Србија и претње: Нови талас дојава о бомбама у школама, хапшења осумњичених у земљи и иностранству

Почетком децембра, Србију је захватио нови талас лажних дојава о бомбама, а на мети су се поред више основних и средњих школа нашли и вртићи у Београду.

После саопштења Владе Србије да су идентификовани они који стоје иза лажних дојава, у петак, 15. децембра је спроведена велика међународна акција хапшења осумњичених, пренела је Радио-телевизија Србије.

Троје осумњичених ухапшено је у Србији, а још једна особа је приведена у Чешкој, известила је РТС.

Полиција је медијима проследила и снимак хапшења у Србији.

Министарство унутрашњих послова је саопштило да је само од почетка школске 2023/2024. године до средине децембра, примљено укупно 80 дојава на неколико десетина имејл адреса у различитим образовним институцијама на територији Србије.

Школе у Србији примале су лажне дојаве о бомбама и током прве половине ове године, када су лажне претње добијале образовне установе и у другим градовима.

У посебном тексту ББЦ-ја прочитајте шта кажу родитељи, а шта ђаци о овоме.

Бомбашким нападима прећено је и здравственим и спортским установама, тржним центрима, факултетима.

Све дојаве су биле лажне, али је полиција морала да провери сваку дојаву.

Школе и вртићи такође су дужни да обавесте родитеље који, посебно када се ради о млађој деци, одлучују да их одведу кући.

Нове дојаве у школама додатно су узнемириле родитеље ученика, посебно после незапамћене трагедије када је 13-годишњак, како је до сада објављено у истрази, ушао у основну школу у центру Београда и из очевог оружја убио деветоро ђака и чувара школе, и ранио још шесторо ученика и наставницу историје.

Одмах после ове трагедије, власти су одлучиле да распореде више од 1.000 полицајаца у школама у Србији.

Председник Србије Александар Вучић рекао је тада да је „уверен да ће то значајно повећати безбедност у школама", да ће „за 80 одсто бити смањено вршњачко насиље и да ће родитељи бити мирнији када шаљу децу на наставу".

Није лако утврдити одакле је послат мејл

Колико ће бити компликовано да се открију починиоци зависи и од умешности полиције, али и од начина на који су дојаве стигле.

Ако је дојава била телефоном, једноставно је утврдити са ког броја или са којих базних станица је позив стигао, посебно ако су домаће мреже или оператори у питању, рекао је у мају 2022. Јoван Шикања са портала Е сигурност за ББЦ на српском.

Ако је у питању електронска пошта, ситуација се компликује.

„У случају мејла, тешко је утврдити јер постоје многи сервиси за анонимизацију мејл адреса, они нису савршени, али прича је много сложенија.

„Није битно одакле долази мејл, постоје сервиси баш за анонимно слање, то полицији мало значи, јер порука може бити послата из Србије, а да се види да је порука послата са ко зна које мејл адресе", објашњава Шикања.

Он се сећа таквих пријава и из периода његовог школовања, мада је тога било знатно мање.

„Ово није нова ствар, али су технике узнапредовале.

„Јасно је да морају да одреагују, али полиција би требало да побољша протоколе и да прави бољу селекцију које пријаве ће узети у разматрање", каже Шикања.

Шта пише у Кривичном закону?

Члан 343: Изазивање панике и нереда

(1) Kо изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]