Кина и корона вирус: Да ли је власт изгубила рат за „нула ковида“

Протести против строгих мера забране кретања, наметнутих у покушају да се спречи ширење ковида-19, избили су широм Кине током последње недеље новембра.

Немири су се ширили истовремено са корона вирусом - држава је бележила пораст броја новооболелих.

Кина није једина која је увела строге рестриктивне мере током пандемије, али је већина земаља ове мере користила само како би зауздале ширење болести док се не израде и не поделе вакцине.

Мере су се укидале различитим темпом широм света, а већина влада је у међувремену прихватила филозофију „живота са вирусом".

Пекинг је одлучно стао иза политике нула ковида - приступа који је чврсто заговарала администрација председника Сија Ђинпинга - али да ли је овај приступ већ почео да губи битку?

ББЦ новинари су разговарали са троје стручњака за заразне болести.

„Неодрживо"

Кинеску стратегију потпуног сузбијања ковида-19 упорним забранама кретања критиковали су бројни експерти, попут оних из Светске здравствене организације (СЗО): још прошлог маја, генерални директор Тедрос Адханом Гебрејесус рекао је да је приступ Пекинга „неодржив".

„Већина експерата из епидемиологије и глобалног здравља верује од почетка 2020. године да политика нула-ковида није одржива дугорочна стратегија", каже Марк Вулхаус, професор епидемиологије заразних болести са Универзитета у Единбургу, у Великој Британији.

Професор Вулхаус сматра да је само мали број „добро позиционираних земаља" - попут Аустралије и Новог Зеланда - могао да примени приступ нула ковида на ограничени временски период, али да су чак и те далеке острвске земље на крају морале да се пребаце на „живот са вирусом".

„Кина је последња велика економска сила која се суочила са тим изазовом", каже он.

Првог децембра, Пекинг је показао знаке могућег предомишљања: у четвртима Шангаја и Гуангџоуа, градова који су имали велики пораст броја новозаражених, почело је укидање мере закључавања.

Потпредседница владе такође је сигнализирала да се спремају промене.

„Земља се суочава са новом ситуацијом и новим задацима епидемиолошке превенције и контроле, док патогеност омикрон соја слаби, више људи се вакцинише и акумулира се искуство у зауздавању ширења вируса", изјавила је потпредседница владе Сун Чунлан, једна од највиших кинеских званичница за пандемију, према извештају новинске агенције Ројтерс.

Њена изјава многима је деловала као контраст у односу на раније поруке власти да земља мора да задржи строгу политику нула ковида.

Погледајте видео: Како је изгледала изолација у Шангају

Зашто се Пекинг толико дуго држао политике „нула ковида"?

Постоји неколико одговора на ово питање.

Један од њих је да, судећи макар по званичним цифрама, изгледа да је строги приступ Кине помогао да не дође до „велике штете од ковида" међу становништвом: земља је пријавила свега 30.192 смртна случаја током пандемије, према СЗО-у.

У другим многољудним земљама је умрло далеко више људи - било је, на пример, више од милион смрти у САД, скоро 700.000 у Бразилу, око 530.000 у Индији и скоро 200.000 у Великој Британији (иако је тешко правити директна поређења између земаља).

„Кина је једина земља која има разлога да се поноси успехом у борби против пандемије", каже за ББЦ Виктор Гао, бивши кинески дипломата и потпредседник експертске групе Центар за Кину и глобализацију.

„Мислим да ниједна земља света не може да се похвали бољим учинком."

Међутим, чини се да је већина људи у Кини умрла од корона вируса ове године.

Кинески „четврти пут"

Наредни разлог за остајање при строгом приступу мало је сложенији, објашњава професор Вулхаус.

Он каже да се већина земаља ослањала на три главна пута ка повратку некој врсти постпандемијске нормалности.

Један је био да већина мера остане на снази док већи број становника не буде вакцинисан - најистакнутији примери овог приступа биле су државе попут Аустралије и Новог Зеланда.

Други пут је могао да се види у Африци, где је ниска стопа вакцинисаних добила противтежу у природној изложености зарази - људи су изградили имунитет током времена.

Трећим путем, ослањајући се на комбинацију вакцинације и природног стицања имунитета, пошао је велики број земаља, попут Велике Британије.

Кина се, међутим, не уклапа у те сценарије.

Њено инсистирање на политици нула ковида значило је да су људи били врло мало природно изложени корона вирусу.

Стога, прелазак на живот са ковидом сада углавном мора да се ослања на вакцинацију.

Али, Кина има проблема на овом фронту, сматра професорка Анелис Вајлдер-Смит, стручњакиња за заразне болести из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину.

„Кинески програм вакцинације је у заостатку. Стопа вакцинације је нижа него у многим земљама, нарочито међу старијим становништвом, које је најугроженије од ковида", примећује професорка Вајлдер-Смит.

Разлози за слабији проценат вакцинисаних и даље су извор расправе међу академицима.

У уредничкој речи објављеној у јуну, медицински часопис Лансет сугерисао је да би то могло бити због веће привржености традиционалној медицини, па чак и недостатка поверења у домаће произвођаче вакцина.

У Лансетусматрају да је неповерење могло да потиче још од времена пре пандемије: наиме, 2018. године је откривено да је кинеска компанија за производњу вакцина Чангшенг Биотехнолоџи фалсификовала податке о вакцини против беснила и да је произвела неефикасне вакцине против дифтерије, магарећег кашља и тетануса.

Професорка Вајлдер-Смит додаје да се приступ Пекинг према вакцинама разликовао од онога који су препоручили СЗО стручњаци.

„У време кад је савет био да се вакцинишу људи од 60 година и старији пре млађег становништва, Кина је учинила управо супротно", каже она.

„Као и у свакој земљи, кинеске власти морају да се изборе са оклевањем грађанства да прими вакцину, али главни проблем је што је Кина на почетку ставила приоритет на имунизацију особа између 18 и 59 година старости и још мора да се сустигне са старијим становништвом."

Чак и они који су вакцинисани против ковида, суочили су се са другим проблемом, каже професор Кит Нил, професор емеритус са Епидемиологије заразних болести на Универзитету у Нотингему.

„Подаци су показали да су западне вакцине значајно ефикасније у заштити од тежих облика ковида-19 него кинеске које је користио Пекинг", каже професор Нил.

Стручњак подсећа да ниједна вакцина до сада није зауставила ширење вируса.

„Ковид је тренутно незаустављив, иако су нови сојеви мање смртоносни. Кина остаје рањива на вирус и неће моћи да га спречи да уђе у земљу. Сувише је заразан."

Политичка дилема

Све то значи да се Кина суочава са огромним изазовом ако одлучи да се отвори.

Процене из марта објављене у часопису Нејчер медисин показују да би окончање политике нула ковида могло да преоптерети кинеске болнице са 15 пута више људи којима су потребни болнички кревети него што их је тренутно доступно.

То би могло да доведе до око 1,5 милиона смрти, предвидео је часопис.

„Кина се сатерала у ћошак. Не може да остане вечно закључана, јер то шкоди њеној привреди, а не може ни да се отвори, јер ће нагли скок броја случајева преоптеретити здравствени систем", каже професор Нил.

„Решење би био увоз западних вакцина и убрзање вакцинације старије популације, али то би било противно поруци да кинеска влада држи ствари под контролом."

Професорка Вајлдер-Смит, међутим, каже да ове процене не би требало да стоје на путу постепеног попуштања мера.

„Лично верујем да ће кинеска влада попустити мере ограничења када старија популација буде покривена трећом дозом вакцине", каже она.

„Јесте, кинеске вакцине можда нису толико ефикасне као оне израђене на Западу, али су и даље веома важне за превенцију тежих облика болести, болничких лечења и смрти.

„Постало је очигледно да приступ са закључавањима више не може да се оправда", додаје она.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]