Рат у Ираку: Где су кључни играчи 20 година касније

Прошло је 20 година од инвазије на Ирак коалиције предвођене САД-ом, која је довела до насилне нестабилности евидентне и дан-данас - и не само у оквирима границе ове блискоисточне земље.

Покренута 20. марта 2003. године, контроверзна војна операција брзо је успела да сруши режим Садама Хусеина, али је после тога уследила дуга борба против побуњеника и политичка поларизација која се задржала до данашњих дана.

Садам је успевао да избегне хватање скоро девет месеци, пре него што је заробљен у децембру 2003. године и погубљен по налогу нове ирачке власти три године касније.

Али шта де десило са другим главним актерима рата који и данас изазива оштре полемике?

Пођимо редом.

Садам Хусеин

Владао је Ираком чврстом руком од 1979. до 2003. године, упркос убедљивом поразу од коалиције предвођене Америком у Заливском рату 1990-91. године, која није успела да га сруши с власти, али га је зато присилила да повуче трупе из суседног Кувајта којег је напао у августу 1990. године.

Али онда је уследила инвазија из марта 2003. године и његове снаге су поклекле после три недеље.

Диктатор се крио све док га америчке снаге нису ухватиле 13. децембра исте године.

Погубљен је вешањем у Багдаду 2006. године.

Ирачка државна телевизија приказала је снимке Садама Хусеина како пред зору иде на губилиште у зграду коју је његова обавештајна служба некада користила за погубљења.

У последњем чину пркоса, одбио је да носи капуљачу преко главе.

Џорџ В. Буш

Џорџ В. Буш је 2003. године постао други амерички председник који је повео рат против Ирака, пошавши стопама рођеног оца, Џорџа Буша, који је у Белој кући боравио од 1989. до 1993. године.

У недељама после напада 11. септембра 2001. године, Буш млађи постигао је највећи степен подршке који је забележио неки амерички председник (91 одсто, према Галупу), али његово вођење рата у Ираку - нарочито смрт више од 4.400 америчких војника, према подацима америчког Министарства одбране - довело је до тога да је владу напустио 2009. године као најмање популаран станар Беле куће откако се води ова евиденција.

Буш (75) није много боравио у јавности откако је напустио дужност, али је, у ретким медијском појављивањима, и даље бранио одлуку да се пође у рат.

„Постојани су напори неких личности из Бушове администрације да упркос ономе како он данас изгледа рат у Ираку представе као исправну ствар", каже за ББЦ амерички новинар Томас Е. Рикс, аутор Пулицером овенчане књиге Фијаско: Америчка војна авантура у Ираку.

Бивши амерички председник често је тврдио да је део резона иза рата био уклањање Садама Хусеина са власти.

Али Рикс, који је извештавао о инвазији на Ирак, није уверен у то.

„Ове врсте изговора не оправдавају огромну цену рата, и по Ирачане и по Американце. Нити се искупљују за то колико је америчка инвазија изменила Блиски исток."

Буш може да се види у јавности на државним манифестацијама као што су председничке инаугурације и сахране, али данас највише времена проводи на свом ранчу у Тексасу где се посвећује хобијима који укључују сликање - чак је 2021. године објавио књигу портрета.

Дик Чејни

Потпредседник Џорџа В. Буша био је гласни заговорник војне акције против Ирака и дао је бројне јавне изјаве у којима је оптужио режим Садама Хусеина да поседује оружје масовног уништења - тврдња на којој Вашингтон изградио аргументе за одлазак у рат.

И док је Ирак био разорен унутрашњим трвењима 2006. године, и сам Чејни је лично учествовао у насиљу кад је случајно упуцао колегу ловца у лову, повредивши га на лицу, врату и прсима.

Инцидент је довео до слабијег срчаног удара, али је његов пријатељ, седамдесетосмогодишњи Хари Витингтон, преживео.

„Није била Харијева кривица", изјавио је Чејни за Фокс ТВ.

„Кад се све сабере и одузме, ја сам тај који је повукао обарач."

Данас осамдесетдвогодишњак, Чејни се понаша радикално другачије у односу на Буша откако је изашао из владе: редовно коментарише политичка питања и чак учествује на изборним митинзима.

Отворено је критиковао Доналда Трампа због нереда у Капитолу из јануара 2021. године.

Чејнија је славно глумио „трансформисани" Кристијан Бејл у сатиричном филму из 2018. године Човек из сенке (Vice) - то је други филм који је описао Бушову администрацију после биографског филма Оливера Стоуна о председнику В (2008).

Доналд Рамсфелд

Dоналд Рамсфелд је био Бушов министар одбране између 2001. и 2006. године.

Одиграо је кључну - и контроверзну - улогу у инвазији на Авганистан и Ирак.

Између осталог, Рамсфелд је оптужен да је давао „алтернативне обавештајне процене" које су подржавале уклањање Садама Хусеина и жмурио пред мучењем ратних заробљеника од америчких снага.

Рамсфелд је напустио положај 2006. године, усред све већег јавног и политичког противљења у Америци руковођењу Ираком после рата.

Није, међутим, изашао из жиже јавности: објавио је аутобиографију, учествовао је у документарцу о властитој каријери и придружио се другим бившим министрима одбране који су упозоравали председника Доналда Трампа да не покушава да преокрене пораз на председничким изборима 2020. године.

Рамсфелд је умро од рака 2021. године.

Кондолиза Рајс

Рајс је служила прво као саветница за националну безбедност а потом државна секретарка током Бушових осам година владавине и тиме се нашла на једном од највиших државних положаја које је држала било која црнкиња у историји америчке владе.

Поред тога што је била заговорница рата у Ираку, активно је лобирала у америчким медијима поводом претње коју је представљао Садамов режим, чак изјавивши за ЦНН да ирачки лидер може брзо да се домогне нуклеарног оружја.

Након што је Буш напустио Белу кућу, Рајс је наставила академску каријеру на Универзитету Стенфорд и и даље је директорка стручне групе Хуверова институција, мада је у прошлости било гласина о њеном повратку у политику.

Пол Бремер

Џорџ В. Буш је именовао Бремера за Привременог коалиционог администратора Ирака у мају 2003. године, чиме је овај постао највећа цивилна власт у земљи.

Његова одлука да распусти ирачку војску била је у огромној мери критикована, а суочио се и са оптужбама за злоупотребу фондова током периода реконструкције.

Бремер, данас осамдесетједногодишњак, живи мирним животом у руралној америчкој држави Вермонт.

Био је тема у америчким вестима 2018. године, кад је обелодањено да ради као инструктор скијања у одмаралишту.

(Твит који је објавио слику са Полом Бренером у скијашкој опреми у одмаралишту)

Колин Пауел

Генерал Пауел био је амерички државни секретар у време рата у Ираку - први црнац на том положају - и служио је као председник Здруженог генералштаба током Заливског рата 1990-91.

За разлику од других чланова кабинета Џорџа В. Буша, Пауел се испрва противио плановима за инвазију на Ирак, али је у фебруару 2003. године говорио у Уједињеним нацијама у корист војне интервенције, чак представивши доказе према којима је Садамов режим скривао оружје масовног уништења.

Генерал је поднео оставку 2004. године, након што је пред Конгресом признао да су обавештајни подаци представљени годину дана раније били „нетачни" и пао у немилост Бушове администрације.

Наставио је каријеру као јавни говорник и за председничке изборе 2008. године изашао из републиканских редова да би подржао демократског кандидата Барака Обаму.

Пауел је умро 2021. од компликација узрокованих ковидом у 84. години.

Тони Блер

Репутација бившег британског премијера Тонија Блера претрпела је вероватно тежи ударац од Џорџа В. Буша због подршке рату у Ираку.

Блер је жестоко критикован током званичне истраге о сукобу, која је 2016. године закључила да је преувеличао претњу коју је представљао Садам Хусеин, послао неприпремљене трупе у рат и имао „сасвим неадекватне" планове за период после рата.

Блер, који данас има 69 година, поднео је оставку 2007. године и од тада се углавном посветио својој невладиној организацији Институт за глобалну промену.

Али Ирак и даље баца велику сенку на његову заоставштину: у јануару прошле године, више од 500.000 људи потписало је петицију против тога да британска влада прогласи Блера витезом.

Ханс Бликс

Шведски дипломата и политичар предводио је Комисију Уједињених нација за посматрање, верификацију и инспекцију, која је водила истрагу у Ираку у потрази за оружјем масовног уништења - и на крају га није нашла - пред инвазију коју су предводиле САД 2003. године.

Бликс тренутно живи у Стокхолму и још увек је активан у расправама о политици међународне безбедности.

Спрема се да у 94. години објави нову књигу, Збогом ратовима.

Али Хасан Ал Маџид звани „Хемијски Али"

Бивши ирачки војни командант стекао је озлоглашени надимак „Хемијски Али" захваљујући наводној улози у нападима отровним гасом на курдске побуњенике, када су страдале хиљаде људи.

Ал Маџида су америчке трупе заробиле у августу 2003. године, оптужиле за геноцид и злочине против човечности и погубиле вешањем у јануару 2010. године.

Мухамед Сајид Ал Сахаф звани „Комични Али"

Ал Сахаф је био ирачки министар информисања у време инвазије 2003. године и врло брзо је у западним медијима стекао шаљиви надимак „Комични Али" због живописних наступа на свакодневним конференцијама за штампу - износио би крајње извитоперене верзије ситуација на терену, као што су обећања да ће америчке снаге бити поражене.

Где се он тренутно налази и даље је мистерија - верује се да је побегао у Уједињене Арапске Емирате.

Моктада Ал Садр

Шиитски клерик истакао се после инвазије предвођене Америком, кад се његова моћна паравојна формација Мехди борила против страних трупа, а он је био оптужен да предводи верске „одреде смрти".

У међувремену је себе почео да представља као националисту и борца против корупције, и постао је политичка сива еминенција.

Његова коалиција Саерун освојила је највећи број посланичких места на парламентарним изборима 2018. и 2021. године.

Нури Ал Малики

Ал Малики је први ирачки премијер који је служио регуларни мандат после пада Садама Хусеина, преузевши дужност у мају 2006. године.

Критичари су га оптужили за отуђивање сунитских и курдских политичара, а позиви на његов одлазак започели су већ 2007. године.

Али Ал Малики је поднео оставку тек 2014. године, после низа пораза у борбама против Исламске државе.

Овај седамдесетдвогодишњак и даље је активан у политици земље.

Ајатолах Али Ал Систани

Као највиши ирачки шиитски клерички ауторитет, Ал Систани је одиграо кључну улогу у ирачкој политици и вери после инвазије.

За разлику од Ал Садра, одабрао је политичко лобирање уместо побуне.

У 92. години, Ал Систани је и даље изузетно утицајна личност у Ираку.

Мунтадар Ал Заиди

Ирачки телевизијски новинар Мунтадар Ал Заиди стекао је међународну славу под бизарним околностима: у децембру 2008. године, наиме, он је бацио своје ципеле на Џорџа В. Буша током конференције за штампу у Багдаду, одржаној у част обележавања последње посете америчког председника Ираку у функцији станара Беле куће.

„Ово је опроштајни пољубац ирачког народа, ти псу", повикао је Ал Заиди док је бацао прву ципелу.

Новинар је одслужио шестомесечну затворску казну, током које тврди да је био мучен, а потом се по пуштању на слободу преселио у Либан.

Ал Заиди се касније вратио у Ирак и покренуо неуспелу кампању на ирачким парламентарним изборима 2018. године.

„Та сцена остаје као доказ да је једног дана једна обична особа смогла снаге да каже 'не' тој арогантној особи која поседује сву моћ, тиранију, оружје, медије, новац и власт", недавно је рекао новинској агенцији Ројтерс.

Погледајте видео о ирачком новинару:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]