.

„Немамо нуклеарно оружје, као ни тактичко, на тлу других земаља, али Американци имају - у Турској и у неколико других држава", објаснио је Путин.

Руски председник је претходно напоменуо да руска нуклеарна доктрина дозвољава само употребу овог арсенала у циљу одбране земље.

Деловало је да прихвата да је пропао његов план победе у Украјини за само неколико дана од почетка инвазије, признавши да би рат могао да буде „дуготрајан процес".

Али, рекао је и да су досад постигнути „значајни" резултати, попут освајања нових територија, које је Русија незаконито присвојила после непризнатих референдума у четири украјинска региона.

Путин је додао да је анексијама Азовско море, које се налази на југоистоку Украјине и на југозападу Русије, сада постало „унутрашње море" Русије, што је пре неколико векова био план руског цара Петра Великог.

Руски председник се и раније поредио са овим владаром, који је живео у 17. и 18. веку.

Упркос тврдњама Кремља да су региони Херсон, Запорожје, Лугански и Доњецк део руске територије, велики делови ових области нису под контролом Москве.

Руске снаге су прошлог месеца биле принуђене да се повуку из града Херсона, једине регионалне престонице коју су освојили од почетка инвазије.

Уочи састанка у среду смењено је 10 чланова савета, који су претходно изразили сумње због рата у Украјини.

Заменили су их они који подржавају инвазију.

Теме састанка су такође биле пажљиво филтриране пре окупљања, према извештају независне руске медијске куће Вертска.

Током претходних недеља, преиспитивало се када би Москва могла да употреби нуклеарни арсенал, превасходно „тактичко" оружје које би могло да се искористи на фронту у Украјини.

Тактичко нуклеарно оружје се користи у борби, за разлику од већег, „стратешког", које служи за масовно разарање.

Погледајте видео: Који су нуклеарни капацитети Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]