Русија и Украјина: Официр руске војске признаје - „наше трупе су мучиле Украјинце“

Бивши официр руске војске изнео је оптужбе о бруталним саслушавањима, током којих је пуцано у Украјинце или им је прећено силовањем.

Константин Јефремов, највиши официр који је до сада говорио отворено о овоме, рекао је за ББЦ у ексклузивном интервјуу да га руске власти сада сматрају издајником и пребегом.

За једну локацију у јужној Украјини он је рекао: „Саслушања и мучења нису престајала недељу дана."

„Свакога дана, током ноћи, понекад двапут дневно."

Јефремов је више пута покушао да да отказ у војсци, али на крају је био отпуштен зато што је одбио да се врати у Украјину.

Сада је побегао из Русије.

Помоћу фотографија и војних докумената који је послао Јефремов, ББЦ је успео да потврди да овај јесте био у Украјини у раној фази рата - у Запорошкој области, међу њима и у граду Мелитопољу.

Овај чланак садржи експлицитне описе тортуре.

Лице Константина Јефремова трепери и појављује се на мом компјутерском екрану, и ми почињемо да разговарамо.

Ово је човек који жели да исприча његову причу.

Донедавно је био официр руске војске.

Послат у Украјину прошле године, овај бивши старији поручник пристао је да ми прича о злочинима за које каже да им је присуствовао, попут тортуре и злостављања украјинских заробљеника.

Говорио је о томе како су његови другови пљачкали окупиране украјинске области и описао бруталне низове саслушања, које је предводио један руски пуковник, током којих је пуцано у људе и прећено им је силовањем.

Десетог фебруара 2022, Јефремов каже да је стигао на Крим, украјинско полуострво које је Русија анектирала пре девет година.

Био је шеф јединице за разминиравање 42. моторизоване стрељачке дивизије, и обично је био распоређен у Чеченији, на руском Северном Кавказу.

Он и његови људи послати су да учествују на „војним вежбама", каже он.

„У оно време нико није веровао да ће бити рата. Сви су мислили да је то само вежба. Сигуран сам да чак ни старији официри нису знали."

„Плашио сам се да дам отказ"

Јефремов се присећа како је видео руске трупе да лепе идентификационе знаке на своје униформе и исписују слово „З" на војну опрему и возила.

У року од неколико дана, „З" је постао симбол онога што је Кремљ називао „специјалном војном операцијом".

Јефремов тврди да није желео да има ништа с тим.

„Одлучио сам да дам отказ. Отишао сам до команданта и објаснио му властити став. Он ме је одвео до старијег официра који ме је назвао издајником и кукавицом.

„Оставио сам пиштољ, ушао у такси и одвезао се. Желео сам да се вратим у своју базу у Чеченији и званично дам отказ. Онда су ме моји другови позвали да ме упозоре.

„Пуковник је обећао да ће ме стрпати у затвор на 10 година због дезертерства и да је обавестио полицију."

Јефремов каже да је позвао војног адвоката, који га је саветовао да се окрене назад.

„Сада сам свестан да је требало да га игноришем и возим даље", каже он.

„Али плашио сам се да ће ме стрпати у затвор."

Вратио се да се придружи његовим људима.

Јевремов инсистира да се он „противи рату".

Уверава ме да није учествовао у руској анексији Крима или се борио у источној Украјини кад је рат први пут избио у Донбасу пре девет година.

Русија је 2014. била оптужена не само да је оркестрирала тамошњи сепаратистички устанак, већ и да је у земљу слала властите трупе.

Константин ми такође каже да није учествовао у руској војној операцији у Сирији.

„Последње три године сам учествовао у чишћењу мина у Чеченији, месту које је искусило два рата. Мислим да су од мог рада тамошњи људи само имали користи."

Крађа бицикала и косилица за траву

Јефремов је привремено био задужен да предводи вод.

Двадесет седмог фебруара, три дана после почетка руске инвазије, каже да су он и његови људи добили наређење да пођу из окупираног Крима на север.

Упутили су се у град Мелитопољ.

Наредних десет дана провели су на аеродрому који су већ заузеле руске трупе.

Он описује пљачку којој је присуствовао.

„Војници и официри су отимали све што су могли. Пењали су се по авионима и пролазили кроз све зграде. Један војник је однео косилицу за траву. Рекао је поносно: 'Носим ово кући и косићу траву поред наше касарне.'

„Кофе, секире, бицикле, све су трпали у камионе. Било је толико ствари да су морали да чуче да би стали у возила."

Јефремов нам је послао фотографије за које тврди да их је сликао у бази у Мелитопољу.

На њима се виде теретни авиони и зграда у пламену.

Оне спадају у велики број фотографија и докумената које нам је показао, и чију смо аутентичност верификовали, да би потврдио сопствени идентитет, чин и кретање у Украјини у пролеће 2022.

Онлајн алати за мапирање потврдили су снимке ваздухопловне базе у Мелитопољу.

Месец и по дана, он и осам војника под његовом командом тамо су чували руску артиљеријску јединицу.

„Све време смо спавали напољу", присећа се он.

„Били смо толико гладни да смо почели да ловимо зечеве и фазане. Једном приликом смо наишли на једну вилу. У њој је био руски војник. 'Ми смо из 100. бригаде и сада живимо овде', рекао је војник.

„Хране је било у изобиљу. Фрижидери су били препуни. Било је довољно хране да се преживи нуклеарни рат. Али војници који су тамо живели су ловили јапанске шаране у рибњаку испред виле и јели их."

„Видео сам саслушања и мучења"

Група Константина Јефремова у априлу је послата да чува оно што он описује као „логистички штаб" - у граду Билмак, североисточно од Мелитопоља.

Тамо каже да је присуствовао саслушавању и злостављању украјинских заробљеника.

Он се присећа дана кад су доведена три заробљеника.

„Један од њих је признао да је снајпериста. Кад је то чуо, руски пуковник је полудео. Ударио га је, стргао му панталоне и питао га да ли је ожењен.

„'Јесам', одговорио је заробљеник. 'Онда нека ми неко донесе џогер', рекао је пуковник. 'Претворићемо те у жену и послати снимак твојој супрузи.'"

Другом приликом, каже Јефремов, пуковник је тражио од заробљеника да наведе све украјинске националисте у његовој јединици.

„Украјинац није разумео питање. Одговорио је да су ти војници морнаричка пешадија украјинских оружаних снага. Због тог одговора су му избили неколико зуба."

Кремљ жели да Руси верују да се у Украјини боре против фашиста, неонациста и ултра-националиста.

Овај лажни наратив служи да дехуманизује Украјинце у очима руске јавности и војске.

Јефремов каже да је украјински заробљеник имао повез преко очију.

„Пуковник је прислонио пиштољ уз затворениково чело и рекао: 'Избројаћу до три, а онда ћу ти пуцати у главу.'

„Избројао је и опалио мало поред главе, с обе стране. Пуковник је почео да виче на њега. Рекао сам: 'Друже пуковниче! Не чује вас, оглувели сте га!'"

Јефремов описује како је пуковник издао наређење да Украјинци не добијају нормалну храну - само воду и крекере.

Али он каже: „Покушали смо да им дамо врући чај и цигарете."

Да заробљеници не би спавали на голој земљи, Јефремов се такође присетио како су им он и његови људи дотурали сламу - „ноћу, да нас нико не би видео".

Током другог саслушања, Јефремов каже да је пуковник пуцао заробљенику у руку и у десну ногу испод колена, где је метак погодио кост.

Константин каже да су његови људи превили заробљеника и отишли до руских команданата, „не до пуковника, тај је био луд", и рекли да заробљеник мора у болницу, иначе ће искрварити.

„Обукли смо га у руску униформу и одвели га у болницу. Рекли смо му: 'Не говори да си украјински ратни заробљеник, зато што ће лекари или одбити да те лече или ће то чути рањени руски војници и убити те, а ми нећемо моћи да их спречимо.'"

Канцеларија за људска права Уједињених нације документује случајеве злостављања ратних заробљеника у Украјини.

Разговарала је са више од 400 ратних заробљеника - и украјинских и руских.

„Нажалост, утврдили смо да се тортура и злостављање ратних заробљеника врше на обе стране", каже Матилда Богнер, шефица посматрачког тима Уједињених нација у Украјини.

„Ако упоредимо кршења, тортура и злостављање украјинских ратних заробљеника обично се дешавају у скоро свакој фази заточеништва. И најчешће су услови заточеништва гори у многим областима Русије или окупиране Украјине."

Најгори облик тортуре или злостављања украјинских ратних заробљеника обично се дешава током саслушавања, каже Богнер.

Они могу бити подвргнути електрошоковима и читавом дијапазону метода мучења, каже она, попут вешања за ноге и премлаћивања.

„Кад стигну у места заточеништва често буду, како се каже, 'премлаћени за добродошлицу'. Често добијају неодговарајућу храну и воду", додаје она.

И руски ратни заробљеници су се такође жалили на премлаћивања и излагање електрошковима.

„Било који облик мучења или злостављања забрањен је према међународном праву", каже Богнер.

„Неприхватљиво је за обе стране да то раде."

ББЦ није успео независно да потврди конкретне оптужбе Константина Јефремова о мучењу, али су оне у складу са другим тврдњама о злостављању украјинских заробљеника.

Руско министарство одбране није одмах одговорило на захтев за коментар.

Обележен као издајник и пребег

Јефремов се на крају вратио у његову јединицу за разминиравање, али није ту остао дуго.

„Седморица нас донели су одлуку да напусте војску", каже ми он.

Крајем маја, поново у Чеченији, он је написао писмо оставке.

Неки виши официри нису били задовољни.

„Почели су да ми прете. Официри који нису провели ни дана у Украјини говорили су ми да сам кукавица и издајник. Нису ми дозволили да поднесем оставку. Они су ме отпустили."

Јефремов нам показује писма од војске.

У првом документу, оптужен је да је „запостављао дужности" и оглушавао се о наређење да се врати у Украјину.

То је описано као „груб дисциплински прекршај".

Друго писмо говори о Јефремовљевом „раном отпуштању из војне службе… због кршења уговора."

„После десет година службе, обележен сам као издајник, пребег, само зато што нисам желео да убијам људе", каже он.

„Али било ми је драго што сам сада слободан човек, да не морам да убијам или будем убијен."

Јефремов је изашао из војске.

Али није се ослободио потенцијалне опасности да буде враћен у рат.

У септембру 2022, председник Путин је објавио такозвану „делимичну мобилизацију".

Стотине хиљада руских војника биле су регрутоване у војску и послате у Украјину.

Јефремов каже да је знао, зато што је већ служио са војском у Украјини, да га неће оставити на миру.

Смислио је план за бекство.

„У кући у којој сам живео направио сам отвор у таваници… у случају да полиција и официри за регрутацију провале унутра да ми уруче позив за мобилизацију.

„Официри за регрутацију су се довезли до моје куће и чекали ме испред у њиховим колима. Зато сам изнајмио стан и сакрио се у њему.

„Крио сам се и од комшија, зато што сам чуо за случајеве кад су комшије пријавиле полицији младиће који су добили позив и крили се. За мене је ова ситуација била понижавајућа и неприхватљива."

Јефремов је контактирао руску хуманитарну групу Гулагу.нет, која му је помогла да напусти Русију.

Шта Јефремов мисли о оним Русима, а има их много, који подржавају одлуку Владимира Путина да нападне Украјину?

„Не знам шта се дешава у њиховим главама", каже он.

„Како могу да допусте себи да тако буду намагарчени? Кад иду на пијацу, знају да могу да буду закинути за кусур. Не верују рођеним супругама, супрузима.

„Али човек који их обмањује већ 20 година само треба да изда наређење и ти људи су спремни да иду, убијају и буду убијени. Не могу то да разумем."

Док приводимо крају наш разговор, Јевремов упућује извињење народу Украјине.

„Извињавам се читавом украјинском народу зато што сам дошао у њихов дом као незвани гост са оружјем у рукама.

„Хвала богу да никог нисам повредио. Никог нисам убио. Хвала богу да нисам био убијен.

„Немам чак ни морално право да тражим опроштај од Украјинаца. Не могу да опростим ни себи, како онда да очекујем ми опросте они."

Продуцент: Вил Вернон

Аналитичар јавно доступних податак: Џошуа Читам

Уз помоћ Гулагу.нета

Пратите Стива Розенберга на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]