Немачка, политика и теорије завере: Ко су екстремисти оптужени за покушај државног удара

Свуда унаоколо танак слој снега прекривао је терен голе зимске шуме.

Три алпаке зуриле су суморно у нас док смо завртали у још једну оштру кривину на руралним путевима источне Тирингије на истоку Немачке.

Простирући се иза животиња, високо на брду, коначно смо угледали оно због чега смо се запутили оволико далеко: куле са грудобраном неоготског ловачког дома Шлос Валдманшајл.

Седиште до прошле среде, еклектичне групе завереника, који су желели да заузму немачки парламент и униште државне структуре савремене Немачке, заменивши их монархијским системом, са принцом на њеном челу, чија је породица некада владала овим регионом стотинама година пре Првог светског рата.

И све то да покрену и заврше до Божића.

Звучи немогуће, готово невероватно?

Заиста звучи.

Али, дотични принц сада проводи празнике иза решетака, у полицијском притвору.

Немачка служба безбедности је, међутим, била довољно забринута због покушаја државног удара да покрене једну од до сада највећих рација, широм земље, па и преко њених граница (у Аустрији и Италији), уз учешће 3.000 службеника, претресавши 150 поседа и ухапсивши укупно 25 људи.

Обавештајци су нам рекли да очекују још притварања у наредним недељама и месецима како се истрага буде настављала.

А у немачким медијима говоркало се о повећаној безбедности у федералним и регионалним парламентима земље и око њих.

За разлику од овонедељних сензационалистичких наслова, комплекс око ловачког дома деловао је напуштено, сабласно чак, док сам вирила кроз капију закључану катанцем.

Лобање јелена, вероватно уловљених на овом терену, висиле су клонуло дуж спољног зида оронуле споредне зграде.

Комшије неповерљиве према медијима невољно су ми рекле да су спазиле светло у ловачком дому, али да су протеклих месеци једва виђали људе како долазе и одлазе.

Посетиоци су користили бочни улаз, рекли су они, улазећи у зграду са споредног пута из шуме, иза локалног гробља.

Ми сада знамо зашто они који су посећивали Шлос Валдманшајл нису били расположени да буду виђени.

Почели су да планирају државни удар у новембру 2021. године, отишавши толико далеко да именују министре жељно очекиваног новог Рајха, новог немачког режима, као и војног крила које би омогућило њихов пуч.

„Запањени смо", рекла ми је преко Зума глава принчеве породице Хајнрих Четрнаести, Фирст Ројс, из свог велелепног дома у Аустрији.

„Тај аутсајдер био је изопштен пре много година због екстравагантних теорија завере и антисемитских ставова. Он ни у ком случају не представља нашу породицу."

Фирст Ројс ми је рекао да Хајнрих Тринаести није „увек био овакав".

Узгред, сви мушкарци у породици зову се Хајнрих, са додатим бројем после имена.

Данас су живи њих тридесет.

Број Тринаест је носио надимак Тркачки Хајнрих у младости, због љубави према брзим аутомобилима - и прелепим моделима.

Ловачки дом је припадао породици стотинама година, пре него што га је запленила источнонемачка комунистичка влада после Другог светског рата.

Тркачки Хајнрих је постао огорчен човек, рекао ми је његов далеки рођак вртећи главом.

„Терао га је велики малер."

Хајнрих Тринаести има тешко болесну ћерку, не претерано успешан посао са некретнинама који води из Франкфурта и немачку власт сматра кривом за неуспех огромног броја његових судских случајева - покушаја да поврати поседе аристократске породице.

Комунисти су користили ловачки дом као омладински хостел.

Принц пуча, како га сада зову немачки медији, на крају је морао сам да га откупи почетком деведесетих после пада Берлинског зида и распада Совјетског Савеза,

„Нашао се у лошем друштву", рекао ми је Фирст Ројс.

„Као што сада сви можемо да видимо."

Списак протагониста у планираном пучу Хајнриха Тринаестог звучи као шпијунски трилер или, можда пре, пародија тог жанра.

Седамдесетогодишњи немачки принц заљубљеник у теорије завере, његова много млађа девојка Рускиња која је покушала да обезбеди подршку Кремља за планирани пуч, врхунски кувар, активни припадник елитних немачких специјалних снага, бивши полицијски шеф, берлински судија и бивши немачки посланик ултрадесничарке Алтернативе за Немачку.

За министарку правде планираног новог режима изабрана је Биржит Малсак-Винкерман.

Њено инсајдерско познавање парламента било је кључно за планирање предбожићног, оружаног и, претпоставља се, насилног преузимања власти.

Агенти који су прислушкивали телефонске разговоре чули су заверенике како говоре о смртима које су „неминовне".

Малсак-Винкерман је наводно такође била склона езотерији, према тврдњама истражитеља - консултовала је астролошке карте да одреди ког тачно дана треба да буде извршен пуч.

Али оно што је стварно натерало обавештајну заједницу да обрати пажњу био је списак учесника у окупљеном војном крилу групе.

Ридигер Фон П. - како су га истражитељи звали - био је шеф оружаног крила, задужен да предводи групу током њеног насилног упада у парламент, да веже лисицама посланике и да одбије нападе полицијских снага.

Ридигер фон П. је бивши потпуковник и командант елитног падобранског пука, осумњичен за гомилање и складиштење оружја док је био у активној служби, према писању немачких медија.

Директно под њим били су активни официр специјалних снага Андреас М. и бивши пуковник војске Максимилијан Едер, који је често присутан на друштвеној платформи Телеграм, недавно је послао видео поруку пријатељима упозоривши их на друштвена превирања пред Божић.

У овој групи су још и отпуштени бивши главни инспектор полиције и отворени заговорник теорија завере Михел Ф. и стручњак за преживљавање повезан са неонацистима Петер В.

Истражитељи кажу да им је он запао за око у априлу кад су му претресли стан и пронашли оружје и муницију.

У рацијама у среду, оружје је пронађено на 50 претресених поседа, у које је спадала у војна касарна у јужној Немачкој.

Један од полицајаца код ловачког дома рекао је наводно комшијама да траже муницију и експлозиве.

Колико је тачно раширена екстремистичка идеологија у немачким специјалним снагама нико не зна засигурно, што је изузетно забрињавајуће, према Николасу Потеру, вишем истраживачу ултрадесничарског расизма и антисемитизма при берлинској Фондацији Амадео Антонио.

Он је за ББЦ причао о низу скорашњих скандала у оружаним снагама, као што је распуштање друге чете КСК-а - елитних немачких специјалних снага - зато што је у њој било доминантно ултрадесничарско размишљање.

„Чињеница је да виђамо да алармантна количина муниције и оружја нестаје из база и завршава у рукама ултрадесничарских војника.

„Мислим, у овом случају планираног државног удара имамо само врх леденог брега који сумњам да залази много дубље. Ово је веома забрињавајуће.

„Важно је не заборавити да вам не треба много обучених мотивисаних и наоружаних војника да би представљали веома озбиљну претњу по демократију."

Завереници су у њиховим редовима имали и велики број такозваних Рајхсбургера.

Такозвани „грађани Рајха" су појединци - има их више од 21.000 - који не признају легитимитет савремене Федералне Републике Немачке и стога одбијају да плаћају порез, да прихватају пресуде немачких судија или да користе немачке регистарске таблице на колима.

Рајхсбургер верује да је легитимна држава Немачка престала да постоји после пада царског Рајха после Првог светског рата.

Када је полиција 2016. упала у дом једног Рајхсбургера како би запленила илегално држано оружје, власник куће је пуцао у њих, убивши једног полицајца.

Обавештајци су нам рекли да су Рајхсбургери последњих година постали изузетно радикализовани, мада они мисле да је само мали проценат њих спреман да лично прибегне насиљу.

Ово лета, принц Ројс, Хајнрих Тринаести, организовао је убацивање летака у поштанске сандучиће становника бање Бад Лобенштајн - на чијој се територији налази ловачки дом - обавештавајући их да они нису прави Немци ако имају личне карте Федералне Републике.

„Мислила сам да је неки лудак", рекла нам је пензионерка Изабел пре него што је убацила картицу у банкомат у мирном, калдрмисаном старом центру града.

„Његов летак је садржао линк ка интернет страници на којој можемо да наручимо Рајхс пасош и возачку дозволу са старом, црвено-црно-белом Рајхс заставом на њој уместо заставе савремене Немачке.

„Такође смо позвани да учествујемо на изборима за формирање овдашњег мини-краљевства. Вероватно са њим на челу. Згужвала сам папир и бацила га у смеће."

Али није свако кога смо срели у Бад Лобенштајну био толико противан.

Човек за селидбе Себастијан рекао ми је да има чланове породице и пријатеље који симпатишу принца.

„Жао ми је што то морам да кажем, али да, има много људи који нису задовољни овом земљом каква је сада. Не верују немачкој влади и волели би другачију Немачку."

Јозеф Холнбургер, истраживач дезинформација при берлинском ЦЕМАС-у, каже да студије показују да невероватних 20 одсто Немаца верује у теорије завере, у шта спада и руска интернет пропаганда.

Он ми је рекао да су у овом тренутку Немци посебно рањиви: после пандемије ковида-19, у тренутку привредног пада, док су забринути због цене енергената повезане са ратом у Украјини.

Многи за све то криве власти.

Стефан Крамер, регионални обавештајни шеф за Тирингију, источнонемачку територију на којој се налази принчев ловачки дом, указује на пандемију ковида-19 као прекретницу - не само у Немачкој, већ и у већем делу Европе.

Он каже да се екстремистички групе обично осиле у кризна времена, желећи да преокрену ситуацију у властиту корист.

„Нова немачка десница и културни неонацисти иначе никада не би пришли Рахјсбургерима који се често доживљавају као лудаци или ексцентрици.

„Али кад је толико много људи у овој земљи протестовало против забрана кретања током пандемије ковида-19, они су препознали прилику да удруже снаге", рекао је он за ББЦ.

„Они сада сарађују зато што имају заједници циљ: да сруше Федералну Републику Немачку.

„Једна група тврди да федерална република заправо не постоји [Рајхсбургери], други [националистичка ултра десница] тврди да постоји, али жели да замени републику новом ауторитарним режимом.

„Они нису повезани идеолошки, али их везује тај заједнички циљ. Они заједно одлазе на демонстрације, где покушавају да регрутују нове чланове."

На једним од тих демонстрација - са 40.000 људи у Берлину на врхунцу пандемије ковида - једна отцепљена група организовала је симболички покушај упада у парламент.

То је била најава онога што ће уследити пет месеци касније у Вашингтону, кад су присталице тадашњег америчког председника Доналда Трампа и теоретичари завере упали у Капитол.

Доналд Трамп је поменуо берлински догађај, рекавши да је чуо да га тамошњи демонстранти воле.

И био је у праву.

Многи у тој берлинској маси доживљавали су бившег америчког председника и руског председника Владимира Путина као моћне заштитнике - по њиховом мишљењу - бољег, бељег, конзервативнијег хришћанског друштва.

Немачка има највеће следбеништво на свету - изван енглеског говорног подручја - теорија завере Кјунаона, које су потекле из САД и које величају Трампа.

Они своју мржњу усмеравају ка тзв. „дубокој држави".

У њеном средишту они замишљају корумпирану, похлепну елиту која злоставља и убија децу.

Њихов непријатељ је либералан, глобалан и често јеврејски.

Немачке присталице Кјуанона удружиле су снаге са гласним антиваксерима, неонацистима и Рајхсбугерима код немачке зграде парламента, Рајхстага, тог позног августа 2020.

Полиција је зауставила демонстранте на степеницама пре него што су покушали да се пробију унутра, али је то у симболичком смислу доживљено као успешан дан за немачки анти-естаблишмент, нарочито будући да су се фотографије демонстраната умотаних у црно-бело-црвену Рајхс заставу обишле свет.

Та застава је омиљена и међу неонацистима, будући да су сви сувенири са кукастим крстом овде забрањени.

Што се тиче побољшања безбедности Немачке у будућности, била сам запањена док сам истраживала материјал за ову причу кад сам открила колико људи које смо контактирали - а који могу да се доживе као да „служе" немачком естаблишменту - редовно добија претње смрћу.

Као, на пример, експерт за дезинформације Јозеф Холнбургер, који је тражио да из безбедносних разлога са нама разговара даље од своје канцеларије у ЦЕМАС-у, и обавештајни шеф Стефан Крамер, који живи са свешћу о томе да је стална мета.

Николас Потер који прати немачку крајњу десницу и његове колеге често добијају претње насиљем, баш као и посланица Ди Линкеа и активисткиња за борбу против фашизма Марина Ренер.

Она нам је изнела забринутост због раста у Немачкој, не само чланства у радикалним заверама и новим покретима тврде деснице, већ и све већег броја придружених физичких напада, па чак и убистава.

Кад смо питали бившег неонацисту који је постао антифашистички активиста Инга Хаселбаха да се састанемо с њим, он нас је унапред упозорио да неће моћи да прича „напољу на отвореном".

Главни проблем у вези са појачавањем безбедносних мера против „аутсајдера" је да претња ових дана у великој мери потиче и изнутра.

Обавештајни шеф Стефан Крамер описује ово као један од најдраматичнијих развоја догађаја из последњих година.

„Данашње екстремисте не можете лако да препознате у јавности. Имамо нацисте који носе пругаста одела, уместо обријане главе; средовечни мушкарци који носе сомотске панталоне - за њих не бисте помислили да су десничарски радикали.

„Да не помињемо оне на крајњој левици, који не искачу аутоматски као анархистички екстремисти.

„Број оних који желе да сруше нашу владу и начин живота раширили су се као канцер у средишту друштва - и расте у деловима, иако је још увек у мањини - у оквиру самог естаблишмента.

Стефан Крамер истиче - као и сви припадници немачких безбедносних кругова ове недеље - да, упркос хапшењима завереника и истраге која је у току, они не верују да је безбедност немачке владе или парламента била озбиљно угрожена.

Али је претња насиљем била и те како реална.

„Очекујем најгоре, надам се најбољем", рекао ми је Крамер иронично.

Слика коју стичем о Немачкој веома је другачија од репутације коју она ужива изван земље - као друштво које строго следи правила, високо је технолошко организовано, не размеће се, избегава ризике, бира средишњи пут, безбедно је и центристичко - отелотворено можда у стереотипу о бившој канцеларки Ангели Меркел.

Николас Потер криви тај стереотип за чињеницу да су - предуго, по његовом мишљењу - екстремистички напади крајње деснице или крајње левице у Немачкој отписивани као дела „усамљених вукова".

Он наводи пример атентата из 2019. на конзервативног политичара и гласног браниоца права миграната и избеглица Валтера Либкеа.

Убиство је приписано ултрадесничарској немачкој партији НПД и британској екстремистичкој десничарској групи Комбат18.

„Наравно, можете да се усредсредите на делове немачког друштва који су наводно ефикасни, да будете задовољни што имате добар јавни превоз или шта год већ, али ово организовано насиље је такође део савременог немачког друштва.

„Оно се до сада није схватало довољно озбиљно - као што сада видимо на примеру ове мреже Рајхсбургера."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]