Како су грицкалице промениле начин на који се хранимо

Кикирики, чипс, слаткиши, чоколада, кекс, крофне, колачићи - грицкалице су данас свуда.

Људи већ хиљадама година уживају у залогајима између оброка, али се у савремено доба развила читава индустрија чија годишња вредност је више од билион долара.

Многи чак данас уносе више калорија грицкалицама него током стандардна два или три оброка дневно.

Међутим, нису само наше жеље и убрзан начин живота у којем имамо мало слободног времена довели до настанка овог огромног бизниса.

Паметно осмишљен маркетинг прехрамбене индустрије значајно је допринео да грицкалице буду толико заступљене у нашој исхрани.

Која је најстарија позната грицкалица?

Према речнику енглеског језика Универзитета у Кембриџу, снацк (ужина/грицкалица) је „мала количина хране која се једе између оброка или веома мали оброк".

Другим речима, не мора нужно да буде брза, индустријски припремљена храна која има ниску хранљиву вредност.

Савремено схватање грицкалица је често „прилично погрдно", каже Ени Греј, британска историчарка хране и списатељица.

„Грицкалице обично доживљавамо као нешто што успут зграбимо и поједемо између оброка, и често постоји известан осећај кривице у вези са тим", каже Греј.

Грицкање, међутим, није ништа ново.

Та навика постоји веома дуго, истиче она.

„Најстарије грицкалице биле су орашасти плодови, бобичасто и друго воће.

„Али када говоримо о ономе што данас сматрамо модерним грицкалицама, најстарије су вероватно кокице - у пећинама Јужне Америке археолози су пронашли зрна кокица стара скоро 7.000 година", објашњава Греј.

У различитим периодима историје широм света, многи једноставно нису имали времена за формалне оброке, додаје.

То значи да смо заправо одувек јели „кад год смо били гладни".

Ране грицкалице

Ако је грицкање било уобичајено током великог дела људске историје, када смо почели ту навику да доживљавамо као храну коју једемо искључиво између оброка?

„Реч снацк (ужина, грицкалица) потиче из раног модерног периода и када је први пут употребљена у енглеском језику значила је 'део или порција нечега, удео у нечему'", каже Греј.

„Дакле, у самом значењу је уграђена идеја дељења.

„То није само порција хране, вец́ је могло да се односи и на мали износ новца или удео у добитку".

Међутим, реч је врло брзо повезана са храном.

„Радник на пољу је могао да каже: 'Гладан сам, узећу парче колача да презалогајим'", објашњава Греј.

„До средине 18. века, појам ужина/грицкалице се искључиво везао за храну, и то ону која се једе између стандардних оброка".

У том периоду је настала и једна од најпознатијих ужина/грицкалица - сендвич.

Према легенди, Џон Монтагу, четврти гроф од Сендвича, једне вечери 1762. није желео да прекине партију карата, иако је био гладан.

Зато је наредио слуги да између две кришке хлеба стави мало меса и донесе му, да би могао да грицка док игра карте, што је сама дефиниција ужине/грицкалице.

У раном индустријском периоду, произвођачи грицкалица у Сједињеним Државама (САД) су циљали раднике у фабрикама.

Први мали ресторани и бифеи у којима је могло да се поједе нешто на брзину појавили су се око фабричких капија, и нудили су остриге, кисељене морске пужеве и сендвиче.

У 19. веку кокице су постале изузетно популарна грицкалица у Америци, а убрзо су се појавиле и друге.

„Чипс је први пут комерцијализован 1910. године - то је период у којем се појавило много индустријски произведене хране", каже Греј.

Значајно ширење прераде хране, уз унапређење паковања после Другог светског рата, омогућило је да грицкалице стижу до потрошача чији приходи су такође брзо расли.

„Све више људи је радило изван куће, многи су радили у сменама и нису имали времена да седну и обедују", додаје Греј.

„Истовремено се ширила индустрије, расла је средња класа, па су људи почели да троше све више новца на грицкалице".

Колико је данас велико тржиште грицкалица?

Истовремено је напредовала и технологија паковања.

Мале иновације, као што је пуњење кесица чипса азотом, помогле су да се листићи чипса заштите од ломљења током превоза.

Због тога је обједињавање производње постало финансијски исплативо, па су грађене све веће фабрике на све мањем броју места.

Када се 1979. Пол Полман придружио америчком гиганту Проктер и Гембл (Процтер & Гамбле), скромни чипс је већ заузимао моћно место у свету грицкалица.

Полман је убрзо почео да ради на новој врсти чипса - листићима дехидрираног кромпира, пакованим у посебно направљене „конзерве".

У том периоду велике корпорације почеле су да преузимају мање фирме и да улажу огромна средства у изградњу брендова и оглашавање.

Данас Полман ту индустрију пореди са „војном операцијом".

„Успех може да се оствари врло брзо, али исто тако може и да нестане у трену, и зато све мора да буде савршено", каже он.

„Производ мора да буде одговарајућег квалитета, да им праву цену, одговарајуће паковање, право место на полици у продавници, и да се рекламира на прави начин".

А приходи могу да буду огромни, јер потрошња грицкалица и даље непрестано расте.

Које су омиљене грицкалице широм света?

ББЦ Светски сервис је зато истраживао нашу љубав према грицкалицама и спровео анкету за чим људи обично посегну када их спопадне глад.

„Моја омиљена грицкалица је чипа - мала, округла погачица од маниока брашна, сира, путера, млека, и соли", каже Барбара Ојевари која је пореклом из Аргентине.

„Праве се мале куглице теста, отприлике величине лоптица за голф, и онда се пеку".

Ојевари више воли да сама припрема грицкалице, док њен син радије бира индустријски готове производе.

„То је нешто печено са сиром, слично ономе што ја волим", истиче она.

„Занимљиво је како је наследио тај укус за слане грицкалице са сиром у којима сам и ја уживала као дете, само што сам ја волела њихову изворну верзију".

Доктор Свати Мишра живи у Њу Делхију и радо грицка самосе, пржено или печено хрскаво пециво пуњено филом од куваног кромпира, и много коријандера, лука и грашка.

„Обавезно се служе на прославама и венчањима", каже она.

Примећује и постепени прелазак са свеже припремљених грицкалица на готове, упаковане производе, и додаје да је све теже децу одвратити од индустријских грицкалица.

„Редовно идем у локалну продавницу и купујем рибље ролнице", каже Стела Осијегбу.

„Праве се од брашна, рибе, соли, и мадиге (врсте пљоснатог хлеба) која се припрема од маниока брашна, соли и шец́ера".

„Мадига је веома популаран локални хлеб на југозападу Нигерије - позната је по густој текстури и богатом укусу", додаје Осијегбу.

„Једем грицкалице сваки дан", каже Папатчаја Нипанан из Бангкока.

„Обично је то нешто хрскаво, понекад чоколадно, али некад узмем и наћосе".

Грицкалицама се снабдева током слободног дана, а једе их радним данима, кад год има мало слободног времена.

Брз раст

Према подацима компаније за истраживање тржишта Цирцана, скоро половина одраслих у САД једе три или више грицкалица дневно.

Овај тренд се бележи и у многим другим земљама, а чини се да је наша жеља за грицкалицама непресушна.

„Када сам ја почео да радим у индустрији грицкалица, тржиште је било релативно мало и вредело је мање од 300 милијарди долара", каже Полман, који је касније постао главни извршни директор британске мултинационалне компаније Унилевер.

„Рекао бих да се у категорији грицкалица тренутно прода роба у вредности између 1,2 и 1,5 билиона долара".

Очекује да ће се вредност ове индустрије удвостручити до 2035. године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]