Африка и животиње: Зимбабве у дилеми због смртоносних напада слонова

Тинаше Фараво је имао незахвалан задатак да преда ожалошћеној породици унакажено тело тридесетогодишњег земљорадника ког је на смрт изгазио слон на северу Зимбабвеа.

Шумари Управе паркова и дивљих животиња Зимбабвеа (Зимпаркс) све чешће обављају ову тегобну дужност док посматрају борбу људи са надирућим дивљим животињам.

Земљорадник из дистрикта Мбире један је од 46 људи које су ове године убиле дивље животиње у Зимбабвеу.

Национални парк Хванге, велики природни резерват који се простире на 14.600 километара у североисточном Зимбабвеу, дом је за око 15.000 слонова.

А опет званичници тврде да је тамошња популација сада око 55.000, а многи слонови залутају у оближње области у потрази за храном и водом.

Ови велики слонови су халапљиви - један потроши и до 200 литара воде дневно и поједе око 400 килограма лишћа и коре дрвећа - угрожавајући ионако осиромашене узгајиваче хране.

И док су се делегати из више од 180 земаља окупљали у Панами за двонедељни састанак Конвенције о међународној трговини угроженим врстама (Цитес), Фараво сматра да се заједнице које живе на првој линији фронта игноришу.

„Не можете увек тражити решење у зградама са клима уређајима", каже портпарол Зимпаркса за ББЦ.

Зимбабве је предложио Цитесу да се попусте одређени прописи којима се забрањује трговина сировом слоновачом и слоновском кожом, тврдећи да новац од њихове продаје може да финансира конзервацију све веће слоновске популације.

Ако они који разматрају предлог никад нису били у Хвангеу, како онда могу да разумеју патњу тамошњих заједница, пита се Фараво.

'Не желимо помоћ'

У мају је Зимабве сазвао Самит о афричким слоновима, али није успео да уједини земље на континенту у борби против забране глобалне трговине слоновачом, која је издата под Цитесом 1989. године.

Само су Замбија, Намибија и Боцвана подржале иницијативу Зимбабвеа за дозволу да се продају залихе слоноваче, углавном од слонова који су угинули природном смрћу и које би вределе стотина милиона долара.

Исте земље такође подржавају лов на трофеје као начин да се финансирају пројекти у заједници за оне који живе близу националних паркова са животињама.

„Не желимо помоћ, желимо прилику да тргујемо како бисмо могли да финансирамо наше програме", каже Фараво.

Али Кенија, која се противи и лову и продаји слоноваче, није присуствовала самиту.

Ова источноафричка држава је симболички спалила своје залихе слоноваче заплењене од ловокрадица и илегалних трговаца 2016. године.

Међутим, Буркина Фасо, Екваторијална Гвајана, Мали и Сенегал предложили су Цитесу да слонови у јужној Африци добију статус „угрожених од изумирања", додатно ограничавајући било какву трговину.

Џим Нјаму, који води кенијски Центар за комшије слонова, тврди да ће укидање забране трговине слоновачом у јужној Африци утицати на Источну Африку, где је броје слонова и даље забрињавајући.

Он указује на одлуку Цитеса да дозволи једнократну продају слоноваче у Боцвани, Намибији и Зимбабвеу Јапану и Кини 1997. и 2008. године, рекавши да је то довело до раста криволова.

„Ниједна држава не сме да буде охрабривана да ради у изолацији", рекао је овај борац против криволова за ББЦ.

Нјаму верује у алтернативе као што су еко-туризам, који има потенцијал да донесе више новца заједницама него лов.

Дивље животиње у градовима

Али има врло мало подршке овоме на терену у Боцвани, која је контроверзно наставила са ловом на трофеје 2019. године као начин да смањи нарастајућу популацију слонова од 130.000 примерака.

У дистрикти Чобе у Боцвани, која се граничи са Зимбабвеом, слонова има више него 28.000 становника.

Као и у оближњем Хвангеу, национални парк у овој области није ограђен.

Поглаварка Ребека Баника, традиционална лидерка Чобеа, рекла је за ББЦ да је њена заједница прошле године добила 560.000 долара од лова, заједно са месом мртвих слонова.

„Ми патимо, али иако смо бесни, не боримо се против животиња, зато што имамо неке користи од њих", рекла је она.

Френк Лимбо, шездесетчетворогодишњи пензионисани банкар а сада земљорадник, каже да су се, док је био млад, ретко виђале дивље животиње, али да их сада има свуда по граду Касанеу у Чобеу.

Знају да залутају у задња дворишта, а неколико његових рођака су или страдали или били повређени, а читава жетва била је уништена преко ноћи.

Он сам је успео пуким чудом да преживи два застрашујућа напада дивљих животиња.

Лавица је 2004. године јурила његовог пса на његовој фарми кад се окренула на њега - срећом по њега, наоружани пријатељ ју је убио на лицу места.

Једанаест година касније, док је припремао њиву за сетву, крдо слонова је прошло поред њега. Неколико тренутака касније, три су се окренула на њега и напала га.

„Похрлили су производећи оне звуке које праве кад нападају - завијајући - а ја сам такође викао и завијао."

Спасао се тако што је отрчао иза дрвета.

„Нису могли да допру до мене целог, али један ме је пробуразио од колена до горње бутине. Мислио сам да сам мртав."

Неки конзервационисти у јужној Африци такође доводе у питање бројке на основу којих се доносе одлуке од слоновима.

Погледајте видео: Како се деветогодишњи Родвел опоравља од напада хијене

Због тога је Прекогранична област конзерванције Каванго-Замбези (Каза ТФЦА), која покрива резервате у Анголи, Боцвани, Намибији, Замбији и Зимбабвеу, у августу организовала заједнички попис слонова из ваздуха - званичне бројке ће бити објављена следеће године.

То је уследило после прошлогодишње одлуке Међународне уније за конзервацију природе (ИУЦН), која води „црвену листу" угрожених врста, да на листу стави слонове из афричке саване као угрожене.

Она је навела пад популације - пад од 95 одсто у протеклом веку као последица криволова, смањења станишта и раста људске популације.

Нецаи Болман из Каза ТФЦА каже да су се коришћени подаци заснивани на проценама.

Иницијатива за попис слонова показује да земље у јужној Африци, где је популација слонова у порасту, желе већи суверенитет у одлучивању шта се дешава са дивљим животињама.

У Зимбабвеу, који је управо одобрио планове за оснивање фонда за помоћ људима које су напале дивље животиње, Едсон Гандива - истраживач дивљих животиња који ради у Зимпарксу - каже да је проблем са расправом око конзервације слонова да је постала сувише емоционална.

„Они су кључна или ударна врста. Али ту се не ради само о слоновима, већ о биодиверзитету. Морају све животиње да буду ту", рекао је он за ББЦ.

Лимбо се слаже, рекавши да 2,5 милиона људи који живе близу резервата Каза ТФЦА заслужују да буду консултовани од међународних група пре него што почне да се примењује глобална политика.

Он тврди да напад који је доживео није утицао на његов однос према слоновима: „То је део живота у овим крајевима, ми их волимо."

„Они су наш природни ресурс, не можемо да их се решимо - морамо да живимо једни крај других. Али то мора да буде добитна комбинације за обе стране."

Погледајте видео: Студенти пронашли начин да живе поред слонова

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]